Begonija je danas cveće koje osvaja svojom lepotom, mirisom i neobičnim bojama. Bilo da se opredelite za žute, crvene, roze ili narandžaste begonije, sigurno nećete pogrešiti.

Svaka od ovih vrsta je jedinstvena i pomoći će vam da ukrasite vaš dom i vaše dvorište.

Ovo cveće danas je rasprostranjeno širom planete i spada u omiljene vrste cveća. Međutim, nije oduvek bilo tako.

U dalekoj prošlosti se nije ni znalo za begoniju, a njeno otkrivanje vezuje se tek za kraj 17. veka.

U nastavku ćete saznati nešto više o poreklu ove biljke, o njenim vrstama, načinu održavanja i razmnožavanja, kao i o njenoj popularnosti.

Osim toga, reći ćemo vam na kojoj temperaturi begonije najbolje uspevaju, koliko svetlosti zahtevaju i koje bolesti se najčešće mogu javiti kod njih .

Ako ste ljubitelji begonija, onda će vam se ovaj tekst sigurno dopasti i pomoći će vam u uzgoju ove biljke.

Poreklo

Kada je reč o poreklu begonije, onda se svakako mora spomenuti ime Čarls Plumijer (Charles Plumier). Ovaj monah poreklom iz Francuske je otkrio begoniju krajem 17. veka, tačnije 1690. godine u Brazilu, gde je dugo vremena istraživao lekovite biljke.

Nakon što je otkrio ovu biljku, Plumijer joj je dao ime prema Majklu Begonu (Michael Begon), koji je u to vreme bio guverner Haitija i ugledni botaničar.

Međutim, vrlo brzo nakon što je otkrio begoniju Plumijer je preminuo, pa je otkrivanje ove biljke dokumentovano tek mnogo godina kasnije.

Nakon Plumijerovog otkrića begonija se ponovo pojavila početkom 19. veka. Kao što smo već rekli, poreklo begonije se vezuje za predele Južne Amerike, pre svega Brazila.

Naime, ovo popularno cveće je 1821. godine pronađeno u zemljištu koje je iz Brazila transportovano u Nemačku, tačnije u Berlin. Na taj način je begonija prvi put dopremljena u Evropu.

Dve decenije kasnije begonija je otkrivena na brodu koji je došao u Englesku iz Indije, a koji je tada prevozio orhideje. Još tada su primećeni zanimljivi listovi i neobičan izgled ovog cveća koje je privuklo pažnju svih prisutnih na brodu.

Dakle, begonija je prvi put otkrivena u 17. veku, a tek mnogo godina kasnije otkrivene su različite vrste ove prelepe biljke.

U nastavku ćemo vam reći nešto više o varijetetima begonije i o tome šta svaki od tih varijeteta predstavlja.

Koje sve vrste postoje?

Postoji jako puno različitih vrsta ovog cveća, čak oko 1800. Neke od najpoznatijih vrsta begonije su gomoljasta begonija, rizomatska i vlaknasta begonija. Gomoljasta begonija je jedan od najboljih izbora ako vam treba lepo cveće za vašu sobu. Ovo cveće će vas sigurno osvojiti svojim šarenim cvetovima i velikim listovima.

Što se zalivanja tiče, gomoljasta begonija zahteva dosta vode i osetljiva je na hladnoću. Najbolje uspeva u toplom okruženju. Druga vrsta begonije je rizomatska begonija koja takođe privlači pažnju svojim raskošnim listovima i bojama. Postoji i vlaknasta begonija, koja je prekrivena sitnim dlačicama i koja raste u vidu grma. Međutim, ovo je samo jedna od klasifikacija begonije.

Postoje i brojni drugi načini klasifikovanja ove biljke, pa ih na primer možemo podeliti na lisnate i na cvetne begonije. Lisnate begonije poznate su po tome što imaju ukrasne listove, a neke od podvrsta ove begonije su carska begonija, Begonia metallica, Begonia Corallina i mnoge druge.

Sa druge strane, imamo cvetne begonije, za koje je tipično da imaju velike ukrasne cvetove. Najpopularnije podvrste cvetnih begonija su Begonia semperflorens i takozvana gomoljasta begonija. Begonia semperflorens je najpopularnija vrsta begonije koja ukrašava vrtove širom sveta.

U pitanju je žbunasta vrsta begonije sa jednostavnim cvetovima. Gomoljasta begonija ima krupne cvetove i podseća na ružu, a može se javiti u raznim bojama. Kada već govorimo o gomoljastoj begoniji, možemo spomenuti i njihovu najpopularniju podvrstu, a to su viseće begonije, koje su idealne za ukrašavanje visećih korpi i saksija.

