Jedna od najlekovitijih biljaka koje postoje, a koje se veoma lako održavaju, i gotovo da nemaju nikakvih zahteva jeste dobro poznata biljka koju znamo po imenu Čuvarkuća.

Na našim prostorima u kući je ima svaka druga kuća, a ono što je još lepše je da se lako gaji, a verovatno ste je i sami koristili kada ste imali npr. upalu uva.

Ovo kao lek, često preporučuju i lekari, jer je zaista efekatan.

Ovde upoznajte biljku koja može da preživi i neadekvatne uslove kao što su suša i mraz.

Lepo i lako se gaji u stanu, kući ali i na otvorenom, jer podnosi razne vremenske uslove.

Poreklo

Čuvarkuća potiče iz Meksika, a njeno latinsko ime je Sempervivum tectorum.

To da je jedna od najotpornijih biljaka, potvrđuje njeno latinsko ime, koje se prevodi kao uvek živa, a to samo znači da ne postoji ništa što je može uništiti.

Raste gotovo svuda na svetu, sve zahvaljujući ogromnoj otpornosti koju ova biljka ima – ima je u Maroku, Iranu, na Pirinejima, u Turskoj, Rusiji, na Karpatima, Alpima i na Balkanu.

Poznata je i po imenu Debela koka, ili Kamena ruža, ali je zovu i Netres, Ušna, Uhovnik ili Možek.

Ima specifične mesnate listove, koji mogu imati dlačice ili ne, a u sebi sadrže veliku količinu vode, koja im pomaže da prežive sušu.

Ona je višegodišnja biljka, koja se gaji, prema nekim podacima od 9.veka.  Pripada porodici Crassulaceae .

Poznato je skoro 3000 kultivisanih sorti ove biljke a njihova boja rozeta je raznovrsna od zelenih, sivih, braon, čak crnih ili crvenih.

Biljka nije velika od 1 cm do 25 cm u svom prečniku. Njeni listovi su lekoviti, a mogu se brati tokom čitave godine.

Semenje i listovi se, posle prikupljanja čuvaju u dobro zatvorenim posudama, jer je to jedini način da se zaštite od vlage. Ovako se čuva i svežina biljke.

Čuvarkuća sadrži različite lekovite materije, kao što su smola, jabučna kiselina, ali i biljna sluz, tanin, flavanoidi, i kalcijumov malat.

Ona je jedna od najbezbednijih biljaka koje postoje, a koje se koriste za ljudsko zdravlje.

Zanimljivo je pomenuti i da se Čuvarkuća gajila u starom Rimu, gde su je stanovnici gajili na prozorima.

Smatrali su da će se na ovaj način zaštiti od groma, bolesti, a da će im ova biljka u kuću doneti ljubav.

Recimo u Engleskoj, Čuvarkuća se gajila uz verovanje da ako procveta, ili kada procveta, u toj kući će se udati neudata devojka.

U ovom periodu se sok od ove biljke trljaju u obraze otmenih dama, kako bi bile rumene.

U ovom kontekstu, vera se prenela u Skandinaviju, gde se ova biljka smatrala onom koja pripada Bogu groma ili popularnom Toru, i zato se sadila kako bi građani bili zaštićeni od groma.

Zašto je popularna?

Pored činjenice da je čuvarkuća veoma otporna biljka koja se lako gaji, ljudi su prepoznali njenu ogromnu lekovitost, i zato se rado odlučuju da je pazare.

Međutim njena dekorativnost nije ništa manja, naprotiv ovo je jedna veoma vredna biljka, estetski.

Na našim prostorima se najviše gaji krovna Čuvarkuća, upravo zbog toga što je ima mnogo lekovitih dejstava.

Ali, kada kažemo krovna biljka to znači da se lako gaji na krovovima kuća ili se neki odlučuju da je stave na zid, što je izuzetno dekorativno.

Ona raste u različitim oblicima, i ima mnogo boja Čuvarkuće, pa je zato često kombinuju sa drugim biljkama, kako bi se formirale cvetne kompozicije, odnosno biljni ukrasi različitog oblika.

Biljka je jako popularna jer može da opstane bukvalno svuda, i da se posadi bukvalno svuda.

Ona može da uspe na drvetu, panju ili cigli, ali treba imati u vidu da kultivisane sorte ove biljke jesu ipak malo osetljivije i da se nešto teže razmnožavaju.

Kada se gaji u stanu super uspeva kada je u saksiji, mada je naveći broj ljudi gaji na terasama i balkonima, i to onima koji su locirani na južnim stranama objekta.

Ponekada se Čuvarkuća gaji u kamenim baštama. U nekim državama, ova biljka se koristi u kulinarstvu, kao dodatak jelima, kao neki začin.

Dodaje se u salate, supe i čorbe, ali i variva, super se slaže u mesa ili ribu.

