Ukoliko pomislite na najlepši letnji cvet, na neku razigranu letnju baštu, na jarko crvenu boju, ukoliko pomislite na cvet koji mesecima cveta, a zapravo i ne znate koja mu je boja, jer ih ima u svim bojama, oblicima, i veličinama, a znate joj ime, i ono je kao i sam cvet, prelepo, pogađamo da mislite na Daliju.

Ovo je omiljen cvet, poznat po bezbroju ukrštanja, i iz toga se rađa na hiljade različitih vrsta.

Cvet, koji se tako lepo gaji svuda, od bašta do sobnih prozora, prilagodljiva, raznovrsna, mala i velika, crvena, bela ili crna.

Ovo je ukrasna baštenska biljka koja raste iz dvogodišnjih gomoljika, koje se sade tokom proleća.

Gajenje uopšte nije toliko teško, ukoliko ste mislili da odustanete od gajenja ove lepotice, na kraju krajeva ima toliko različitih vrsta, možete da se odlučite da napravite čitav red u bašti od Dalija, ili da odaberete mini verziju koja će da ukrašava vaš najmanji prozor u kući…. Sve opcije su moguće.

Poreklo

Njeno poreklo vodi nas u Meksiko, ali i u Kolumbiju, kao i centralnu Ameriku.

U ovim toplim krajevima, Dalija je bila poznata kao „Cocoxochitl“, što kada prevedemo znači štap vode, a to je referenca na njenu šuplju stabljiku.

Ona pripada porodici Asteraceae, to su takozvane glavočike, a u tu grupu spadaju i bela rada, hrizantema i suncokret. Ona je žbunasta gomoljasta biljka.

Ona je višegodišnja biljka, koja je jako zanimljiva za gajenje ali i genetsko ukrštanje, što se uspešno radi već puno vekova unazad, a postoje i mnogobrojna svetski priznata i renomirana takmičenja – ko će da napravi najlepšu Daliju. Poznata je i po imenu Gomoljasta biljka. Njeno drugo ime je Georgina.

Njeni cvetovi mogu biti jako mali ali jako veliki, posebno u zemljama njenog porekla.

Asteci su koristili Daliju kao jestivu biljku, međutim kada su Španci došli da osvoje ovo područje, oni su prekinuli ovaj običaj, iako je bilo pokušaja kasnije u Evropi da se gaji kao jestiva biljka, oni nisu uspeli.

Dalija je prvenstveno korišćena kao hrana za životinje, pa kasnije i za ljude, iako je njen ukus veoma gorak.  Inače, Dalija je prvo stigla u Evropu, konkretno u Francusku, negde sa početkom 1800-ih, a švedski botaničar Andreas Dal joj je dao ime, po sebi – Dalija.

Prve vrste koje su stigle su bile „dahlia coccinea“ and „dahlia pinnata“. Ali, kada su se ove dve vrste ukrstile, botaničari su shvatili da je ovo vrsta biljke koja savršeno reaguje na genetske kombinacije, pa se od tada non stop prave nove vrste Dalije.

Dalija je i dan danas omiljeni cvet u Meksiku, i tamo je 60-tih godina proglašen nacionalnim cvetom.

Zašto je popularna?

Dalja svoju popularnost duguje mnogobrojnim razlozima – ne samo da je lepa, lako se gaji, dolazi u mnogobrojnim oblicima i bojama, ali za one entuzijaste, ona je biljka sa kojom se ide na izložbu.

Ona dolazi u takvim varijetetima da je teško pobrojati sve, pošto svakim danom ima novih hibrida, koji su sve interesantniji, i zanimljiviji.

Ova biljka je osim po svojoj dekorativnosti poznata i po dubokom simbolizmu, koji su prvi počeli da uviđaju Asteci, za koje je ona bila čak važan religiozni simbol, koji su koristili u različitim religioznim obredima. Danas je ona simbol za bogatstvo i eleganciju, ljubav i posvećenost.

Pa tako recimo, u Viktorijansko vreme, kada je bilo tabu da se otvoreno udvarate, buket Dalija, koje ste prezentovali kao poklon, označavao je izraz ljubavi.

Kažu i da je Dalija simbol požude ali i izdaje.

Popularna je crna Dalija, koja je zapravo simbol smrti, izdaje, negativnosti, a poznat je film, kao i knjiga po njenom imenu. Ipak, u realnosti, crna Dalija koja se gaji u baštama je zapravo jako jako tamno crvena, a ne potpuno crna.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Aglaonema | Anturijum

Koje sve vrste postoje?

