U poslednje vreme, ljudi sve više shvataju koliko je povratak prirodi neophodan za psiho-fizičko zdravlje, i sve više doznaju o neraskidivoj vezi sa biljkama i životinjama, kako smo svi mi deo jedne velike Prirode, i kako bi trebalo tako i da se ponašamo, da živimo u jedinstvu.

Kako upoznajemo sve više karakteristika biljaka i životinja, tako i nauka potvrđuje njihov značaj; i koliko je potrebno da živimo u sajedinjenju.

Ovde posebno govorimo o biljkama; i njihovom značaju za ljudski rod. Iako ih ne možemo uvek gajiti u baštama, pa čak i na terasama, možemo u svojim, ma koliko da su mali, stanovima i kancelarijama u kojima provodimo toliko puno vremena.

Ukoliko ste ljubitelj raskošnog bilja, ali i egzotike,  ukoliko volite da u stanu ili kući, ili čak radnom prostoru imate biljku koja odiše svežinom, ima zdravstvene benefite, a na sve to se lako održava, nećete pogrešiti ako odaberete Dracenu.

Ne znate koja je to biljka; možda vam je poznatija po drugom imenu. Možda vam je poznatija po svom „narodskom“ imenu Zmajevo drvo, jer u svom prirodnom staništu ima zaista impozantan oblik i veličinu. Negde izvedeno ime je Zmajeva krv, jer pojedini primerci imaju crvenkastu boju, koja asocira na Zmajevu krv.

Ova biljka ima neobičan oblik, kao i boju (postoje raznovrsne, u kontekstu boja, od zelene, ali i crvene, postoje čak i šarene) i veoma lako se održava. Poznata je i kao savršen čistač zagađenog vazduha.

Zbog zelenih listova neobičnog oblika, kao i lakog održavanja, Dracena je čest izbor ljubitelja zelenila u ukrašavanju enterijera doma ili radnog prostora.

Poreklo

Njeno ime Dracena potiče od grčkog korena, i reči „Drakaina“, što se prevodi kao ženski zmaj. Alternativno, neki je zovu i Zmajevo drvo. Potiče iz Madagaskara, ali se proširila u svim krajevima sveta.

U dalekim šumama Afrike raste ova divna biljka, a s obzirom da je tu u svom prirodnom staništu, ona može biti ogromna, kao neki veliki zmaj, što je ime koje ima u mnogim zemljama sveta. Neki čak kažu da je dobar opis ove biljke – divovska.

Postoji preko 40, neki kažu i više biljaka, što sukulentnih što žbunastih, koje pripadaju ovom rodu.

U našoj zemlju najviše se prodaje Dracena Marginata – prepoznaćete je po tankom, zašiljenom lišću zelene boje, na čijim krajevima je crvena boja.

U suštini ona sporije raste, ali tokom života, u idealnim uslovima može biti i visoka i po nekoliko metara.  Godišnje raste oko 10 centimetara, ali je pravilnom i jednostavnom negom možete oblikovati tako da deluje bujnije.

Zašto je popularna?

Popularna je svuda u svetu, zbog svoje egzotične lepote, lako se uklapa u svaki prostor. Ljudi je vole jer nemaju preterano posla oko nje; ona pripada tropskom sobnom cveću koje oplemenjuje prostor i veoma je zdravo za ljudsko zdravlje.

Često se nalazi u kancelarijama jer se lako prilagođava životu u zatvorenom.

Ova biljka je toliko efikasan čistač vazduha da je to potvrdila i NASA. Oni su sproveli eksperiment i došli do zaključka da je sobno bilje, pa i Dracena fenomenalno, da čisti vazduh, proizvodi kiseonik. Dugo se verovalo da sobne biljke uzimaju kiseonik, a ne da ga proizvode, ali je NASA dokazala da je ova tvrdnja samo mit.

Osim toga dokazano je da sobne biljke, oslobađaju kapi koje sabiraju štetne materije iz vazduha, i na taj način eliminišu zrna prašine. Pa tako, zatvorene prostorije u kojima je Dracena, mogu imati i do 20 odsto manje prašine. A o zdravijem vazduhu i da ne govorimo.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Areka palma | Zamija

Koje sve vrste postoje?

Postoji veliki broj Dracena, inače biljka koja je nekada pripadala porodici Agave, a na posletku se formirala nova porodica Dracaena, koja kako smo već rekli, ima preko 40 različitih vrsta, i ovo su samo neke od njih.