Naravno, najpopularniji aspekt je njena lekovitost – može da pije kao čaj ili sok, ali isto tako da se koristi kao, obloga, mast, melem ili tinktura.

Ona je odlična kod svih vrsta uboda, ujeda ili nekakvih opekotina. Koristi se i kod pega na koži, za rane, za čireve, lošu kožu ili za kurje oči.

Tvrda koža se može smekšati sa sokom od ove biljke – npr koža na ispucalim petama, ili na laktovima.

Dobra je generalno za kožu lica ili tela, posebno ona koja je masna, i ima bubuljice ili mitisere.

U ovom smislu, ova biljka ima slično dejstvo kao i Aloa vera.

Zbog mnogobrojnih korisnih materija, koristi se kod upalnih procesa, a ima i diuretičke osobine.

Odličan je lek za upale grla, zuba, i uha (za sve bolesti uha i problema sa bubnom opnom). Koristi se za bronhitis.

Kažu da treba kombinovati Čuvarkuću i med, i piti kao čaj, za podizanje imuniteta, posebno pred zimski period.

Ima i puno verovanja koja se vekovima protežu a vezani su za ovu biljku – pa se tako veruje da je ovo biljka koja štiti od bolesti, ali i od vremenskih neprilika, posebno gromova.

Otuda, i običaj da se gaji na krovovima ili da se stavlja u oluk kuće.

Koje sve vrste postoje?

Kultivisanih vrsta postoji skoro 3 hiljade, dok ovako postoji oko 40 sorti Čuvarkuće.

Krovna čuvarkuća – njeno latinsko ime je Sempervivum tectorum. Ovo je jedna od vrsta koja je veoma popularna kod nas. Ovo je ujedno jedna od najstarijih vrsta. Ima zelene listove koji su mesnati, a po njihovim ivicama je crvena boja. Rozeta je u obliku lopte, i prečnika od 5 do 20 centimetara. Cvetovi su ljubičasti, svetlije nijanse.

Kopaonička čuvarkuća ili zečiji kupus – on ima rozetu koja je veličine oko 10 centimetara, plus minus. Ima veće listove,koji su tamno-zeleni, na vrhu su zašiiljeni. Raste u gorskim oblastima, ili tamo gde druge biljke ne bi izdržale ni sekund, kao što je kamen. Kod nas raste na planinama i zaštićena je vrsta.

Loptasta čuvarkuća – ili Sempervivum globiferum. Njene zemlje porekla su Kavkaz i u istočnim delovima Turske. Ima žuto cveće koje cveta krajem leta.

Paučinasta čuvarkuća – Sempervivum Arahnoideum je njen latinski naziv. Poznata je i po tome je dobila i svoje ime – ima puno dlačica na svom lišću. Liče na paučinu.

Ruska čuvarkuća – ili Semprevivum ruthenicum. Raste u Rusiji, i na Balkanu. Specifični su njeni dugi listovi koji su svetlo zeleni, a podsećaju na kamilicu. Tokom leta na njoj cvetaju mali žuti cvetovi koji traju oko mesec dana.

Palisander – Sempervivum Palisander – ova sorta ima veliko mesnato crveno lišće, a cveta na startu letnjih meseci.

Faraon – Sempervivum Faraon – ovo je jedan hibrid Čuvarkuće. Prečnik je 10 centimetara, a rozete su veoma svetle zelene boje, sa ljubičastim ivicama.

Čuvarkuća Gama ili Sempervivum Gamma- vrsta koja je retka ali veoma cenjena sorta Čuvarkuće. Ima tamno braon listove, sa nijansom zelene.

Patuljasta čuvarkuća – njen latinski naziv je Sempervivum Pumilum, a njena rozeta ima prečnik oko 3 centimetra. Ima i malecko cveće, koje je nežno roze boje.

Kavkaska čuvarkuća – ili na latinskom Sempervivum caucasicum. Takođe cveta krajem leta, a ima malecke bledo ljubičaste rozete. Visina stabla je oko 20 centimetara.

Planinska čuvarkuća – Sempervivum montanum je njen latinski naziv. Kao što se naslućuje po nazivu, ovo je biljka koja raste u planinama Zapadne i Centralne Evrope. Rozete su joj male, a listovi imaju puno dlačica. Cveta svetlo ljubičaste cvetove koji su mali.

Kasiopeja – Sempervivum Cassiopeia – ovo je sorta Čuvarkuće koja dobro podnosi mraz, pa nije teško zaključiti da je ovo biljka koja jako lepo raste u hladnim predelima Rusije. Njeno lišće menja boju u zavisnosti od godišnjeg doba, zelena u jesen, a crvena u toplijim mesecima.