Smatra se da postoji više od 40 različitih vrsta Dalije, a tu su i hibridi koji se mogu takođe jako lepo gajiti.

Mada se danas sve češće spominje brojka od nekoliko hiljada vrsta Dalija u svetu, jer se često i uspešno ukrštaju, pa tako nastaju nove sorte, koje su još neverovatnije.

Ponekad se Dalije kod nas dele na: velike, srednje i male.

1. Velike Dalije – to su one čija je visina između 90 pa negde do 120 centimetara. Njeni cvetovi su veličine oko trideset centimetara, kako kažu, radi upoređivanja, oni su veličine tanjira, što nije malo. Imaju, u najvećem broju slučajeva, veoma jaka stabla, ali to ne znači da im ne treba pažnja tokom lošeg vremena, posebno vetra. To možete lako da uradite tako što ćete koristiti bambus kao oslonac ili mrežu kojom ćete da učvrstite biljku, kako tokom nepogoda ne bi pala, ili se savila. Pazite i na njene cvetove koji mogu da se slome ili nakupe vodom posle jakih kiša, nepogoda, ili vetra

2. Srednje Dalije – to su one čija je veličina od 30 do 60 centimetara. One su popularne i kao Dalije za rubove, jer se sade ispred krupnijeg cveća, takoreći u prvom redu. Ove su pogodne i da se gaje u saksijama. Jako lepo izgledaju i relativno je laka nega za njih.

3. Male Dalije – male i preslatke biljke koje se savršeno sa svojom visinom uklapaju na prozore, čak i one male prozore, na koje se uvek pitate koji cvet da stavite. Velike su od 25 do 50 centimetara. Njihovo cveće je veoma bujno i raskošno, bez obzira na malu visinu, i jako dugo cveta, i veoma su kompaktne. Jedna od najpopularnijih vrsta koje spadaju u ovu grupu je i Micronetta Dalija, posebno njena narandžasta verzija.

Dalije neki dele na:

1. jedno-cvetne,
2. prstenaste,
3. božur dalije,
4. dekorativne,
5. loptaste,
6. kaktusaste…

Odgovarajuća temperatura

Dalije lepo rastu kada je malo hladnije i u klimi koja je umereno vlažna, i to nam negde govori da ovaj cvet nije prilagođen ekstremnoj toplini, iako nam dolazi sa tropskih područja, ona tamo raste u senci, i ne na direktnom svetlu.

Ali, napomena je da kada jeste malo toplije, Dalija ipak lepo raste, i to po 4 meseca, što se smatra poprilično dugačkom sezonom cvetanja. Ovde govorimo da ne voli ekstremnu toplotu, iznad 27 stepeni Celzijusa, koja traje jako dugo.

Idealna temperatura za gajenje ove biljke je ona koja se kreće između 20 i 22 stepena Celzijusa.

Kada govorimo o temperaturama uvek povedite računa da Dalija ne bude u hladnoći, odnosno u hladnom zemljištu. Sadite ovu biljku tek kada je temperatura zemljišta malo viša od 15 stepeni. Mraz je može uništiti, zato obratite pažnju.

Kada dođe zima, nema razloga za paniku – one mogu da prezime u zemlji koja je pokrivena debelim slojem suvog malča, tu će biti mirne, samo ih prethodno orežite. Ovo je jedan od razloga zašto Dalija uspeva i na našem podneblju, gde ima zime. Kada se zima završi, ali stvarno, dakle morate sačekati da prođe i onaj mraz koji nekada „udari“ i u aprilu, pa čak i maju, da bi ste izvadili cvetove napolje.

Koliko svetlosti je potrebno?

Kada sadite Daliju, uvek odaberite dobro osunčano mesto – na taj način Dalija će dati više cveća, idealno je da bude na direktnom suncu makar 6, do 8 sati tokom dana. Idealno je da joj date sunce tokom jutarnjih sati, tako da ne bude na onom najjačem letnjem, koje je može oštetiti. Uvek sklonite ovu biljku od vetra, koji može veoma da joj šteti, ovde čak govorimo i onim većim vrstama koje imaju velike cvetove, koji se lome od vetra.

Kada Dalija ne dobija dovoljno svetla, onda se biljka neprirodno izdužuje, i postaje veoma osetljiva na razne bolesti.

