Neke biljke su se toliko odomaćile u svakodnevnoj upotrebi da je prosto fascinantno, a tek kada pomislimo da su ih koristili ljudi još hiljadama godina pre nas, i zaista je divno što je to tako.
Priroda nam je dala, a mi smo iskoristili.
Jedna od biljaka, koja ima ogromnu namenu, koja ima sve, i ogromne zdravstvene benefite, i izgled, ona je dekorativna biljka, a koristi se i kao čaj, ali i kao dodatak jelima, začin i lek.
To je Nana, slobodno možemo reći da je ona jedna od najpoznatijih biljaka koje možemo da nađemo svuda u svetu, ali i kod nas. Ona raste i kao korov, ali se i uzgaja.
Mnogo podataka se može pronaći koji potvrđuju njen značaj, poznat, prema istorijskim podacima, pre mnogo godina.
Tada se koristila kao lek, a vremenom je proširila svoju upotrebu.
Poreklo
Njeno latinsko ime je Mentha, a inače pripada porodicama Usnatica latinski Lamiacea.
Kada govorimo o poreklu nane, ili mente kako je takođe poznata, njeno ime potiče od grčke reči minthe. U grčkoj mitologiji govorimo o Minthe koja je bila nimfa koja je bila transformisana u ovu biljku. Nju je progonio Had, a Persefona je spasila od Hada tako što je pretvorila u biljku.
U Latinskoj i Srednjoj Americi, nanu zovu menta. U Portugalu, menta se zove hortelã .
Porodica nane je takozvana taksonomska porodica usnatica – a u ovoj velikoj porodici ima ogroman broj aromatičnih biljaka kao što su bosiljak, ruzmarin, origano. One se najviše koriste za kuvanje, i u tom smislu su omiljeni „začini“.
Kolokvijalno, i slatkiši sa ukusom nane, se nazivaju mentol. Neki sve biljke koje su mirišljave, zovu nane, iako sa njom nemaju baš mnogo veze.
Neki kažu da je korišćenje Nane počelo još pre 10,000 godina, i da se prvi put koristila na Dalekom Istoku (gde se uzgred budi rečeno, i sada mnogo koristi). Možemo je sresti svuda u svetu, a mnogo je vole u arapskom svetu, gde se koristi i kao čaj, ali i omiljeni začin.
Nana nema baš jak koren, a u zavisnosti od uslova u kojima raste, uobičajeno je da izraste od minimalno 20 do najviše 130 centimetara. Rast je spor, makar u početku, dok kasnije, posle nicanja, raste sve brže, to se dešava posle oko 15-tak i malo više dana. Posle oko 100 dana ona procveta.
Listovi su meki, jajastog oblika, imaju kratke peteljke. Imaju karakteristične dlačice po sebi, a tu se nalaze i žlezdice koje u sebi sadrže, to toliko dragoceno, eterično ulje.
Nana raste samoniklo kao korov, ali se vrlo lepo može gajiti u saksijama. I da, ona traži poprilično zalivanja i puno vode generalno da bi bujala.
Ima i cvetove, ali i sićušan plod.
Nana u sebi ima više od korisnih 20 elemenata, a najvažniji i najpoznatiji je svakako mentol.
Zbog velike potražnje za nanom, sve je više i plantaža ove biljke; ali ako odete na bilo koju livadu, polje, nadomak grada, sigurni smo da ćete naći nanu. Uz to, ako pogledate bilo koju kuhinju na svetu, na kuhinjskom prozoru, pored začina, sigurni smo da se nalazi i mini saksija nane.
Zašto je popularna?
Popularna je iz bezbroj razloga, pre svega je prepoznatljiva po svom mirisu, koji velika većina ljudi voli, jer ima osvežavajući ton. U pitanju je osvežavajuće prijatni miris mentola, i zbog svojih svojstava koristi se za izradu čajeva, lekova, ali i eteričnih ulja, koristi se u skoro svim kuhinjama na svetu kao začin.
Ona, kako god da se konzumira, deluje kao osveženje, umiruje, ali i neutrališe smetnje koje možemo da imamo pri disanju, čak iako nismo bolesni.
Za izradu lekova, ili u sirovom obliku, koriste se svi njeni delovi, od stabljike do lista i cveta.
Mentol koji je njen osnovni sastojak ima baktericidno dejstvo.
Ne postoji industrija na svetu koja ne koristi nanu – prehrambena, kozmetička, i naravno farmaceutska, možda ponajviše od svih rabi ovu biljku.