Zašto je popularna?

Begonija je biljka koja osvaja na prvi pogled svojim raskošnim listovima i upečatljivim raznobojnim cvetovima. Upravo zato se često koristi za dekoraciju dvorišta, ali i enterijera. Osim svoje lepote, još od najstarijih vremena postoji legenda vezana za ovu biljku.

Naime, oduvek se verovalo da begonije mogu na neki način da nas upozore na nešto što dolazi, a što iz nekog razloga može biti opasno za nas. Ovo se odnosi na momenat ukoliko od nekoga dobijete cvet begonije na poklon. U tom slučaju, mogli biste da se setite stare legende i da razmislite kakvo vam to upozorenje ovaj magični cvet donosi.

Kada je simbolika begonije u pitanju, potrebno je reći da ovaj cvet često simboliše i sve one osobe koje sanjare i koje su čiste i neiskvarene po prirodi. Upravo i to je jedan od razloga zašto je danas begonija omiljeno cveće širom planete.

Osim toga, begonija može da bude simbol želje da se nekome produži život. U prošlosti se begonija obično poklanjala starijim i bolesnim osobama radi bržeg oporavka.

U Australiji postoji čak i festival posvećen ovom cveću koji se održava jednom godišnje. Na taj način odaje se počast ovoj prelepoj biljci i slave se njena lepota i moć.

Ipak, begonija nije cvet koji se koristi na venčanjima i drugim svečanim prilikama, pa nije dobra ideja praviti bidermajer od ovog cveća. Ako se odlučite za begoniju, onda je najbolje da je koristite kako biste ukrasili vašu kuću ili vrt.

Takođe, sve veća popularnost begonije se vezuje i za njenu primenu u kulinarstvu. Još u dalekoj prošlosti ljudi su konzumirali listove begonije, a to je bio slučaj pre svega u azijskim zemljama.

U Indoneziji i Kini salate su pravljene od begonije, a ona se koristi i za pravljenje sosa koji odlično ide uz riblje i mnoge druge specijalitete. Begonija je u Aziji izuzetno cenjena u kulinarstvu zbog svojih zdravstvenih blagodeti, a pre svega važno je spomenuti visok nivo vitamina C u ovoj biljci.

Sve su ovo i više nego dovoljni razlozi koji objašnjavaju popularnost ove neobične biljke.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Kalateja | Spatifilum

Odgovarajuća temperatura

Kao što smo već spomenuli, begonija ne podnosi hladnoću i nikako je ne treba iznositi na mraz. Ovo cveće najbolje uspeva na nekim umerenim temperaturama, koje se kreću od 15 do 20 stepeni.

Ipak, begonija nekada može da uspeva i na malo višim temperaturama, mada je nikada ne treba dodatno izlagati sunčevoj svetlosti. Najvažnije je samo da begonija ne bude na hladnoći, jer u tom slučaju sigurno neće uspeti.

Koliko svetlosti je potrebno?

Već smo rekli da je svetlost potrebna kako bi begonija mogla lepo da raste i da cveta. Preporučuje se da ovu biljku izlažete suncu ujutru dok još nije jako sunce i tek kasno popodne kada sunce malo zađe.

Važno je to da begonija ne treba da dolazi u direktan kontakt sa sunčevom svetlošću, naročito kada je u pitanju jako sunce. Dakle, uvek birajte rane jutarnje i kasne popodnevne sate za izlaganje ove biljke sunčevoj svetlosti.

Koliko zalivanja traži?

Begoniju je potrebno redovno zalivati, kako bi ostala zdrava. Dakle, potrebno je da redovno zalivate vašu biljku, ali važno je da ne preterujete u tome.

Kod zalivanja je najvažnije da ne zalivate listove, već samo osnovu biljke. U suprotnom može doći do truljenja biljke, pojave buđi i drugih bolesti o kojima će kasnije biti reči.

Dakle, listovi prilikom zalivanja moraju ostati suvi i to je ključni faktor za održavanje zdrave biljke. Za zalivanje begonije je najbolje da koristite destilovanu vodu i vodu koja je neko vreme pre zalivanja bila na sobnoj temperaturi.

Da li cveta?

Da, begonija cveta u toku leta, a cvetanje traje sve dok se ne pojave prvi mrazevi. Begonija je mnogima omiljena upravo zbog svojih raskošnih i neobičnih cvetova.

Da li je potrebna prihrana?

