Kada god vidite da neka biljka ima i ono „kaktus“ u svom imenu, pretpostavka je da ona biljka koja zahteva minimalno pažnje, i niste se prevarili.

Ovde je u pitanju biljka koja podseća na kaktus, ali je mnogo interesantnijeg izgleda – u pitanju je biljka koja ima divno cveće, i predivne listove, koji su veoma atraktivni.

Još kada ima prefiks zebra, to govori da je ovo jedna jako egzotična biljka koja se mnogo korisiti za bio-dekoraciju svih vrsta prostora – nalazimo je i po malim prozorima, vrtovima, stanovima, radnim stolovima, i kancelarijama.

Lako se gaji, a može veoma dugo da živi. Može da se kupi kod nas, i to ne samo jedna vrsta, a nije skupa.

Poreklo

Havortija ima zaista nesvakidašnji izgled i uklapa se u svaki prostor, manji ili veći, može da se gaji na otvorenom, ali se češće viđa kao sobna biljka, najčešće prozorska biljka.

Taj specifičan zebra izgled ga čini izuzetno atraktivnom, a istorija kako je biljka našla put do evropskih prozora je veoma interesantna i duga. Za bogatu istoriju Havotrije su zaduženi evropski kolonisti koji su ovu biljku otkrili negde u 17. Veku, primetivši njen interesantan izgled. Od tada se ona proširila širom sveta, a samo u Evropi ona je prisutna već skoro 4. Veka.

Njeno prirodno stanište je u senkama stena ili čak mogu da rastu zatrpane u pesku, a da im to ne naruši lepotu (jer listovi rastu van zemlje). Havortija je, neke vrste, poznata je i po imenu „Mini Agava“ jer zaista liči na Agavu.

Još jedna osobina koja je vezana za Zebru kaktus – njoj ne treba nikakva nega.

Ona je jedna od najpoznatijih sukulentnih biljaka koje postoje, i iako je sukulent, i zove se i kaktus, ona ne pripada porodici kaktusa.

Zašto je popularna?

Havortija je veoma popularna skoro svuda u svetu. Pre svega je poznata zbog svojih listova koji su zaista mesnati, sjajni i zašiljeni. Kako raste ona zapravo stvara zbijene rozete, izuzetno su gusto postavljenje i po tome liče na jedan lep, raskošan cvet.

Postoji više vrsta havortije, neki kažu i do 150 vrsta, i na osnovu toga, listovi koji mogu biti različiti, mogu biti uske ili više, mogu biti položene, itd, razne su varijacije.

One se takođe razlikuju po ogromnom broju boja, i veličina cveta – može biti i braon, crvena (svetlo ili tamno), tamno i svetlo zelena, beličasta i ružičasta, kao i gotovo i crna, odnosno one najtamnije nijanse purpurne.

Ova dekorativna biljka dolazi iz Južne Afrike, iz pustinjskih predela. Ime zebra je dobila po šarama koje ima po svojim listovima, vodoravne pruge baš jako podsećaju na zebru. Čak se i same vrste među sobom razlikuju po tim „zebra“ detaljima, koji mogu biti više ili manje izraženi.

Ova višegodišnja sukulenta biljka ima nekih sličnosti sa alojom, jer pripadaju istoj podfamilija biljaka.

Popularna je za stanove, ali i manje stanove, jer se može tako lepo razvijati na malom prozoru. U zavisnosti od vrste, može da poraste do oko 20 centimetara, ali je najčešća visina je oko 10 centimetara visine, što je čini idealnom biljkom koja ne zauzima puno prostora.

U lišću skladišti vodu, i zato je popularna za sve koji zaboravljaju da zalivaju, jer Havotrija može da preživi sušu, hraneći se samo vodom skladištenom u svojim listovima.

Često se  čisto se koristi za ukrašavanje prozora, jako lepo može da izgleda u vrtovima, ili pored kamenjara.

I ona je jedna od onih biljaka koje spadaju u grupu prečišćivača vazduha, tako što uklanja loše materije, a izbacuje čist kiseonik.

Sve sukulentne biljke, pa tako i ova predstavljaju simbol večne ljubavi i izdržljivosti, uprkos svim uslovima.

Neke vrste ove biljke, kao što je naprimer Haworthia limifolia imaju sposobnost da pročiste krv i leče kožna oboljenja.

Koje sve vrste postoje?