Ona je višegodišnja biljka, a u proizvodnji su bela i crna, i zelena nana.
Upravo je njena nepresušna upotreba razlog zbog koga je popularna.
Ona je bogata vitaminima, između ostalih i C i A, mineralima, betakarotenom, flavonoidima, vlaknima, kiselinama, tanine, a poseduje razne druge korisne elemente, kao što je npr ruzmarinska kiselina, koja je inače sjajna za imunitet.
Već smo govorili o ogromnoj količini mentola koji se nalazi u menti, koji osim ukusa poseduje i efekat hlađenja – odličan je u borbi protiv lošeg zadaha, savršen za bolesti desni i generalno usta. Skoro svaka pasta za zube ima mentola u sebi.
Dobar je i za ispiranje usta. Podstiče metabolizam i smanjuje apetit.
Listovi i cvetovi se koriste za pripremu čaja, koji je ukusan i fenomenalan za stomak, probavu, ali i protiv svraba, i pojedinih vrsta reume. Kada god ste bolesni, verujemo da je prva stvar koju uzmete upravo čaj od nane, jer je fantastičan za prehlade, i kašalj, alergije, i za astmu. Dobar je za izbacivanje šlajma iz pluća.
Može otkloniti glavobolju, stres, a doneti miran san, jer je ovo čaj koji ima umirujuće dejstvo.
Za decu može da se koristi u borbi protiv stomačnih glista (bolest prljavih ruku), bola u uhu i većine plućnih problema i respiratornih infekcija.
Za sve koji se bore sa maljavošću, ovo je čaj koji sprečava ovu pojavu koja je prouzrokovana prevelikim lučenjem muških hormona.
Njime može da se leči prehlada, pomaže kod gripa, ali i kod visoke temperature. Može se kupiti puno preparata na bazi mentola, koji je njegov sastavni deo, za recimo očepljenje nosa.
Tinkture koje imaju nanu u sebi dobre su za smirivanje upaljenih mišića, pa se preporučuje kod ljudi koji se puno zamaraju, puno stoje ili su sportski aktivni.
Kod nervoznih ljudi, nana smiruje živce, ovde je efektno eterično ulje od nane.
I ovo čini čuda, i u tom smislu, je veoma slično kao i čaj. I medicina prepoznaje njen značaj, pa se preporučuje kod svih gore nabrojanih problema.
Ali, budite oprezni, prevelika količina uzrokuje pojavu grčeva, pospanosti, bolova u mišićima, ali i u nekim slučajevima i dijareje.
Nana se ne preporučuje da je piju trudnice, kao ni mala deca, ali i oni koji su alergični na mentol, ili koji imaju probleme sa stomačnom kiselinom, jer ona pogoršava ovaj problem.
Posebnu važnost, nana, sa punim pravom, ima kao začin, koji se koristi u svim svetskim kuhinjama. Ide u salate, ide sa povrćem kao što su krastavac, paradajz ili grašak, ide sa voćem, najčešće se stavlja na dinju, limun ili pomorandžu, a neki je stavljaju na ananas.
Stavlja se u supe, dezerte, jogurte, ili pića, alkoholna i bezalkoholna.
Najpoznatiji koktel u koji se stavlja nana je Mohito.
Koje sve vrste postoje?
Ovo su najčešće vrste Nane:
- Mentha spicata – Divlja nana –Ovo je vrsta koja raste doslovno svuda u svetu. Ukus mentola je malo blaži nego kod ostalih nana i mnogo se koristi za skoro sve namene.
- Mentha x piperita L– Paprena metvica- Ona ima malo oštriji ukus, i ponekad se koristi za kolače.
- Mentha arvensis – Poljska menta ili divlja nana kako je takođe nazivaju, raste slobodno. Ona se koristi u farmaceutskoj industriji, kao i kozmetičkoj.
- Mentha suaveolens – Ili Apple mint je blaža vrsta nane koja ima malo kompletniji ukus. Zadržava ukus tokom kuvanja.
- Mentha longifolia – ili Horse mint, je poznata po svojim dugačkim listovima, a ima i cvetove.
Srodne vrste su:
- Kopriva
- Lavanda
- Majčina dušica
- Žalfija
Odgovarajuća temperatura
Kada govorimo o idealnoj temperaturi za gajenje nane, kod nas, vreže nane lako opstaju i na jako niskim temperaturama, koje idu čak i do – 20 stepeni. A kada se nalaze ispod snega, u tom slučaju mogu podneti i niže temperature, jer su lepo ušuškane pod snegom, pa onda nemaju nikakav problem da rastu.