Treba odmah napomenuti i da se adaptiraju sve vrste jednako dobro na zatvoren prostor, neke naprosto bolje uspevaju u staklenicima; ali sve su jako lepe.

Ovo su najčešće vrste Dracena koje se gaje kao sobno cveće.

1.Dracena fragrans – ova biljka je poznata i pod imenom Mirisna dracena, a to je upravo zahvaljući divnom mirisu njenih cvetova. Ona se veoma često nalazi u kućama kao omiljeno sobno bilje. Potiče iz Afrike.

2.Dracena marginata –drugo ime za nju je i ,,Zmajevac”. Veoma je laka za održavanje. Može biti biokolor, ili triokolor, pa tako imati dve ili više boja na listovima.

3.Dracena sanderiana – poznata je i kao ,,Srećni bambus”, a ima veoma neobičan izgled. Poreklo joj je iz Afrike i jugoistočne Azije. Uspeva i u zemlji i u vodi. Zaista ona liči na bambus, a smatra se da donosi sreću. U Aziji je omiljena biljka koja je čest poklon pri useljenju. Ukoliko ima dve stabljike daje ljubav, tri sreću, pet zdravlje, a više od osam bogatstvo. Nismo pomenuli onaj sa 4 stabljike, jer prema verovanju on donosi nesreću.

4.Dracena deremensis -,,Prugasti zmajevac” je njeno narodsko ime, jer ima pruge na svojim listovima. Laka je za održavanje. Stiže iz jugoistočne Afrike.

Postoje i:

1.Dracena reflexa – poznata i kao ,,pesma Indije” kao i ,,malezijska dracena”. Njeno poreklo je sa Madagaska.

2.Lemon Lime dracena –kao što i samo ime kaže, ovde listovi imaju pored zelene, i predivnu žutu boju, kao okvir na ivicama. Lake su za negu.

3.Dracena compacta – Pored izgleda, ova vrsta ima je veliku otpornost, na gotove sve uslove.

4.Dracena steudneri – Lepa i laka za održavanje.

Odgovarajuća temperatura

Idealna temperatura za nju je negde oko 24, 25 stepena Celzijusa, i to tokom letnjih meseci, a tokom zime morate je držati na temperaturi koja je između 15 i 18 stepeni Celzijusa.

Uvek se setite da Dracena ne voli velike temperaturne fluktuacije, i da ako tako nešto iskusi, gotovo sigurno će joj propasti lišće.

Kao i svako drugo tropsko bilje, Dracena ne podnosi suv vazduh i to uvek morate imati na umu kada gajite jednu ovakvu biljku u kućnim uslovima. Ona jeste otporna, ali ne voli suv vazduh i promaju.

Odgovara joj i mesto pored prozora, zbog vlažnosti koja se stvara kuvanjem, neki je drže u kuhinjama, ili još bolje, manje verzije drže na kuhinjskom prozoru.

Neki drugi, drže je u  kupatilu, tu jedino obratite pažnju na dovoljno svetla, jer nemaju sva kupatila prozore, a veštačko svetlo ne odgovara ovoj biljci.

Dracena nikako ne sme da bude pored grejnih tela (sobe gde su kaloriferi, radijatori, TA peći, klime ili centralno grejanje) jer je tamo gotovo uvek jako suvo i taj vazduh ne voli.

Ovo je tropska biljka, njeno prirodno stanište je vlažno i toplo, i to su idealni uslovi za njen napredak.

Koliko svetlosti je potrebno?

Kao i svaka biljka koja nam stiže iz tropskih krajeva, i Dracena je veliki ljubitelj svetlosti, ali nikako se nemojte prevariti, ona neće podneti direktno svetlo.

Držanje Dracene na direktnom suncu će je uništiti popuno. Setite se njeno stanište nije na otvorenom prostoru, već u senkama drugog drveća, savršenom eko-sistemu vlage, umerene toplote, i indirektne svetlosti.

Idealna pozicija za Zmajevo drvo moglo bi biti pokraj ili na samom prozoru, tamo gde postoji zavesa ili roletne, idealno je da bude u polusenci.

Pa je tako možete staviti na oko dva metra od prozora, ili u neki zgodan ćošak stana, koji ima po malo sunca, ali je više u hladu. Ovo je priča koja „pije vodu“ leti, dok se u zimskim mesecima preporučuje da je stavite na direktno sunce, koje nije toliko jako kao letnje.

Koliko zalivanja traži?

Kao što smo rekli, uvek je bolje da zaboravite da zalijete Dracenu, nego da je previše zalijete, i to je pravilo koga možete slobodno da pratite u svim periodima njenog rasta.