Kao što smo već govorili, postoji mnogo vrsta Havortija, od kojih smo izdvojili samo neke, koje su najpopularnije ili najinteresantnije. Haworthia Cooperi – ili kako se zove narodski „Prozorska Havortija“.

Ona sporo raste, i ima jako zgusnuto lišće. Listovi su joj sjajni, a kada se biljka drži na suncu videćete da je lišće transparentno. Ne samo što raste sporo, ona raste nisko, samo do oko 5 centimetara. Ima i lepe cvetove koji su ružičasto-beli.

1. Haworthia Fasciata – Ovo je sorta koju mi poznajemo po imenu „Biljka Zebra“. Prepoznatljiva po zebrastim listovima, jer su one bele linije na zelenoj površini lista bukvalno kao zebrine prugice. Beli cvetovi cvetaju tokom leta. Može da poraste i do 20 centimetara visine. Čuvajte je od hladnoće, jer joj ne prijaju jako niske temperature.

2. Haworthia Attenuata – i ovo je sorta Havotrije koja je nalik na zebru, ali nije ista biljka kao prethodna. Potpuno drugačije rastu. Ova Havotrija ima potpuno drugačiju teksturu listova. Raste jako nisko, a kada pogledamo svetske parametre, ona se najčešće gaji kao sobna biljka od svih Havotrija. Cveta tokom leta i proleća i ima zvonaste cvetove boje lavande koju su veoma atraktivni.

3. Haworthia Cymbiformis – ovde upoznajemo vrsta Havotrije,čije ime kada prevede sa latinskog, dobijamo nešto što bi u slobodnom prevodu moglo da se nazove „Biljka brod“. A njoj je upravo takvo lišće, liči na brod. Ekstremno je izdržljiva biljka, i savršena za početnike u gajenju bilja, koji nemaju iskustva u cvećarstvu. Traži dosta svetla, kako bi moglo da joj buja cveće. Ima belo-roze cvetove koji se pojavljuju početkom leta.

4. Haworthia Limifolia – ovaj tip formira trouglastu rozetu, koja može biti tamno-zelena ili čak sa primesama braon boje. Zbog toga što su jako male, odlično se uklapaju na kancelarijske stolove ili minijaturne prozore. Ne voli hladnoću, tako da nije pogodna za gajenje napolju.

5. Haworthia Truncata – ili kako je još poznata kao „Konjski zub“. Ona je mala biljka koja ima sivkasto-zelene listove. Raste ispod zemlje, samo su joj listovi na površini. Raste oko 10 do 20 centimetara. Cveta u leto i ima zeleno-bele cvetove.

6. Haworthia Retusa – ovo je vrsta koja jako sporo raste, ima divne trouglaste listove. Veoma se lako održava, i često je viđamo na prozorima kuća i stanova. Cveta u kasno proleće i ima simpatične malecke cvetove.

7. Haworthia Reinwardtii – jedna od boljih biljki za gajenje unutra. I ona liči na zebru, jer ima takve sivo bele šare. Raste kao spirala, ali vrlo je niska. Cveće pupi u proleće a cvetovi su belo-rozi u cvastu. Ova biljka buja kada ima dovoljno sunca.

8. Haworthia Coarctata – ova sorta ima tamno zeleno lišće i dugačke drške. Kada se listovi smrznu na zimi ili opeku na prejakom suncu, postaju rozi. Ima zeleno cveće koje cveta u leto. Inače je biljka koja ne može da uspe na hladnom i treba joj makar 6 sati svetla tokom dana.

9. Haworthia Pumila – ova vrsta je poznata i po imenima „Biserna biljka“, „Mini Aloa“ ili „Anđeoske suze“. Karakteristična je po atraktivnim rozetama na kojoj su trouglasti listovi. Ovoj vrsti treba puno vremena da sazri, ali uz pravu negu može da živi i 40 godina. Cveta u leto, i voli hlad. Fenomenalno izgleda u hladnijim delovima vrta, gde je senovito.

Odgovarajuća temperatura

Idealna temperatura za ovu biljku zavisi od godišnjeg doba. Dakle, kada je leto i kada je proleće, idealna temperatura na kojoj Havortija buja je između 18 stepeni Celzijusa i 27 stepeni Celzijusa. Tokom zime ona može podneti temperature koje su oko 12 ili 13 stepeni Celzijusa.