Odgovarajuća temperatura

Kada govorimo o odgovarajućoj temperaturi za gajenje Čuvarkuće ona apsolutno ne predstavlja ozbiljnu stavku, jer ova biljka može da se uzgaja gotovo bilo gde, kao što sto ste mogli da vidite iz prethodnog odeljka gde smo govorili o vrstama Čuvarkuće, i gde ste videli da ona raste svuda.

Zemlja porekla je Meksiko, gde je tropska klima, a sa druge strane odlično uspeva i u hladnim delovima severne Rusije.

Dakle, Čuvarkuća podnosi temperature koje su od 50 stepeni Celzijusa do temperatura koje su u minusu i do 20 stepeni. Kada biljka prezimi na niskoj temperaturi, tada će da buja kada počne proleće.

Koliko svetlosti je potrebno?

Potrebno je dosta svetlosti i ovo je jedan od retkih uslova koji se moraju ispuniti biljci, stoga je važno ili poželjno da je držite na južnom prozoru stana, ako je gajite u kući.

Vole i jako i umereno sunce, ali nemojte da ih držite u mraku, to im neće prijati.

Koliko zalivanja traži?

Ne traži puno zalivanja, jer je ovo biljka koja čuva velike količine vode u svojim mesnatim listovima. Tako da, kada je vaša biljka u nekim optimalnim uslovima, ona uopšte skoro ne traži zalivanje, što je dobra vest za sve zaboravne.

Ali, sa druge strane jako je važno da biljku nikada ne zalijete prekomerno, jer je ona poznata da ne podnosi vlagu.

Ova biljka se zaliva samo povremeno, kada su napolju jako visoke temperature i kada dugo nije bilo kiše. U svim ostalim situacijama Čuvarkuća se ne zaliva.

Ali, jednu stvar moramo da napomenemo, i odnosi se na sve one koji gaje Kamenu ružu u sobnim uslovima, odnosno u saksiji, u kući.

U tom slučaju, ovo je biljka koja se tokom zimskog perioda zaliva na svake dve nedelje, a tokom letnjih meseci, to možete da činite čak jednom u nedelju dana.

Važno je i na koji način zalivate biljku – to morate da činite na poziciji ispod korena, ali nikako ne na rozete jer to zasigurno dovodi do truljenja biljke.

Da li cveta?

Da, ovo je biljka koja cveta, a taj proces se dešava od aprila do septembra.

Najviše cveta u julu i avgustu, ali se njeni listovi mogu brati čitave godine, ove dve komponente mogu biti jako dekorativne zajedno. Cvetovi su hermafroditni i skupljeni u cvasti.

Boja cveća se razlikuje – može da varira od roze, bele, žute ili crvene.

Čuvarkuća je biljka koja ima i plod – u pitanju je zapravo maleni mešak koji ima u sebi mnogo mini semenki.

Da li je potrebna prihrana?

Potrebna je, ali jako retko, stručnjaci savetuju da to činite jednom u dve ili čak tri godine.

Ceo proces se obavlja tečnim razređenim đubrivom. Inače može da se kupi baš napravljeno đubrivo za biljku Čuvarkuću, a možete da koristite i ono koje je napravljeno za kaktuse, ono je adekvatno. To se obavlja samo kod biljaka koje su starije do tri godine.

Naravno, prihrana ima svoju svrhu a to je da se stimuliše rast rozeta, koje se izdužuju.

Kada se biljka prihranjuje pred zimu, to nije dobro, jer onda nije spremna za period mirovanja, odnosno njena otpornost na mrazeve i hladnoću iščezava.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Može se obavljati tokom svih meseci, ali nikako za presađivanje ne birajte kraj jeseni, jer tada neće uspeti da pusti korenje pre zime.

Presađivanje, radije obavljajte u ostalim mesecima, u bilo kom periodu vegetacije.

Čuvarkuća voli tlo koje mora biti dobro drenirano, a kao zaštitu od vlage, obavezno stavite na gornji sloj zemlje kamenčiće ili pesak.

Kako se vrši razmnožavanje?

Najefikasniji način za razmnožavanje Čuvarkuće jeste putem odvajanjem malih rozeta. Proces nije ni malo težak, jer svaka od rozeta ima svoj koren. Odatle je proces veoma jednostavan.

Druga dva načina za razmnožavanje ove biljke su putem semena, koji se ne preporučuje, jer seme Čuvarkuće nije adekvatno za tako nešto, pre svega zato što je jako sitno, i proces je jako komplikovan.

Treći način je putem cveta, ali za tako nešto ćete čekati jako dugo, jer ova biljka cveta tek u svojoj trećoj godini.

Nega i održavanje biljke

Ovo je jedna od najotrpornijih biljaka koje postoje, i zato se veoma rado gaji na našim prostorima.

Preživeće gotovo sve (ne)uslove kao što su dugotrajna suša, mrazevi, ali i zagađen vazduh. Ono što je može ubiti jeste prekomerna vlaga.