Kada je temperatura od dva do tri stepena nićiće prvi izdanci, opstaju i kada su temperature tokom jutra i u minusu. Na temperaturama višim od 10 ºC dešava se intenzivniji rast, što je i slučaj čim zima prođe.
Ukoliko je vaš cilj skupljanje eteričnog ulja od nane, idealno je da biljka bude na temperaturi koja je između 18 i 22 stepena. Stručnjaci kažu da kada je temperatura viša od 25 ºC onda se povećava količina eteričnog ulja, ali se gubi mentol.
Koliko svetlosti je potrebno?
Nana pripada biljkama koje su fotofilne, pa je idealno da se gaji na onim prostorima koje su okrenute prema jugu, i koje ne bi trebalo da imaju senku.
Ona voli sunce, i delimičan hlad, mada obratite pažnju, pojedine vrste zahtevaju neku vrstu zaštite od direktnog sunca.
Koliko zalivanja traži?
Za nju je idealno da bude umerena klima, koja daje mnogo padavina, dok je biljka u stadijumu vegetacije, a to sve zbog njenog plitkog korena.
Da bi optimalno rasla, potrebno je da je u zemljištu koje je 80 posto zasićeno vodom. Zemlja mora da bude adekvatna – močvarna crnica, i zemlja koja i ima dosta humusa je najbolja.
Zalivanje se preporučuje da se obavlja dva puta nedeljno. I bez obzira koliko ova biljka voli vodu, nemojte previše da je zalivate, jer će istruliti koren.
Da li cveta?
Da, Nana cveta. Svaka od njenih grana na sebi ima cvaste koje na sebi imaju oko šest ljubičastih cvetića, koji su tanke, i veoma brzo padnu. Ima i plod koji je taman i veoma sitan. Neke vrste imaju sitan beličast cvet, a neke druge svetlo rozi.
Takođe, kada govorimo o cvetu, on izbija posle nekih 80 do 100 dana.
Na našim prostorima, nana daje cvet od sredine juna sve do početka jula.
Uvek znajte da kada nana podari cvet, to znači da je zdrava i da ima semenje koje se spremno da se zasadi.
Cvet nije dekorativan sam po sebi, lep je kada se kombinuje sa drugim cvećem.
Da li je potrebna prihrana?
Prihranjivanje je potrebno jedanput u mesec dana, tečnim gnojivom, u kome su sve hranljivi elementi koji su potrebni nani da bi bujala.
Koliko često je potrebno presadjivanje?
Kada govorimo o jedno mladoj biljci nane, posle kupovine je odmah prebacite u saksiju koja je veća, napunite zemljom i u zemlju ubacite biljku sa zemljom (u kojoj ste je kupili). Dobro zalijte.
Biljke nane obično napune saksiju korenjem u toku jedne sezone i korenje se sabije, pa bi je trebalo u rano proleće izvaditi iz saksije, korenje prepoloviti i ponovo posaditi u drugu saksiju.
Ona je višegodišnji usev, i relativno se brzo širi, zato zahteva više pažnje – obratite pažnju na bolesti, insekte, ali i korov, kao i redovno đubrenje i redovno zalivanje. Traži vlažno zemljište, a ako se vrši natapanje prinos raste i do 30 odsto.
Kako se vrši razmnožavanje?
Dakle, kada govorimo o razmnožavanju nane, dobro je znati da je njeno razmnožavanje isključivo vegetativno, kako se biljka ne bi promenila u hibrida. Sadnice nane koje nameravate da sadite moraju biti od konkretne, izabrane vrste, nikakvi korovi ne dolaze u obzir.
Sve vreže koje su bolesne se sklanjaju, dok se za sađenje biraju one koje imaju 80 odsto vlage. Nakon prve godine vegetacije mogu se saditi vreže, a posle drugog košenja se vade pre sadnje na novu površinu.
Dakle, nanu možete da gajite i u bašti, ali ona je biljka koja se veoma brzo širi. Ovo je razlog zašto je gajenje u saksiji bolja ideja, jer je tako možete kontrolisati.