Međutim, ono što je važno kada govorimo o temperaturi, ukoliko se recimo tokom zime ili jeseni temperatura spusti ispod 5 stepeni Celzijusa, biljka neće podneti i zato je veoma bitno da ako držite u bašti ili u vrtu da je tokom zimskih meseci zbog niskih temperatura i mraza sklonite u kuću, na toplo.

Koliko svetlosti je potrebno?

U tropskim predelima, odnosno podnebljima iz kojih je potekla Havortija, ona raste na najneverovatnijim mestima, kao što je u pesku, ali onima koji nemaju direktnog svetla.

Zato kada je gajite u sobnim uslovima apsolutno trebate da izbegavate direktno sunčevo svetlo. Naravno to ne uključuje mogućnost da se biljka postavi u potpunom mračnom i senovitom delom stanu, već za nju birajte indirektno svetlo.

U tom smislu prozori su idealna pozicija za Zebrin kaktus. Tokom letnjih meseci, možete da je prebacite na balkon ili terasu, jer je to vreme koje najviše voli. I tada se vodi računa o poziciji biljke koja nije na direktnom suncu..

Koliko zalivanja traži?

Kao što smo već napomenuli Havotrija dolazi iz Južne Afrike, i tamo ona prirodno raste pustinjama i to nam definiše način na koji je zalivamo.

U suštini, zalivanje zavisi od perioda godine u kome se nalazimo –  tako da tokom letnjih meseci koji su topli i sunčani, dovoljno je da se havortija zaliva jednom u 10 dana, dok se tokom zimskih meseci ne zaliva skoro uopšte. Može po potrebi maksimalno da se zaliva zimi jednom na dve ili čak tri nedelje. Za zalivanje uvek koristite mlaku vodu, koja je meka, i dobro filtrirana.

Ovo je biljka koja dobro podnosi sušu – pa čak i njen cvet podnosi nisku vlažnost.

Uvek birajte rađe da biljka bude suva, nego da bude dugo u vlažnom zemljištu, tako da kada zalivate, zemljište mora skroz da se osuši. Ukoliko ostane vode u saksiji, ona obavezno mora da se skloni, a tek onda se nastavlja sa zalivanjem.

Dodatan savet je da Havotriju tokom leta možete potpuno da okupate, kako biste oponašali neki tropski letnji pljusak. Celu biljku možete da potopite u u vodu.

Havortije se uvek zaliva tokom jutra kako bi se višak vode potpuno ocedila i višak ispario do večeri. Uvek morate da vodite računa da tečnost ne upada u srce rozete i da se nikad ne zaliva preobilno. Ovo morate da posebno poštujete zimi i u proleće. Zimi se može čak i prekinuti zalivanje. Leti redovno jednom nedeljno –iako će i tada bolje podneti sušu nego previše vlažnosti.

Da li cveta?

Da,  biljka Havortije cveta. Proces cvetanja se događa u rano proleće i u rano leto. Njeni cvetovi su cevastog oblika, mogu biti beli, a mogu se naći i u roze boji, kao i tamnim, crvenim, itd. Ovo je biljka koja ima uske trake koje mogu biti zelene ili crvene, dužine oko 10 centimetara.

Period jeseni i zime za Havotriju predstavlja period mirovanja i u tim slučajevima je važno da se povede računa, ali poseban oprez je tokom cvetanja, kada se biljka jako troši. Tada je držimo na odgovarajućoj temperaturi, a pored toga bitno je da joj damo dovoljno svetlosti.

Ovoj biljci treba neko vreme da procveta, dakle za prvi cvet možete čekati i nekoliko godina, ali kada procveta, onda možete, uz kvalitetno gajenje da očekujete lep cvet svake godine.

Da li je potrebna prihrana?

Ovo je biljka koja zahteva kvalitetnu prihranu, koja joj se daje od proleća do samog početka jeseni, odnosno kad govorimo o mesecima to je period od maja do septembra.

Idealno đubrivo za Havotriju je mineralno, i to ono koje je napravljeno specijalno za kaktuse. Može se naći u poljoprivrednim apotekama ili bolje opremljenim cvećarama.

Tempo prihranjivanja je jednom u mesec dana, i to se sprovodi odmah pošto se zalili biljku. Međutim nemojte nikada preterivati sa prihranom jer to može da učini da biljka naglo propadne ili promeni boju svojih listova ili da generalno izgleda oronulo.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Havortija je biljka koja se presađuje. Sam proces nije mnogo težak – pre svega potrebno da nađete plastičnu ambalažu a koja nije toliko široka, trebalo bi da bude plića posuda.