Za zdrav rast begonije najvažnije je redovno zalivanje i prihrana. Za begoniju treba koristiti đubrivo koje je neutralno. Dakle, izbegavajte korišćenje bilo kakvog baznog ili kiselog đubriva.

Najbolje je da nabavite takozvano granulirano đubrivo, koje je potrebno koristiti jednom u tri meseca. Druga opcija je da koristite vodorastvorno đubrivo jednom u toku nedelje.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Begonija se sadi u periodu godine kada je umerena temperatura i kada su topliji dani, a idealno je da se to radi u proleće. Ova biljka traži dosta svetlosti, a zemljište se mora redovno održavati, odnosno ne sme se dozvoliti da se zemljište previše natopi vodom.

Ukoliko imate begoniju u svom vrtu, onda je važno da je presadite u saksije pre pojave prvih mrazeva. Prilikom presađivanja potrebno je da skratite izdanke nekoliko centimetara. Saksije tokom zime držite u toploj prostoriji, a u proleće begoniju možete ponovo zasaditi u baštu.

Kako se vrši razmnožavanje?

Kada je razmnožavanje begonije u pitanju, postoji više načina na koje se ovo cveće može razmnožavati. Jedan od načina je podela gomolja, a drugi način je uz pomoć zasecanja listova i stabljika.

Ukoliko se odlučite za drugi način razmnožavanja begonije, onda je potrebno da odvojite veće listove ove biljke i da uz pomoć noža zasečete nerve lista.

Sledeći korak podrazumeva da stavite listove begonije na vlažan i topao pesak, tako da poleđinom budu okrenuti ka dole. Nervi lista treba da budu fiksirani uz pomoć žice. Na mestu gde ste zasekli listove pojaviće se mladice koje je potrebno posaditi u saksiju.

Nega i održavanje biljke

Što se nege i održavanja begonije tiče, najvažnije je da se ovo cveće redovno zaliva. Ako imate begoniju u kući ili u dvorištu, vodite računa da je redovno zalivate, ali ne smete da preterate sa vodom i ne smete zalivati listove i cvetove, jer se na njima mogu razviti razne bolesti, poput gljivica.

Osim zalivanja, važno je da vodite računa o zemljištu na kojem se uzgaja begonija. S obzirom da smo rekli da begonija zahteva dosta zalivanja, to znači da zemljište svakako treba da sadrži dosta vlage. Međutim, vodite računa da zemljište ne zadržava vodu.

Sledeći važan faktor jeste osvetljenje. Begonije najbolje uspevaju na dobro osvetljenim mestima, ali važno je da se izbegava direktan dodir sa sunčevim zracima.

Ukoliko su begonije izložene direktnom jakom suncu, to može izazvati pojavu raznih bolesti. Idealno je da ovo prelepo cveće držite na toplom mestu, ali u hladu ili na umereno osvetljenoj površini.

Kao što smo već rekli, direktno izlaganje suncu može da uspori rast begonije i da izazove brojne bolesti. Ukoliko listovi i cvetovi begonije uvenu ili ako su zaraženi nekom bolešću ili napadnuti štetočinama, onda je potrebno da se redovno odstranjuju, kako bi ostatak biljke mogao normalno da raste.

Preporučuje se da se begonija orezuje na svaka 3-4 meseca i da vremenski uslovi tada budu optimalni, odnosno najvažnije je da se izbegne mraz, jer on može zaustaviti dalji razvoj biljke, o čemu je već bilo reči. U nastavku ćemo vam reći nešto više o potencijalnim bolestima i štetočinama.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Već smo vam rekli da begoniju napadaju razne bolesti ukoliko je izložena nepovoljnim klimatskim uslovima.

Jedna od najčešćih bolesti koje mogu zadesiti begoniju su siva plesan i pepelnica. Ove bolesti se prepoznaju na listovima koji postaju vlažni, najčešće usled nepravilnog zalivanja biljke, odnosno ako je zalivate po listovima. Ukoliko na listovima primetite vodenaste flekice oko kojih se nalaze žute mrlje, možete biti sigurni da je vaša biljka zaražena pepelnicom.

Čim primetite da se vodenaste fleke pojavljuju na listovima, potrebno je da ih odsečete, jer možda je moguće sprečiti dalju zarazu. Ipak, kada primetite da su se pojavili siva plesan ili pepelnica i kada odstranite listove, najbolje je izbegnete dalje razmnožavanje ove biljke.

Još jedna od bolesti koja se može pojaviti jeste takozvana puderasta plesan, koja se javlja u vidu belih fleka na cvetovima i listovima biljke. Ukoliko primetite beličaste tragove po ovim delovima biljke, znajte da je najverovatnije u pitanju puderasta plesan, a to znači da tkivo biljke koje se nalazi ispod belih tragova lagano odumire. Ako je to slučaj kod vaše begonije, onda je važno da koristite fungicid.