Takođe, stručnjaci kažu da Dalija, u zavisnosti od vrste, podnosi manje ili više svetla; neke vrste vole svetlo odnosno senku kakva je u njihovom prirodnom staništu, gde rastu na rubovima šuma; dok druge mogu da podnesu i jače sunce.

Koliko zalivanja traži?

Dalija traži dosta vode, i to posebno leti. Kada je jako toplo to se mora činiti redovno, a takođe da ne bi isparila vlaga, na zemlju oko biljke stavite kamenčiće.

Dakle, za najveći broj Dalija, ovo znači redovno zalivanje – dva do tri puta nedeljno, ako je jako toplo, možda i više.

Da li cveta?

Da, Dalija cveta i veoma je poznata po svom cvetu, koji ima različite boje. Upravo su boje te koje privlače insekte, jer samo cveće nema nikakav miris. Boje variraju, pa se tako mogu naći u gotovo svim bojama osim u plavoj.

Oblik cveta se razlikuje, može doći u gotovo bezbroj oblika, a na jednu stabljiku ide samo jedan cvet, i to je jedna interesantna osobenost ove biljke. I veličina cveta se razlikuje – mogu da budu jako veliki, od 30 centimetara do 2 metra! Ali mogu da budu i jako mali, sa samo 5 centimetara u prečniku.

Još jedna interesantna osobenost Dalije jeste da je to cveće koje cveta od sredine leta ali i do početka zime, hladnog vremena i mraza. Dalija zapravo cveta, kada drugog cveća nema ni na vidiku.

Da li je potrebna prihrana?

Da, ova biljka traži prihranu i to u vidu tečnog đubriva, koje ima tek mali procenat azota u sebi. To je inače ono koje se koristi za uzgajanje povrća. Prihrana se daje kada biljka nikne, pa posle toga, prihrana se daje od sredine leta do početka jeseni, na 3, 4 nedelje.

Ipak, povedite računa da ne preterate sa prihranom, jer ako joj date naprimer više azota nego što je dozvoljeno, tada rizikujete da uništite cveće, da bude malo, ili trulo ili da ga uopšte ne bude.

Takođe, što se tiče perioda kada biljka cveta, tada je potrebno da joj dajete prihranu koja u sebi ima kalijum, da bi dobila sve hranljive materije koje su jo neophodne u tom periodu kada se jako puno troši.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Dalija traži redovno presađivanje, pre svega iz razloga što ona one voli mraz, i zato se uvek presađuju kada zima prođe, a to je april i maj. One Dalije koje ste uzgojili iz reznica, možete da presađujete krajem maja. One manje Dalije, tj niže vrste možete da sadite u razmaku od 20 centimetara, dok one više na 30 do 40 cm. Koren bi trebalo da postavite na dubinu od oko 10 centimetara.

Posle presađivanja, Dalije pokrijte folijom kako bi biljka što pre dala svoj cvet. Dalije inače vole zemljište koje ne zadržava vodu, a vole da budu na toplom u sunčanom, a nikako ne vole mraz.

Početak maja je idealno vreme da ih posadite, a ako živite tamo gde zima duže traje ili je prosto intenzivnija, to možete učiniti ranije, tako što ćete posaditi Daliju u saksiju, pa kada se pojave prvi izbojci, tada stavite biljku na svetlo i toplije vreme.

Orezujete biljku redovno da bi ste pospešili formiranje novih pupoljaka.

Kako se vrši razmnožavanje?

Mogu se razmnožavati na tri načina. Semenom, gomoljima i reznicama.

Prvi način, razmnožavanje semenom se obavlja tako što se u februaru i martu, na temperaturama oko 20 stepeni, seju u sanduke, za mesec dana se biljke razmiču, a tokom maja su spremne za baštu.

Drugi način, razmnožavanje gomoljama se obavlja tako što svaki gomolj mora da ima i deo korenskog vrata koji opet na sebi ima pupoljčić iz koga će niknuti nova biljka.

Treći način, razmnožavanje reznicama se obavlja tako što se prvo korenasti gomolji sade u januaru u supstrat. Zatim za nešto manje od mesec dana, oko 3 nedelje, kreću izboji, koje koristite kao reznice.

