Preporuka u svakom pogledu, ne samo zdravstvenom, veći i u svakom drugom, je da svaki dom ima makar po neku sobnu biljku.

Ne samo što su estetski zadovoljavajuće, što bi se reklo narodski „lepo ih je gledati“, one su veoma zdrave za sredinu u kojoj boravimo. Prave kiseonik, eliminišu štetne materije iz vazduha, a na sve to nose neku posebnu energiju.

Za neke je gajenje biljaka hobi koji obožavaju, a za neke druge, to je svojevrsna anti-stres terapija, koja čini zaista mnogo benefita za ljude.

Preporuka je da napravite mesto, ma koliko malo bilo za biljke, jer će divan osećaj krenuti odmah.

Sigurni smo da ste čuli za lepoticu iz Brazila zvanu – Difenbahija, a ona je poznata po mnogim imenima…. Svekrvin jezik naprimer, ali i mnogi drugi.

Postoji bezbroj vrsta, a sve veoma liče jedna na drugu, a opet imaju različita svojstva.

Poreklo

Ovo je tropska zeljasta biljka, koja nam stiže iz dalekog Brazila, gde nastanjuje njene tropske predele, i tamo buja i dostiže impozantnu visinu, posebno u svom prirodnom staništu.

Bez obzira na sve veoma se lepo gaji kao sobna biljka, a postoje i mini verzije koje su idealne za kancelarijske stolove.

Smatra se da je to najlepša biljka koja potiče iz Brazila, a danas se gaji svuda, kao naprimer u Sjedinjenim Američkim državama, koja je veliki proizvođač Difenbahije.

Negde tokom 19. veka iz tropskih krajeva Južne Amerike, u Evropu su ga doneli engleski i belgijski istraživači, kojima se veoma svidela i želeli su da je gaje svojoj kući.

Ime dobila je po bečkom baštovanu koji je radio na Austrijskom dvoru, zvao se Dieffenbach, a te 1830 godine bio je baštovan carske palate Schonbrunn.

Njeno latinsko ime je Dieffenbachia, veoma je dekorativna biljka, atraktivnog izgleda, a glavni akcenat su njeni divni primarno listovi, koji se razlikuju od vrste do vrste po obliku, veličini i boji, odnosno šarama.

Difembahija pripada porodici Aracea.

Postoji mnogo vrsta ove biljke, koje se opet razlikuju među sobom po izgledu – neke su poput žbuna, neke rastu u visinu, neke imaju male, neke velike listove, a razlikuju se i po šarama i boji na listovima. Mogu biti „klasično“ zelene boje, a druge imaju raznobojne šare koje su limeta žute, srebrne, mlečno bele ali i zlatne.

Izuzetno je lepa, ima uspravno stablo sa interesantnim listovima koji su zeleno-beli a po sebi imaju različite šare, koje nikad nisu iste, nekad se nalaze na ivicama, nekad na sredini lista.

Ona je dekorativna biljka koja se odlično gaji u zatvorenom, između ostalog, zato što je prija hlad. Može biti različite visine, od patuljaste visine do veoma velikih primeraka, takva je naprimer vrsta Diffenabachia amoena.

Poznata je i po imenu „dumb cane“ što u slobodnom prevodu znači nešto kao štap koji umrtvljuje, a ovde se zapravo misli na njen sok koji je „toksičan“, odnosno utiče tako kada vas dodirne, umrtvi kožu, kako kakav prirodni anestetik.

Popularna je i zbog relativno jednostavnog održavanja, i ta osnovna pravila se lako uče, važno je samo da se dosledno primenjuju.

Zašto je popularna?

Svoju popularnost duguje lepoti, i veoma dugom životu, ukoliko se lepo i predano održava. Listovi sami odumiru, stabljike se izdužuju, i zato je važno da se presade na tri, ili četiri godine, u zavisnosti od vrste, i starosti kao i stanja biljke.

One su popularne zbog svog izgleda – imaju divne listove, zelene dominantno, ali sa predivnim šarama koje se razlikuju od vrste do vrste, mogu biti bele, krem, ili srebrne.

Ranije su se najviše uzgajale u tropskim botaničkim vrtovima, zbog navodne zahtevne nege, ali verujemo da to nije slučaj, jer se jako puno gaje u vrtovima i kućama.

Fenomenalno se slažu sa zelenim debelo-lisnim vrstama, sve one rastu u polu senci, i zajedno čine predivan cvetni pejzaž.

Iako se smatra biljkom koja je toksična, ali sa druge strane, ljudi je vole jer ona čisti vazduh tako što eliminiše toksine iz njega.