Fungicid je važno koristiti i ukoliko primetite crne mrlje na peteljkama ili na stabljikama biljke. U tom slučaju najverovatnije je reč o bolesti zvanoj pythium, pa vrlo brzo može doći do toga da se biljka savije i da zamre u potpunosti. Kao što smo već rekli, potrebno je koristiti fungicid i da ne preterujete sa zalivanjem biljke.

Još jedna bolest koja se često javlja kod begonije jeste takozvana botrytis cinerea. Ova bolest izaziva truljenje reznica, a manifestuje se u vidu tamnih mrlja i sivih gljivica.

Ako primetite nešto od toga na vašoj biljci, najbolje je da odsečete delove koje su zahvaćene bolešću i da koristite fungicid kao preventivu, ali i kao način lečenja biljke.

Osim navedenih bolesti, za begoniju je karakteristična i takozvana bolest aphelenchoides fragariae koja se javlja u vidu crvenih ili smeđih pigmenata. Ovi pigmenti se javljaju na listovima biljke, tako da su lako uočljivi.

Ako primetite da je vaša biljka zaražena ovom bolešću, savetujemo vam da je ne zalivate toliko često sve dok se ne bude u potpunosti oporavila. Naravno, uvek je potrebno da uklonite deo koji je zahvaćen bolešću.

Osim navedenih bolesti koje su često kod begonije, navešćemo još i bolest koja se javlja u vidu malih gljivica. One zahvataju početne delove stabljike koja automatski počinje da se savija i da truli usled tih gljivica. Ova bolest se naziva rhizoctonia i nije je lako uočiti.

Zato je važno da redovno pregledate svoju biljku detaljno kako biste se uverili da nije zaražena nekom bolešću koje smo spomenuli. Kao i kod ostalih bolesti, i ovde je potrebno da koristite fungicid, koji je ne samo dobar kod oporavka biljke, nego i kao preventiva za pojavu mnogih bolesti.

Begonija je biljka koju mogu napasti razni virusi, a u tom slučaju lako ćete primetiti da nešto nije u redu. Listovi biljke će postati pegavi, pojaviće se svetle mrlje na biljci, a videćete i da je njen rast usporen ili zaustavljen. U tom slučaju najbolje bi bilo da uklonite sve biljke koje su zaražene, kako ne bi došlo do širenja virusa.

Sada kada ste videli koje sve bolesti su tipične za begoniju, reći ćemo vam nešto više i o štetočinama koje mogu da je napadnu, mada one nisu toliko česte.

Ipak, svakako treba spomenuti bele mušice i lisne uši. Ako bele mušice napadnu vašu biljku, one će po njoj posuti nešto poput belog praha, tako da ćete jasno moći da vidite o čemu je reč. Bele mušice nanose štetu biljci tako što se hrane njenim listom sa donje strane. Upravo iz tog razloga se na listovima mogu pojaviti žute mrlje.

Osim što ćete primetiti mrlje i prah koji bele mušice ostavljaju za sobom, najverovatnije ćete videti i same mušice koje lete oko vaše begonije i pokušavaju da je oštete. U tom slučaju, potrebno je da odsečete i uklonite sve listove koji su oštećeni od strane belih mušica, a onda i da koristite insekticid kao način lečenja vaše biljke.

Lisne uši su takođe štetočine koje mogu da oštete vašu biljku u velikoj meri ukoliko na vreme ne primetite da su prisutne. Lisne uši su jako sitne, pa ih je iz tog razloga vrlo teško primetiti.

Ono što možete videti jesu žute tačkice koje se mogu javiti po listovima begonije. Ako je vaša biljka napadnuta od strane lisnih uši, potrebno je da je istuširate uz pomoć creva, kako bi štetočine otišle sa nje.

Sve u svemu, štetočine nisu česte kada je begonija u pitanju, ali ipak treba voditi računa i redovno pregledati biljku, pre svega njene listove i stabljiku.

Prodaja i cena

Što se cene begonije tiče, ona nije uvek ista. Naime, cena begonije zavisi od toga koju vrstu izaberete i koja je veličina cveća u pitanju.

Sadnice begonije uglavnom koštaju u proseku 250-500 dinara.

Uskoro ćete nju moći da kupite uz svo ostalo sobno bilje kod nas, pa dodajte svoj mail u formi ispod i javićemo vam čim krene prodaja kako biste dobili specijalne popuste.