Birajte one koje su veće od 6 centimetara, do 8 okvirno, i koje imaju makar tri para listića. Njih stavite u mešavinu zemlje sa peskom, i stavite u toplo i vlažno. Prekrijte plastičnom folijom, a ukorenjivanje može da bude od jedne do dve nedelje.

Nega i održavanje biljke

Ovo je jedna jako izdržljiva biljka, i veoma zahvalna za gajenje.

Pre svega ovoj biljci morate da date dobar supstrat, u kome ima humusa i koji je dreniran, nikako ne sme da se zadržava vlaga, jer joj tako nešto veoma škodi. Zemljište bi trebalo da bude blago kiselo.  Najbolje se gaje Dalije u baštama u kojima ima dosta sunca, ali ne direktnog, a sadite ih u zavisnosti od vrste ili veličine. Recimo one srednje se stavljaju u red ispred većeg cveća.

Sadnja Dalije je najbolja kada se uradi kada se završi rano proleće, odnosno kada se završi prolećni mraz. Pošto se sadnja obavlja na otvorenom, morate biti sigurni da nema opasnosti od mraza, i jako niskih temperatura koje mogu da se dogode tokom ranog proleća. Zemlja za sadnju Dalija se prekopava tokom jeseni, a biljke se sade u proleće. Za još bolji efekat, sadite Dalije pojedinačno ili u redovima.

Sadite ih rupama koje su samo malo veće od gomolja, a kada sadite ne koristite nikakvo đubrivo. Procvetaće za oko osam nedelja, od sadnje. Takođe upamtite da nije potrebno da ih zalivate kada ste ih zasadili, jer može da dođe do truljenja. Tek kada se prime, onda ih zalivajte dva do tri puta nedeljno, a ne zaboravite da ih prskate, naročito tamo gde je jako toplo.

Velike vrste Dalije, odnosno one koje imaju velike cvetove, moraju se paziti i posle kiše, koja može da ih napuni vodom, ili da se poviju od vetra. Više sorte takođe traže i kočeve za podupiranje.

One niže sorte, tzv pokrivačice tla, ne traže nikakvu dodatnu pažnju osim što možete da skinete vrh izdanka kako bi podstakli formiranje žbuna.

Ne brinite ako listovi dalije potamne, to je potpuno normalno da se dogodi tokom dolaska hladnijeg vremena, odnosno mrazeva.

Ukoliko lepo gajite Dalije, uživaćete u njenom cveću više od tri meseca.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Napadaju je bolesti i štetočine koje napadaju i svo drugo cveće. Nekada je na meti puževa golaća i puževa sa kućicom, a ovaj problem se rešava tako što se postavljaju mamci za njih, puževi je inače napadaju kada je mlada biljka.

je na meti paučinara i biljnih vaši, i to se uvek dešava tokom vegetacije. Ponekad je napadaju i gusenice.

Primetiće da je Dalija bolesna po njenom izgledu – po cvetovima i listovima videćete linije, fleke, biljka će da deluje kao da je trula, odnosno ubuđala. Ponekad će da ima i fleke koje su između smeđe i svelo zelene boje, a listovi će da svenu.

Preventiva može biti prskanje insekticidom već krajem jula meseca, pa do kraja septembra, kako bi izbegli ove napasti.

Postoji i bolest koja je dobila ime upravo po Daliji, tzv Dalija virus, ili mozaički virus Dalije, od koga se nažalost ne može oporaviti. On se ispoljava kao karakteristične fleke po listovima, koje se šire kao mozaik.

Mogu je napasti i gljivice raznog porekla, a može joj od neadekvatne nege istruliti koren (mnogo vode, malo, vode, loša zemlja, itd).

Prodaja i cena

Kako bi ste izrazili svoje emocije, nekome pokazali da ga mnogo volite, a želite da ga fascinirate, Dalija može biti vaš izbor jer za malo novca dobijate veoma elegantnu biljku, odnosno cvet. Dalija nije skupa, i nalazimo je na dosta mesta. Pa tako paketić sa negde oko dvadesetak semenki Dalije košta oko 100 dinara, a ako želite da kupite cvet Dalije, npr crvene, on košta oko 200-300 dinara.

Naravno neke vrste su dosta skuplje, a sve češće možemo videti stolove za proslave i venčanja koja se ukrašena Dalijama.

Uskoro ćete i ovu biljku moći da nabavite preko nas, pa predlažemo da dodate svoj mail u formu ispod i javićemo vam čim krene prodaja da dobijete specijalan popust.