Ona je i jako lep i omiljen poklon među ljudima za razne prilike.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Kalateja | Kućna sreća

Koje sve vrste postoje?

Smatra se da postoji negde oko trideset i nešto više vrsta Difenbahije, a neki tvrde i da ih ima više, a najpopularnije među njima su:

1. Dieffenbachia ‘Mary’ – poznata po svom brzom rastu. Kod nje možemo da vidimo zeleno lišće sa belim tačkama.
2. Dieffenbachia ‘Camille’- ima veoma široke listove, po kojima je specifična, ima svetlo-zeleni centar lista, i tamne ivice. Odlično uspeva u hladu.
3. Dieffenbachia ‘Seguine’ – prelepa i dekorativna biljka, može baš puno da poraste. Ima i malecko cveće, što je potpuno netipično za Difenbahiju.
4. Dieffenbachia ‘Tropic Snow’ – ovo je veoma česta vrsta ove biljke, široko rasprostranjena.
5. Dieffenbachia ‘Carina’ – ima listove srednje veličine.
6. Dieffenbachia maculata ‘Tropical tiki’ – smatra se jednom kvalitetnijih vrsta koje postoje. Zelene listove ima sa krem mrljama, koje joj daju atraktivan izgled.
7. Dieffenbachia ‘Compacta’ – smatra se savršenom kućnom biljkom jer dokazano čisti vazduh. Ima zeleno lišće, za žutim centrom.
8. Dieffenbachia ‘Snow – ima izrazito tamne listove, sa srebrnim tačkama po sredini, koje podsećaju na snežne pahulje.
9. Dieffenbachia ‘Delilah’ – poznata po velikom špicastom lišću.
10. Dieffenbachia ‘Camouflage’ – ima vazdušaste listove, i mlečno bele šare po njemu. Voli polumrak, ali uspeva baš u tami. Može da poraste više od nekih drugih vrsta.
11. Dieffenbachia ‘Honeydew- ima zlatno žute listove, a na ivicama je zelena.

Odgovarajuća temperatura

Kada govorimo lepotici iz Brazila, trebalo bi da napomenemo da ona opstaje skoro svuda, samo je važno da se ispoštuju neka osnovna pravila kada je u pitanju temperatura.

Ona mora biti minimalno 10 stepeni, jer biljka može preživeti i na nešto nižim temperaturama, ali bi bilo najbolje da u prostoriji bude temperatura između 18 i 25 stepeni Celzijusa.

Tokom leta maksimalno je dozvoljena temperatura koja se kreće oko 24 stepena Celzijusa, ali obratite pažnju, ako je previsoka temperatura za nju, vlažnost mora biti viša takođe, kako biljka ne bi imala nikakve posledice od tolike „vreline“.

Koliko svetlosti je potrebno?

Što se tiče svetla, Difenbahija ga voli, ali ne morate da je držite na prozoru, jer ne mora da bude na direktnom svetlu, iako pojedinim vrstama čak ni direktno svetlo ne smeta.

Ukoliko je, ipak, izložena direktnom svetlu, mogu da joj stradaju listovi. Ovo se posebno odnosi na vrste koje više rastu, i koje imaju šareno lišće.

A ako nema dovoljno svetla, Difenbahija može ekstremno da uspori svoj rast, ne i da ga zaustavi.

Koliko zalivanja traži?

Ovo je biljka koja obožava vlagu, i dobro je podnosi, tako da je redovno zalivanje poželjno, a ovo je posebno važno tokom leta, i toplijeg vremena.

Zemlja u kojoj je biljka, mora da bude vlažna, bez obzira na sve, ali, nikako da se cedi voda, jer to mnogo šteti korenu, koji usled tolike enormne vlage truli, i onda se čitava biljka uništava, kao posledica.

Tokom leta, potrebno je da se biljka zaliva dva, u nekim slučajevima i tri puta tokom jedne nedelje, i za to koristite mlaku kišnicu.

Kada govorimo o zalivanju tokom zime, jednom nedeljno je sasvim dovoljno ako ne i previše. Uvek birajte za zalivanje mlaku tečnost, idealno, to neka bude kišnica koja je mlaka, čak i u zimskim mesecima, ili odstajala voda, može biti dobro rešenje.

Zimi može da nastane velika šteta ako koristite hladnu vodu za zalivanje vaše biljke, i to izbegavajte po svaku cenu.

Difenbahija traži mekano zemljište, humus, koji je bogat hranljivim supstancama; a važno je reći takođe da zemlja mora da bude propusna, zato mora da se ubaci u mešavinu i perit, kao i tresetna mahovina.

