Tema današnjeg teksta će biti tropska biljka koja potiče iz dalekog Brazila, a koja se danas uzgaja u gotovo svim delovima sveta, pa i kod nas. U pitanju je bromelija (lat. Bromeliceae). Zbog svog neobičnog izgleda koji često podseća na ananas, bromelija je poznata i pod nazivom ananas biljka.

Ova biljka je širom sveta poznata ne samo po svojoj lepoti, nego i po čudesnoj moći koju poseduje, a o kojoj ćemo vam reći nešto više u ovom tekstu. Ako već imate bromeliju u svom domu ili biste voleli da je imate, onda će vam svakako biti interesantno sve što ćemo vam reći u vezi sa ovom biljkom.

Bromelija u prirodi uglavnom živi na drvetu, dok je kod nas poznata kao sobna biljka koja se drži u saksiji. Koren bromelije je prilično slab, a listovi su raskošni i uglavnom su drečavih boja, pa je bromeliju lako prepoznati.

U ovom tekstu ćemo vam reći nešto više o poreklu ove tropske biljke, kao i o njenim vrstama. Reći ćemo vam na kojoj temperaturi ova biljka najbolje uspeva i koji su uslovi optimalni za njeno održavanje i negu.

Osim toga, u ovom tekstu ćete saznati koliko često bromeliju treba zalivati i kako izgleda prihrana ove biljke.

Takođe, daćemo vam i neke korisne informacije o razmnožavanju i presađivanju ove biljke, kao i o mogućim bolestima i štetočinama koje je mogu napasti.

Ako ste u potrazi za biljkom koja će uneti notu egzotike u vaš enterijer ili u vašu baštu, onda ne treba da propustite ovaj tekst o bromeliji, jer će vas ova biljka sigurno zainteresovati.

Poreklo

Kao što smo već spomenuli, ova čudesna biljka potiče iz Brazila, tačnije iz brazilskih prašuma. Njeno poreklo se nekada vezuje i za ostale delove južne i centralne Amerike.

Bromelija je dobila naziv po Olansu Bromelu, botaničaru poreklom iz Skandinavije koji je otkrio ovu biljku u 18. veku. U pitanju je tropska biljka. Bromelija se kod nas uglavnom gaji u vidu sobne biljke, mada je često možete videti i u vrtovima.

S obzirom da potiče iz toplih krajeva, ne čudi činjenica da bromelija voli tople klimatske uslove, pa je važno da znate tačno šta joj odgovara.

Zašto je popularna?

Prvi i glavni razlog zašto je bromelija toliko popularna u svetu ali i kod nas jeste njen atraktivan izgled. Ova biljka privlači pažnju jarkim bojama i atraktivnim izgledom. Ako ste ljubitelji egzotičnih biljaka, onda je bromelija pravi izbor za vas.

Još jedna dobra stvar koja svakako utiče na popularnost ove biljke jeste što ona nije uopšte otrovna, tako da nema opasnosti ni ako deca dodju u dodir sa bromelijom. Štaviše, bromelija je višestruko korisna biljka.

Naročito je važno znati da ova biljka čisti vazduh, tako da se može držati i u prostoriji u kojoj spavate, bez ikakve bojazni da će vam isušiti vazduh i uzeti kiseonik iz njega. Bromelija je jedna od retkih biljaka koja pozitivno utiče na prečišćavanje vazduha u prostoriji u kojoj se nalazi.

S obzirom da je mnogi drže upravo u spavaćoj sobi, ne čudi ni otkriće da bromelija može da pomogne u smanjenju hrkanja kod svih onih koji imaju problem sa tim.

Možda još uvek niste čuli za ovu čudesnu moć bromelije da zaustavi hrkanje, ali ako je stavite u spavaću sobu i sami ćete se uvereti koliko će redukovati vaše hrkanje ili hrkanje osobe sa kojom spavate.

Bromelija ima sposobnost da proizvodi kiseonik u toku noći i na taj način prečišćava vazduh u prostoriji, što dovodi do kvalitetnog i mirnog sna.

Sprovedena su brojna istraživanja koja su dokazala ovu tezu i to je još jedan od razloga zašto je bromelija toliko popularna i omiljena kako u svetu tako i kod nas.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Kamelija | Spatifilum

Koje sve vrste postoje?

Postoji jako puno vrsta bromelije, smatra se da ih ima čak više od 2000. Sve te vrste bromelije se razlikuju u boji, listovima, itd., ali većina osobina su im iste.

Ipak, najpopularnija je klasifikacija po kojoj se bromelije dele na dve vrste, a to su takozvane epifite, odnosno biljke koje rastu na nekoj drugoj biljci, na stablu ili na korenu, i terestrične vrste, odnosno one koje rastu na zemljištu. U nastavku ćemo vam predstaviti nekoliko vrsta prvog tipa bromelije, odnosno epifita, jer ovo su ujedno i najpoželjnije vrste ove biljke.