Suština je da Draceni prija malo suvlja zemlja; a količina tečnosti koja joj je potreba zavisi od njene visine. Manje vrste traže oko dve čaše vode, dok neke veće mogu tražiti 3-4 čaša vode, one najveće još više.

Zalivanje je u redu da obavljate na oko 5 dana; ne opterećujete se ako ste preskočili po neko zalivanje, listovi će vam pokazati da su žedni, kao i kod većine biljaka, svenuće i to je podsetnik za zalivanje.

Ali suštinski, prekomerno zalivanje, tako da voda pliva i na tacni ispod saksije je ono što morate izbegnuti po svaki cenu – gotovo je garantovano da će u ovom slučaju biljka da istruli, počev od korena.

Idealna tečnost za zalivanje Dracene jeste kišnicom, zatim odstajalom vodom, destilovanom vodom ili onom u kojoj ste kuvali povrće. Vreme za zalivanje ćete lako proverite prstom ako je zemlja 5 centimetara suva kada proveravate prstom, svakako je vreme da joj date tečnost.

Tokom leta, ona mora da se orošava. Za tu svrhu takođe koristite nabrojanu vodu – kišnica, ostajala voda, destilovana ili ona posle kuvanja povrća, koja je bogata nutritijentima.

Naravno ne preterujte sa orošavanjem, jer ih i ta voda može osušiti. Kad se setite, s vremena na vreme, prebrišite je vlažnom krpom, sasvim laganim pokretima, sa obe strane lista. Dobro je da se skine nagomilana prašina kao i da se osveže listovi. Ne previše i prečesto!

Da li cveta?

Uglavnom, vrste koje se gaje kod nas kao sobno cveće nemaju cvetove. Ali, postoje određene vrste koje daju cvetove, i to ne bilo kakve, već savršeno mirisne, po čemu su i dobile ime.

Ovde govorimo o vrsti Dracena fragrans, ili Mirisna dracena, kako je i poznata na našim prostorima. Ona ima predivno cveće, koje neodoljivo miriše. Liči na malo drvo sa savršenim stabljikama divnog cveća koje opojno miriše. Naravno, ne može dati cvet u baš bilo kojim uslovima. Cvetovi su bele boje.

Druga vrsta koja takođe daje lep cvet je Dracaena Fragrans . Ona može da stvori dve vrste cveća – bele ili male zelene. Ona cveta kada padne mrak, a ne možete da promašite, miriše na mešavinu sveže pokošene trave, pomešana sa ljiljanom i medom.

Da li je potrebna prihrana?

Kada govorimo o prihrani, odličan izbor a nju je tečno đubrivo za kućne biljke; najbolje na bazi minerala ili algi. Ovo sredstvo koristite dva puta mesečno, tokom leta i proleća, kada je biljka u periodu vegetacije.

U periodu od novembra do marta, prihrana nije neophodna, i za svo ovo vreme možete joj dati prihranu jedanput ili dva puta, ukupno.

Takođe se preporučuje da se posle presađivanja ili promene mesta dodaju aminokiseline.

Prihrana se vrši preko korena ili lista.

Nikako ne preterujte sa prihranom, jer ne vole mnogo hemije.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Da, treba da se presađuje, i to na dve do tri godine, ne češće, jer biljka sporo raste, samo oko 10 do 15 centimetara za godinu dana.

Presađivanje se vrši tokom proleća, u saksiju koja je malo veća od predhodne (okvirno za oko 2,5 centimetara veća od prethodne), u zemlju u kojoj postoji sloj za drenažu napravljen od mešavine šljunka i peska. Ovo će zaštititi koren da ne pokupi previše vlažnosti i ne istruli.

Kompost sa dodatkom treseta je savršena zemlja za ovu biljku, generalno govoreći.

Zemlja treba da ima idealnu PH vrednost između 6.0 and 6.5.

Kako se vrši razmnožavanje?

Razmnožavanje je veoma lako, i obavlja se tokom prolećnih meseci. Ovaj proces se vrši ili razmnožavanje semenom ili stabljičnim reznicama. Prvi način je jasan, dakle seme zasadite u supstrat na toplom svetlom mestu da se razvije, uz adekvatno zalivanje.

Drugi način – prvo odsecite reznice, to je onaj deo biljke na kome su listovi. Gledajte da bude dugačka oko desetak centimetara. Tu gde ste odsekli, stavite vosak od sveće, ili možete koristiti kalemarski vosak.