Da li cveta?

Difenbahija cveta, ali veoma retko. Cvetanje je rezervisano samo za određene vrste, i to se događa u idealnim uslovima rasta.

Ako procveta, njen cvet je zelene boje, nema miris, i nije dekorativan.

Da li je potrebna prihrana?

Da, Difenbahija se prihranjuje, ali različito u zavisnosti od doba u godini. U periodu od marta do oktobra prihrana se vrši na svake dve godine. Obavlja se tokom zalivanja, i to tečnom prihranom.

Tokom zimskih meseci prihrana nije neophodna, mada neki kažu da se i tada može davati.

Prihrana najčešće podrazumeva tečno hranjivo.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Presađivanje je potrebno na svake dve godine, generalno posmatrano većinu vrsta. Neke vrste Difenbahije traže presađivanje samo jednom tokom godine, u saksiju koja je dva broja veća. Neke jedanput u dve godine.

U slučajevima da vaš primerak biljke ima izduženo stablo, tokom procesa presađivanja obratite pažnju da je biljka stabilna u saksiji, kao i da ima dovoljno prostora, jer je ovo siguran način da biljka buja.

U ovom smislu možete da koristite i neka pomagala kao što je npr. žica za pričvršćivanje.

Kako se vrši razmnožavanje?

Proces razmnožavanja se vrši, u nekim slučajevima, najlakše putem izdanaka, koji rastu leti na samom dnu biljke. Velika većina njih pušta koren vršnim reznicama ili odsečcima stabljike, koji imaju dužinu od oko osam centimetara.

Kada uzimate reznicu koristite obavezno sterilan nožić jer je ona osetljiva biljka koja lako može da pokupi ke. Prethodno se reznica može ostaviti nekoliko dana u vodi kako bi pustila žile. Zemlja mora biti vlažna i da ima dobru drenažu.

Oni se puštaju da se osuše, posle čega se stavljaju u zemljište, koje se transferuje na toplo mesto, na temperature od oko 22, 23 stepena Celzijusa, kakva je idealna temperatura za njen rast.

Posle orezivanja biljke, uzmite isečak stabla ili njegov gornji deo da bi ih kao reznicu razmnožavali.

Nega i održavanje biljke

Znaci da nega vaše Difenbahije nije dobra videćete po samoj biljci – ako je na prevelikoj toploti ili promaji, stradaju joj listovi, gotovo odmah, postaju braon ili žuti, a ako se ne reaguje strada čitava biljka.

Kada krenu da otpadaju listovi, odmah zatim stablo truli, onda su sve prilike da se vaša Difenbahija smrzla. Ili, alternativno je dobila previše vode.

Ako se listovi na vrhu biljke usitnjavaju, u tom slučaju, ona ne dobija dovoljno svetla. Premestite je na svetlo mesto i držite tamo dok se ne povrati, ali ne preterujte, da odete u drugi ekstrem, da joj spržite listove.

Ako su donji listovi tamni, onda je vaša biljka definitivno dobila previše vode. Isti je slučaj kada biljka truli i propada. Ista situacija se dešava kada se Difenbahija zaliva hladnom vodom, posebno tokom zime.

Mrlje na gornjim delovima biljke znači da je biljka opečena, odnosno da je biljka bila previše na suncu. Sklonite je u senku, ali ne u potpunu tamu.

Difenbahija, što se tiče nege, uistinu zahteva malo umešnosti, ali svakako to ne treba da bude razlog da ne bude deo vaše sobne bašte.

Dakle, važno je upamtiti da ova biljka voli svetlo, ali dobro napreduje i u polu-senci. Samo izbegavajte direktno sunce i promaju, jer joj obe stvari veoma štete.

Idealna temperatura u prostoriji je između 15 do 18 stepeni Celzijusa, leti svakako može podneti i više temperature, recimo do oko 25 stepeni, a zimi ne reskirajte sa nižim od 15 stepeni Celzijusa.

Zalivajte je najbolje sa kišnicom, koja treba da bude mlaka, kao i ostajala voda, zavisi čime je inače zalivate. Nikada je ne zalivajte preko mere, nego leti umereno, a zimi po potrebi.

Manje Difenbahije rastu do 60 centimetara visine, a veće mogu da porastu i malo preko metar, do oko metar i po. Ovo je biljka koja veoma brzo raste, naravno u zavisnosti od vrste, recimo od 30 do 40 centimetara tokom jedne godine.