Jedna od najpopularnijih epifita je svakako Aechmea. Ova vrsta bromelije je veoma otporna i dugotrajna, tako da se većina ljudi odlučuje upravo za nju.

Osim toga, ova vrsta bromelije ima velike drečave cvetove i jako je privlačna na izgled. Ona osvaja na prvi pogled i svako bi poželeo da je ima u svom domu.

Još jedna vrsta koja spada u epifite je takozvana Guzmania. Ovo je ujedno i omiljena vrsta bromelije širom sveta. Ona se može naći u crvenoj, žutoj, narandžastoj i drugim jarkim bojama. Takođe je jako atraktivna na prvi pogled i ne može da prođe neopaženo.

Još jedna epifita je i vrsta zvana Neoregelia. Ova vrsta bromelije je malo niža u odnosu na neke druge vrste, ali podjednako lepa. Ima pomalo specifičan izgled i hladnije boje, a najčešće se javlja sa bordo tonovima. Uglavnom, kod ove vrste bromelije nema jarkih i drečavih boja, pa deluje malo ozbiljnije i uglavnom je preferiraju malo starije osobe u svom domu.

Predstavićemo još jedan tip epifite, a to je Vriesea. Ova vrsta bromelije se najčešće javlja u jarko crvenoj boji i malih je dimenzija, pa je idealna za dekorisanje vašeg radnog stola ili neke druge manje površine.

Odgovarajuća temperatura

Kada je temperatura u pitanju, bromelija je uglavnom dosta otporna na različite temperature, mada je ipak najbolje održavati neki raspon temperature od 13 do 26 stepeni. Ono što je važno jeste da bromelija nikada ne treba da bude izložena previše niskim temperaturama i mrazu.

Temperatura niža od 5 stepeni se smatra štetnom kada je bromelija u pitanju. Vodite računa da saksija sa bromelijom uvek bude na toplom i svetlom mestu.

U nastavku ćete saznati koliko je svetlosti potrebno obezbediti za pravilan i kvalitetan uzgoj bromelije.

Koliko svetlosti je potrebno?

Bromelija uglavnom voli da boravi na veoma osvetljenim mestima, ali morate izbegavati direktan kontakt bromelije sa sunčevim zracima. Naročito treba izbegavati kontakt ove biljke sa podnevnim suncem koje je najjače. Direktan kontakt bromelije sa suncem može dovesti do raznih oboljenja listova.

Najbolje je da do bromelije u vašoj sobi dopire indirektna svetlost, jer to je najbolji način da se ova biljka lepo razvije i procveta. Upravo iz tog razloga predlažemo da bromeliju držite na prozoru koji je na južnoj, zapadnoj ili istočnoj strani.

Koliko zalivanja traži?

Zalivanje je veoma važan faktor kada je bromelija u pitanju, tako da ono mora biti redovno. Ono što je važno jeste da ne dopustite da se zemlja u saksiji osuši jer ona stalno treba da sadrži određenu količinu vlage.

Zato nemojte zaboraviti da zalivate vašu bromeliju jer je ovoj biljci potrebno jako puno vlage. Ovo se naročito odnosi na topliji period godine, kada je bromeliji kao i mnogim drugim biljkama potrebna voda u većim količinama.

Osim zalivanja bromeliju je potrebno redovno i prskati, odnosno orošavati mlakom vodom. Preporučuje se i da bromeliju jednom u toku nedelje celu operete tako što ćete je potopiti u mlaku vodu.

Međutim, kada dođu zima i ledeni dani, onda nije potrebno toliko često zalivati bromeliju. Možete smanjiti zalivanje i dopustiti da se zemlja u saksiji malo isuši između zalivanja.

Takođe, u toku zime treba smanjiti i orošavanje bromelije, dok je leti neophodno svaki dan je orošavati. Za postizanje najboljih efekata orošavanja najbolje je da koristite raspršivač.

Da biste pravilno zalivali vašu bromeliju, važno je da koristite i odgovarajuću vodu, a preporučuje se da to bude kišnica ili meka voda. Istu vodu treba koristiti i za orošavanje.

Da li cveta?

Ukoliko se pitate da li bromelija cveta, odgovor je da, ali samo jednom u svom životnom veku. Međutim, to ne treba nikako da vas brine, jer cvetovi bromelije traju jako dugo. Veruje se da cvetovi bromelije mogu da traju čak i do 6 meseci.