Idealno je da tokom presađivanja, koristite zemljište koje je peskovito, kako bi oponašalo zemlju koju Havotrija ima u svom prirodnom staništu. Za razliku od nekih drugih biljaka, kod nje to ne mora da bude drenirano zemljište, sasvim je u redu da bude i malo suvlja zemlja.

Ne morate da je presađujete svake godine – presađivanje se vrši tako što se biljka pažljivo izvuče i saksije. Ukoliko primetite da ima neki deo korena koji je uništen ili osušen to se oreže i na kraju se biljka smesti u novu posudu i počinje da se zaliva jednom na dve nedelje, ali opet nikako preobilno već samo umereno.

Kako se vrši razmnožavanje?

Razmnožavanje Havotrije se obavlja na najjednostavniji mogući način – za nju je to razmnožavanje bočnim izdancima. Ovaj proces se obavlja uvek tokom proleća.

Sa mreže se uzme jedan bočni deo koji je formirao mlado korenje. Rezovi koje ste napravili se tretiraju drobljenim ugljem, a posle toga se suše. Sve to traje nekoliko sati. Zatim se izdanci stave na vlažnu podlogu, i čeka se da se pojave nove biljke.

Takođe se u početku zalivanje izbegava, makar nekih prvi četiri do pet dana.

Nega i održavanje biljke

Verovatno ste već do sada shvatili da gajenje havotrije nije ni malo teško, samo da vodi malo računa oko dve ili tri najvažnije stvari.

Da se podsetimo da je ovo jedna višegodišnja sukulentna biljka, koja je otporna na skoro sve (ne) uslove i zahteva nikakvu negu. Lepo raste i razvija se na prozoru koji je na južnoj ili severnoj strani stana; a tokom leta slobodno može da se drži i napolju.

Ovo je biljka koja voli prirodnu svetlost ili neki zasenjen prostor (ne potpuni mrak), ali ono što sigurno ne voli je direktno sunce.

Kada je na velikoj količini direktnog sunca, onda se listovi Havotrije menjaju i umesto divne zelene boje, čak ne postaju žuti ili spaljeni, već postaju crvenkasti, prošarani zelenim, što zaista ne izgleda dekorativno.

Let joj prija toplota, a zimi može da izdrži i nešto niže temperatura, kao što smo naveli do 5 stepeni Celzijusa. Ipak, nemojte eksperimentisati sa njom, da je držite dugo na hladnom.

Idealna zemlja za gajenje ove biljke, je mešavina treseta, grubog peska ili samo peskovita zemlja ili sa mešavinom ilovače i drobljenim kamenom.

Sve ovo nabrojano su materijali koji brzo propuštaju vodu i na taj način se sprečava da dođe do truljenja korena koji posle dovodi do drugih bolesti.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Izdržljiva i otporna Havotrija nije sklona oboljevanju – nema dileme da će ona izdržati loše uslove. Može da podnese i mraz i sunce, i temperature koje su od 10 do 30 stepeni Celzijusa, i tu nema ništa sporno.

Ali, otporna ne znači imuna – može da dobije gljivičnu bolest listova, što se manifestuje pojavljivanjem tanke mreže na lišću i uglavnom tada se koristi adekvatni lek iz biljne apoteke. Vole je i neke štetočine, kao što su biljne vaši, i pauci, koji se hrane  biljnim sokom.

Mogu je napasti i crni insekti, koji se prepoznaju po promeni boje listova koji postaju sjajni i crni.

Ovde je problem što ovi insekti toliko oslabe biljku, čine je nežnom, može ako se adekvatno ne leći i da umre. Zato se i kod insekata takođe preporučuje upotreba insekticida. Uradite sve da se bolest ne proširi.

Iako podseća na biljku Aloe, ona nije to, a plus je potpuno ne –toksična, tako je bezbedno možete držati u bilo kom delu stana, bez straha za zdravlje mališana ili maca i kuca.

Prodaja i cena

Cena Havotrije, kao i u većini drugih slučajeva zavisi od mnogih faktora – pre svega od vrste biljke i veličine, ali i toga gde se kupuje.

Cena se kreće negde od 200 do 500 dinara. Malo egzotičnije vrste mogu da koštaju i do 750 ili 1000 dinara.

Mi uskoro krećemo sa prodajom, i svakako ćemo imati havortiju u ponudi, pa se možete dodati na email listu ispod da budete obavešteni čim krene prodaja kako bi tom prilikom dobili specijalan popust.