Kod gajenja je važno upamtiti da se manje vrste dobro ponašaju u mešanim nasadima sa skoro svim drugim biljkama, dok se veće vrste gaje zasebno. Ovo je biljka koja se uklapa u svako prostor ali kad je negde stavite nemojte da je mrdate, jer je to stresno za nju.

Orezivanje se vrši kada biljka nepravilno raste. Reže se na oko deset centimetara iznad zemlje, da bi počela da daje nove listove.

Obavezno je orošavajte, mlakom vodom, a listove takođe čistite vlažnom pamučnom krpom s vremena na vreme.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da, napadaju je štetočine i bolesti, iz različitih razloga.

Žutilo listova može biti uzrokovano prekomernog zalivanje biljke, ili u slučajevima da se voda zadržava u saksiji. Listove koji su se sasušili i požuteli, sklonite, a na sedam dana možete koristiti neki blaži insekticid.

Savetuje se oprez sa Difenbahijom jer je ona izuzetno toksična. Obratite pažnju gde je držite, uvek da nije na dohvat ruke. Kada je presađujete koristite rukavice, kao i kada je orezujete i skidate listove koji su suvi i žuti.

Bakterijske infekcije koje napadaju Difenbahiju, a inače mogu biti jako opasne za nju, manifestuju se na listovima, koji ne samo da menjaju boju i oblik, nego počinju i da smrde, a takođe stablo postaje gnjecavo.

Bakterije se šire i napadaju biljku, onda kada ima prekomerne vlage, i zato vodite računa o zalivanju. Ukoliko je infekcija puno zahvatila biljku, budite svesni da ne možete da je spasite.

Možete da pokušate da odsečete zaraženi deo biljke, i da proverite da li je ostatak biljke potpuno zdrav. Jedini način da spasete biljku je da odsečete zaraženi deo pod uslovom da ste sigurni da je ostatak biljke zdrav. Ono što morate da uradite jeste da je sklonite od drugih sobnih biljaka da ne bi širila zarazu dalje.

Mogu se pojaviti i braon mrlje na biljci, koji nastaju kao posledica velike količine đubrenja, i izbegavanjem zalivanja. Prekinite sa time, da ostavite vremena Difenbahiji da se povrati.

Simptomi mogu biti poput bakterijskih infekcija, ali to mesto na kome su smeđe mrlje je veoma suvo, dok je kod bakterija vlažno.

Od insekata, „vole“ je crveni pauci – koji se pojavljuju na donjem delu lista, a tu je i neizbežna paučina. Kao posledica, listovi će opasti. Rešenje je u insekticidi koji kupujete u poljoprivrednoj apoteci.

Biljne vaši su takođe njen „neprijatelj“, što je veoma česta situacija da je napadaju. Otklanjaju se brisanjem mokrom krpom koju ste umočili u mešavinu alkohola i mlake vode (pola-pola). Možete da koristite i odgovarajući insekticid.

Dakle, primat imaju vunaste vaši i crveni pauci. Ovi insekti napadaju listove Difenbahije, koji žute, a na donjoj strani stvaraju paučinu. Rešenje bi moglo biti sledeće –pre svega povećajte vlažnost u prostoriji u kojoj držite biljku, krpom prebrišite samu biljku, kako bi fizički sklonili bube sa nje.

Ako ste se pitali da li je Difenbahija toksična po zdravlje ljudi i životinja, odgovor je relativno jeste. U njoj se nalazi kalicijum-oksalat, on je jedan od elemenata soka Difenbahije, i on može biti opasan.

Izaziva crvenu kožu, peckanje na koži ili alergije, ukoliko se desi da vam je malo soka upalo u oči ili u usta.  Savet je da je ne stavljate u dečiju sobu niti dnevnu gde bi mogla da bude da dohvat ruke deci ili ljubimcima.

Osim ovoga, ona je bezopasna, njeni listovi nisu toksični, ali obavezno nosite rukavice kada rukujete sa ovom biljkom, takođe obavezno operite ruke posle bilo kakvog dodirivanja biljke.

Prodaja i cena

Ova biljka se relativno lako nalazi na našem tržištu. Cena varira, u zavisnosti od njene veličine, starosti, kao i vrste.

Može se naći za oko 500 dinara mala vrsta, pa sve preko 1,000, 2,500, i 6,000 za one veće. One najimpozantnije verzije mogu koštati i do 10,000 dinara.

Ono što će vas verovatno posebno obradovati je činjenica da ćete uskoro moći da je nabavite kod nas po najpovoljnijoj ceni. Dodajte svoj e-mail ispod i javićemo vam čim je budemo imali za prodaju.