Takođe, bromelija iza sebe ostavlja mladice koje ponovo daju nove biljke i divne cvetove. Upravo zbog te dugotrajnosti bromelija je jedna od omiljenih biljaka i čest izbor svih onih koji vole da ukrašavaju svoj dom biljkama.

Da li je potrebna prihrana?

Da biste gajili bromeliju na odgovarajućem zemljištu, potrebno je da nabavite tresetnu zemlju koja je izmrvljena na krupnije delove i koja je polupropusna.

Što se prihrane tiče, ona je povremeno potrebna, a najbolji način da je koristite jeste u toku orošavanja same biljke. Naime, dok orošavate vašu bromeliju, možete jednostavnu u vodu staviti malo tečnog đubriva koje se koristi za orhideje.

Važno je da koristite đubrivo koje ima slabu koncentraciju, odnosno koje je nekih 4 puta blaže od onoga što piše na uputstvu. Ovo je idealan način da obezbedite odgovarajuću prihranu vašoj bromeliji, a potrebno je da ovaj proces ponavljate svakih 4-5 nedelja.

Ukoliko odlučite da koristite neku drugu vrstu đubriva, onda morate samo biti sigurni da ono ne sadrži bakar, jer je bromelija veoma osetljiva na njega. Osim bakra, bor je takođe metal koji može toksično da deluje na bromeliju.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Presađivanje bromelije je dovoljno obavljati jednom u toku godine, najbolje u toku proleća. Za presađivanje obezbedite tresetnu zemlju koja je propusna i izmrvljena na krupnije delove.

Najbolje je da bromeliju presađujete pojedinačno i da koristite manje saksije. Na taj način će se koren bromelije bolje učvrstiti. Presađivanje bromelije je vrlo jednostavno. Potrebno je samo mahovinu staviti oko mladice i učvrstiti za podlogu.

Kako se vrši razmnožavanje?

Što se razmnožavanja bromelije tiče, postoje dva načina na koje se ono može odvijati, a to je razmnožavanje uz pomoć semena i razmnožavanje mladicama. Sada ćemo vam objasniti kako se odvijaju oba ova postupka razmnožavanja.

Pre svega, spomenućemo razmnožavanje uz pomoć semena. Ovaj vid razmnožavanja predstavlja uobičajeni način sejanja biljaka. Ono što je važno kod bromelije jeste da se njeno seme seje dok je još uvek sveže, jer klijavost njenog semena ne traje dugo.

Da bi se bromelija razmnožavala mladicama, potrebno je najpre da izdvojite mladice koje su izrasle uz odraslu biljku. Na vreme obezbedite odgovarajuću saksiju i njoj pomešajte pesak, usitnjenu koru drveta i treset. U tu saksiju koju ste pripremili zasadite mladicu i držite saksiju na toplom mestu koje se nalazi u polusenci.

Najbolje je da po jednu mladicu zasadite u svaku saksiju, pa zato birajte neke manje saksije. Saksije sa mladicama držite na temperaturi od oko 20 stepeni i redovno ih orošavajte. Za orošavanje je najbolje koristiti mlaku vodu.

Sada kada ste videli kako se bromelija može razmnožavati, reći ćemo vam i nešto više o nezi koja joj je potrebna, kao i o načinu održavanja.

Nega i održavanje biljke

Bromelija je biljka koje je vrlo laka za održavanje i to je upravo jedan od razloga zašto se mnogi odlučuju upravo za ovu biljku. Otporna je na različite temperature i vremenske uslove.

Za održavanje bromelije najbitnije je da joj obezbedite dovoljnu količinu svetlosti i dosta vlage. Već smo rekli da ova biljka mora biti na osvetljenom mestu, ali ne sme da bude izložena direktnom suncu, jer to može oštetiti njene listove i dovesti do propadanja cele biljke. Preporučuje se da bromelija uvek bude u nekoj polusenci, ali ne zaboravite da joj je svetlost itekako potrebna.

Spomenuli smo i da je idealna temperatura za gajenje bromelije oko 20 stepeni. Najvažnije je da bromelija ne bude nikada na previše niskim temperaturama, odnosno temperaturama nižim od 5 stepeni.

Kada govorimo o nezi i održavanju bromelije, treba spomenuti još jednu važnu informaciju, a to je da je ova biljka veoma osetljiva na bakar, pa treba izbegavati bilo kakav kontakt bromelije sa ovim metalom. Čak i kada zalivate bromeliju, vodite računa da ne koristite posude od bakra.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Bromelija je biljka koja je prilično otporna na bolesti, ali ipak može se desiti da oboli od gljivičnih infekcija ili da joj se osuše listovi. Sušenje listova je sasvim normalna pojava koja se javlja sa godinama i to nije razlog za bilo kakvu zabrinutost.