Uzgajanje može da počne iz najobičnijeg semena, ili u drugom, još lakšem slučaju kupite biljku i presadite je. Već smo rekli, ovo je biljka koja voli sunce, uvek držite saksiju na suncu, idealno u kuhinji, na kuhinjskom prozoru, idealno ako vam je kuhinja na južnoj strani doma.
Nega i održavanje biljke
Kako je Nana višegodišnji usev i razvija vreže plitko uz površinu zemljišta, ona brzo prekrije površinu na kojoj se nalazi, pa nega mora biti specifična, a sastoji se u đubrenju prihranom, borbi protiv korova, bolesti i štetočina i zalivanju.
Najbolje je natapati u početku vegetacije, kod kreacije bočnih izdanaka, na startu procesa pupljenja, odmah posle košenja i kada su nova stabla visoka između 8-10 cm. Potrebno je za svako zalivanje oko 50-tak mm/m² vode, ali ako je bil padavina pre nego što ste je vreme za zalivanje, smanjite količinu vode. Ovde dakle govorimo o biljkama koje se gaje na otvorenom.
U gajenju nane važna je borba protiv korova, posebno pri natapanju, jer onda i oni brže rastu, ali kada se sa njima preplete korov, to nikako nije dobro.
Najvažnija je nega vaše biljke tokom prve godine, zato što će tako ostati kvalitetna, a imaće i kvantitet za narednu godinu. Na plantažama nane, koje su sve češće, jer se nana puno koristi, ore se na oko 15-18 centimetara dubine, posle čega se poravna zemlja, da bi se kasnije mogla pokositi.
Radovi oko nane, u polju npr, se uvek rade krajem jeseni, dakle sam kraj oktobra i početak novembra. Tada su uslovi idealni – vlažnost zemljišta je kako treba, a temperatura tokom dana nije visoka ni niska, pa tako ima idealne uslove.
Nana koja se gaji da bi se od nje uzeo dragoceni list, se bere kada je list postao veći od stabla, što se dešava pre cvetanja, a ona koja treba da se destiluje da bi se napravilo eterično ulje, se bere tek kada procveta.
Ona se bere dva put po sezoni, a na većim površinama koje se navodnjavaju ovo se vrši tri i više puta, jer je tu nana veoma bujna.
Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?
Ovo je biljka koju vole štetočine, a to se dešava iz razloga što nana ima sočne listove kao i rizome, a to itekako privlači insekte, ovo posebno govorimo o onoj nani koja se gaji napolju. Njeno gajenje zbog ovoga zahteva dodatan oprez i mere.
Pre svega, on što joj može naškoditi kao bolest je rđa, koja je veoma česta na našim prostorima, i veoma česta, kada je u pitanju nana; a prouzrokovana je zbog gljivice Puccinia menthae.
Problem stvara veća količina azota u tlu, velika vlažnost vazduha, niske temperature – idealno tlo za bujanje gljivica. Kažu da situaciju pogoršava i dugotrajno držanje biljke na istoj zemlji, bez presađivanja.
Pojava tamnih fleka po listovima i stabljici znak su da je vaša biljka ugrožena od rđe. Bolest se sprečava kada se kontinuirano gaje otpornije sorte, i ako se primeti rani znak bolesti, ranije se kosi.
Druge bolesti koje mogu napasti nanu su takođe uzrokovane gljivicama. To su antracnoza, septorija, pepelnica, mikroplazma, vertikulijum itd.
Obratite pažnju i na ovo – bolesti mogu nastati i kao posledica viška azota u zemljištu, zato kada đubrite vašu nanu, onako kako je preporučeno. Budite jako oprezni. Savet je da se kalijum može pojačano davati jer pojačava otpornost biljke.
Od štetočina nanu „vole“ livadski moljac, lisne vaši popci, cvrčci, cikadame.
Da bi ste izlečili biljku od bolesti i insekata morate obratiti pažnju konstantno na biljku, a one koje su mnogo zahvaćene infekcijom, treba da se uklone ili spale, kako se ostatak ne bi zarazio.
Jedna važna napomena je da to što je nana korisna za čoveka, ne znači da je korisna za ljubimce, naprotiv, ona je toksična, onaj deo listova u kome su eterična ulja.
Prodaja i cena
Lako se pronalazi za kupovinu, i njena cena je oko 200 dinara za manje primerke pa sve do 500 dinara za neke malo veće.
Uskoro ćete i nanu moći da nabavite kod nas, pa se prijavite ispod na našu e-mail listu kako bi vas blagovremeno obavestili kada krene prodaja da dobijete najbolju cenu.