U malo vode, ostavite reznice da odstoje, nakon čega ih izvadite iz vode i osušite. Za ovo vam treba jedan dan da budu potpuno suve. Posle toga sledi sađenje, najidealnije u treset sa drenažnim peskom.

Savet je da ne bežite od razmnožavanja biljke, jer ne samo da žete dobiti novu biljku/biljke tokom godina. Razmnožavanjem, sama biljka postaje sve lepša, ovako smo staru orezali i stimulisali da brže i lepše raste.

Nega i održavanje biljke

Ona je u suštini jako laka za održavanje; važno je da se čuva daleko od direktne svetlosti, i nikako ne sme biti na promaji na suvom vazduhu.

Ne menjate joj često lokaciju, i ne izlažite promenama temperature, jer joj to ne prija. Zaliva se kada je zemlja suva, najbolje proverite prstom oko 5-6 centimetara duboko, ako osetite da je suva, mora da se zalije.

Ona više voli suvlju zemlju, nego pre-vlažnu, tako da i ako zaboravite da je zalijete, nije velika šteta. Prihrana u tečnom obliku je dobro došla u proleće i leto. Potrebno je i obrezivanje, posebno starijim biljkama, zbog izgleda, bujnosti i održavanja željene visine.

Saveti za negu Dracene su i da je brišete sa pamučnom krpom, ukoliko se nakupilo prašine, sa donje i gornje strane. Neki malo iskusniji cvećari mogu zasaditi tri različite Dracene u jednu saksiju i tako formiraju pejzaž. Ukoliko vam se ne dopada visina biljke, seckajte joj gornje krajeve ili je presađujte.

Ne zaboravite da joj date adekvatnu svetlost, dovoljno ali ne previše vode, i dovoljno vlažnosti.

Moramo da napomenemo na jednu stvar – Dracena jeste toksična, donekle.

Ona je otrovna za kućne ljubimce, za kuce i mace posebno, pa u tom smislu, obratite pažnju gde je stavljate, i da li je slučajno na dohvat ruke deci.  Ako neko pojede deo lista, može dovesti do povraćanja i gubitka apetita.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da, napadaju je, ali ne često. U skoro svim slučajevima, problem je rešiv.

Svaki problem na Draceni, moćićete da vidite na njenim listovima. Pa tako naprimer ako primetite blede listove, njoj verovatno fali svetla, pa je savet da je prebacite na drugo mesto koje ima adekvatno svetlo.

Ukoliko ima opekotine po listovima, verovatno je predugo bila na direktnoj svetlosti, što joj ne prija.

Kada listovi opadaju, to je znak da je vazduh u prostoriji u kojoj je držite suv, ili je prostorija u kojoj ima puno promaje. Ako listovi, naročito ivice listova, postaju braon, u tom slučaju je ne zalivate dovoljno, ili je vazduh presuv.

Braonkaste mrlje na listovima upućuju da se temperatura menja previše i da joj ne prijaju te temperaturne razlike.

Štetočine koje napadaju ovu biljku su štitaste uši, vaši i crveni pauci.

Štitaste uši stvaraju braon fleke na listovima, a možete rešiti ovaj problem sa odgovarajućim insekticidom.

I biljne vaši ostavljaju traga na listovima, lek je brisanje krpom, i adekvatan insekticid.  Pauci pletu mrežu ispod lista, a na vrhu ostavljaju žute mrlje. Takođe, biljku u ovom stanju obrišite krpom i stavite insekticid.

Nju mogu napasti i gljivice – Dracena će da formira mrlje na svojim listovima– koristite fungicid. Bolesti kao što su Alternaria (u pitanju su gljivice) ili Filozistoza (uzročnik takođe gljivice) su bolesti koje mogu napasti vaš primerak biljke, iako ne često, ovo jeste problem koji se povremeno javlja. I ovde su efektni fungicidi.

Crne mrlje na Draceni mogu biti signal da ima bolest bakteriozu, i ona je nažalost neizlečiva.

Prodaja i cena

Može se naći i u ponekim cvećarama, a cena za primerak od oko 160 centimetara visine je od 2500 do 3000 dinara. Manji primerci se mogu naći za oko 1200 dinara, ali i za 1000 u većim rasadnicima, ako imate sreće.

Mi uskoro otvaramo našu prodavnicu za sobne biljke, pa ćete proverene primerke dracene moći da nadjete kod nas. Ukoliko se prijavite na našu email listu, dobićete obaveštenje kada krenemo sa prodajom i tom prilikom veliki popust koji nigde nećete naći na drugom mestu.