Međutim, kada su listovi u pitanju postoji jedan ozbiljniji problem, a to je ako primetite da su listovi bromelije spaljeni. To je nešto što se dešava ukoliko je vaša bromelija izložena prejakoj svetlosti. Ono što je u tom slučaju potrebno uraditi jeste da bromeliju premestite na mesto gde nema jakog sunca, a najbolje je negde na toplo mesto koje se nalazi u senci ili polusenci.

Sa druge strane, može se desiti da listovi bromelije postanu jako bledi usled nedostatka svetlosti. U tom slučaju treba da se potrudite da obezbedite dovoljno svetlosti vašoj biljci.

Usled nedostatka svetlosti može se desiti i da bromelija usporeno raste. Još neki od uzroka usporenog rasta bromelije mogu da budu i nepravilna prihrana, nedovoljna vlažnost vazduha ili nedovoljno vlage.

Što se bolesti tiče, bromelija najčešće može da oboli od gljivičnih infekcija, koje ćete primetiti u vidu fleka na listovima. U tom slučaju je najbolje da koristite fungicid, jer moguće je da će se uz pomoć ovog sredstva vaša biljka ponovo oporaviti.

Kada su štetočine u pitanju, svakako treba spomenuti meksički žižak, protiv koga se najlakše možete boriti uz pomoć insekticida. Takođe, na bromeliji mogu da se pojave i pužići, a oni najčešće napadaju listove bromelije. U tom slučaju takođe treba koristiti insekticide.

Još jedna od štetočina koja može da napadne bromeliju je takozvani bromelijin štit, a tada ćete na listovima primetite smeđe fleke. Može se desiti da na listovima bromelije primetite i svetle tačkice i nešto poput paukove mreže. U tom slučaju je potrebno češće orošavati bromeliju i povećati vlažnost vazduha u prostoriji u kojoj se bromelija nalazi.

Kao što vidite, nema puno bolesti i štetočina kojima je bromelija izložena, jer kao što smo već spomenuli, u pitanju je dosta otporna biljka, što predstavlja jednu od njenih najvećih prednosti.

Ipak, potrebno je da sprečite bilo kakve štetočine da napadaju vašu biljku, jer će one ne samo pokvariti njen izgled i dekorativni karakter, nego će oslabiti i njenu stabljiku i vremenom će dovesti do celokupnog propadanja biljke. Kako biste smanjili rizik od nastanka bilo kakvih bolesti i oštećenja, možete jednsotavno sprovesti neke preventivne mere.

Ono što je najvažnije jeste da obezbedite bromeliji potrebnu količinu vlage i da je redovno perete i zalivate. Ipak, ne treba da preterujete sa zalivanjem bromelije.

Iako smo rekli da je ovo biljka koja zahteva dosta vode, naročito u toku letnjih meseci, ipak nije potrebno preterivati sa zalivanjem, jer to može imati kontraefekat.

Sledeća važna stvar jeste da ne izlažete bromeliju prejakom suncu, o čemu je već bilo reči. Osim toga, izbegavajte niske temperature, jer one mogu imati jako loš efekat na bromeliju i njen razvoj.

Ono što je takođe važno, ne samo kada je bromelija u pitanju nego i većina drugih biljaka, jeste da redovno uklanjate listove koji su stari i otpali, jer na taj način možete sprečiti pojavu gljivičnih infekcija.

Kako biste bili sigurni da je vaša biljka zdrava i da se lepo razvija, potrebno je redovno da je proveravate. Na taj način možete primetiti eventualne štetočine i možete ih na vreme ukloniti.

Prodaja i cena

Kao i kod većine drugih biljaka, cena bromelije varira, zavisno od toga za koju vrstu bromelije ćete se opredeliti i koja je njena veličina. Ono što je sigurno jeste da se bromelija može naći u jako puno varijanti, tako da ćete sigurno naći neku vrstu koja se i vama dopada.

Neka okvirna cena za saksiju u kojoj se nalazi zasađena bromelija je negde između 1000 i 2000 dinara. Naravno, cene variraju dosta, zavisno gde kupujete.

Bromelija može biti idealan poklon vama dragoj osobi, a možete je kupiti i partneru koji ima problem sa noćnim hrkanjem. Kao što smo već rekli, bromelija se pokazala kao veoma efikasna kod ovog problema.

Takođe, ako ste ljubitelj biljaka i ako biste voleli da obogatite svoj dom jednom egzotičnom biljkom koja ima čudesnu moć, onda vam svakako preporučujemo da kupite bromeliju.

Mi ćemo uskoro imati ovu biljku za prodaju, pa možete dodati svoj email ispod i javićemo vam čim bude bila za prodaju i tom prilikom vas čeka ogroman popust.