Ovo je biljka koju mnogi stavljaju sa zvončićima, karanfilima ili majčinom dušicom; a zapravo je savet da možete da je kombinujete sa svim biljkama koje imaju plitak korenov sistem, i koje su otporne na suvo vreme bez padavina.

Čuvarkuća je biljka koja veoma sporo raste, ali je ovo takođe biljka koja ne traži orezivanje, jer ne raste puno u visinu, bez obzira na listove koji protokom vremena postaju veoma mesnati.

Ukoliko gajite čuvarkuću na otvorenom, tada je potrebno da biljku plevite i okopavate.

Suština je u tome da je ovo biljka koja je poznata po tome da nema baš jak i razvijen korenski sistem, kao što smo već pomenuli.

Ona nije razvila taj sistem jer u svom prirodnom staništu ovo je biljka koja nema nikakvog „neprijatelja“, jer raste tamo gde ne raste nijedna druga biljka.

Ona nema protiv čega da se bori, ali zato u vrtu ima itekako i važno je da uklanjate svaki korov na koji naiđete.

Kada to činite, važno je da to uradite na pravi način, odnosno da koren uklonite sa sve korenom, ali i semenjem kao i plodom, ako ga ima.

Važno je reći i da se okopavanjem poboljšava kvalitet zemljišta, dodaje kiseonik u njega, i njegova tekstura postaje mnogo bolja.

Opet, važno je da budete jako pažljivi jer su koreni Čuvarkuće slabi, pa ih možete uništiti, ako ne pazite dovoljno.

Zima je period kada se obraća posebna pažnja na negu –tada se koriste različite metode za sprečavanje truljenja korena bilje, npr plastične ambalaže, „kapice“, bukvalno da se zatrpaju ispod toga, kako bi prezimile.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Već naslućujete da je ovo biljka koja nema gotovo nikakvih problema kod uzgajanja, pre svega govorimo o bolestima ili štetočinama.

Najviše problema možete joj naneti kada je neadekvatno negujete – loše drenirano zemljište ili prevelika količina vode mogu je uništiti ili oslabiti.

Od bolesti koje potencijalno mogu napasti vašu biljku Čuvarkuću izdvajamo rđu – iako retko oboljenje, trebate da obratite pažnju na njega.

Ovo je bolest koja je uzrokovana gljivicom Endophyllum sempervivii. Bolest ćete primetiti po poremećenim listovima koji menjaju boju od zelene ka žutoj, a na sve to, listovi se krive.

Na listovima takođe možete da primetite i male izrasline, kao bubuljice boje rđe. Čim primetite ove simptome, biljku morate da sklonite.

E sada, jedan problem, koji je dosta češći kod Čuvarkuća je truljenje krunice – uzročnik je slaba drenaža zemlje kod vrata biljke.

Ali, iako je ovaj problem češći, on se i lakše rešava od prethodnog, jer se sanira tako što se pesak, što krupniji stavlja oko rozete, tj njenog vrata.

Od štetočina, Čuvarkuću napadaju pre svih drugih puževi, i puževi golaći, koje zapravo privlače listovi ove biljke koji su veoma mesnati.

Puževi i puževi golaći su u stanju da ogole cele rozete, i da ostave samo bazu lista.

Ne preporučuje se hemijsko tretiranje puževa, zbog životne sredine, samo obratite pažnju na vašu biljku, odnosno čim uočite puževe (pregledajte biljku uvek uveče i kada je vreme vlažno, jer je to trenutak kada „operišu“) uklonite ih ručno.

Takođe, od štetočina ih vole i gusenice, koje ćete videti kao male larve koje su sa donje strane listova, ali iako male one prave veliku štetu, jer jedu listove.

Lako se uklanjaju oštrim nožem. Kada već pominjemo larve, treba pomenut i larvu vinskog žiška koja operiše kada je vlaga, a posebno voli Čuvarkuće koje se gaje u kontejnerima.

One vole koren biljke, koji izjedaju. Kada su to već učinile, rozeta biljke je na zemlji – ukoliko to primetite, odmah je presadite u novu zemlju, kako bi se biljka oporavila.

Trebalo bi da pomenemo i lisne vaši koje je relativno teško detektovati, ali je utešno znati da one ne napadaju često Čuvarkuću.

Prodaja i cena

Cena Čuvarkuće je jako niska, različite vrste mogu se naći kod nas na tržištu po cenama od 100, do 250 dinara.

Pojedine cvećare nude i već napravljeni miks od desetak različitih vrsta Čuvarkuća, i to „dekorativno zadovoljstvo“ će vas koštati oko 1,200 dinara.

Preko oglasa postoje različiti načini kupovine, pa tako možete da je pazarite po gramaži – tri stotine grama stoji oko 600 dinara u jednoj od ponuda.