Često ne razmišljamo dovoljno o tome koliko imamo sreće, da u našoj zemlji gajimo neku biljku koja je nastala hiljadama godine ranije, na nekom sasvim dalekom mestu, egzotičnom čak. A mi je danas sasvim uspešno gajimo u svojim dnevnim sobama, po hladnoći i mrazu.

Koliko smo srećni što možemo da unesemo dah svežine, da oplemenimo enterijer, i unesemo vibraciju tropske divljine, u svoj stan, međ ciglu i beton i u gradsku vrevu.

Još kada znamo da, ako ništa drugo, sve biljke čiste vazduh i čine našu okolinu zdravijom, nema razloga da ne počnemo sa sobnom baštom još danas, dovoljno je da počnemo od nekog malog kutka, ili radnog stola.

Ako ste ljubitelj cveća, i to onog egzotičnog imena, i još egzotičnijeg izgleda, Hoja cveće može biti sasvim dobar izbor.

Ovo je biljka koja dugo živi, i lako se gaji, a čisti i vazduh.

Poreklo

Hoja cveće ili latinski, Hoya carnosa dolazi nam iz daleke Kine, i to njenih južnih delova, ali takođe vodi poreklo i iz Indonezije.

Ime je dobila po gospodinu Tomasu Hoyu, inače Englezu. Na samom kraju 18. veka gospodin Hoy je radio kao glavni baštovan Vojvode od Northumberlanda, i tu poziciju je zadržao pune četiri decenije. Bio je vrsan botaničar.

Drugo ime Hoja cveća je i „voštani svet“, zbog njenog karakterističnog izgleda. Treće ime za ovo cveće je i „Isusova suza“ – ime je dobila po mednim kapljicama koje često ispušta (koje neke više podsećaju na vosak).

Preporuka stručnjaka je da se ova vrsta biljke gaji u zatvorenom prostoru, ne samo zato što može lepo da poraste i da se razvije i u zatvorenom, ona je savršen čistač loših materija iz vazduha.

Ima svoje karakteristično cveće, i po tome je svakako poznata, ali ništa manje interesantni nisu ni njeni listovi, koji su u obliku jaja, mesanti i imaju nekakvu teksturu kože. Boja listova je tamnozelena, i ima i flekice koje su belo srebrne – i sami oni su jako lepi, nevezano od cveća.

Hoja cveće je puzavica, a u mestima odakle potiče (Kina, Indonezija), može biti visoka i do šest metara dužine. U zatvorenom prostoru ona je svakako manja, ali jednako atraktivna.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Dalija | Kamelija

Zašto je popularna?

Popularna je zbog hiljadu razloga, izgled, egzotika, ali i činjenice da je ona dokazano efikasna u čišćenju vazduha, što je veoma važno kada smo u zatvorenom prostoru, kao što je naprimer kancelarija.

Ona je u stanju da eliminiše loše materije, npr benzen, koji je jako štetan po zdravlje ljudi.

Ovo je i jedna biljka koja jako dugo može da živi, a tako lako se gaji.

Koje sve vrste postoje?

Na svetskom tržištu može se naći preko 50 razlićitih vrsta Hoja cveća, sa bojama i mirisima kakve ne očekujete. Kod nas je najpoznatija prva vrsta.

1. Hoya Carnosa – ova vrsta je veoma otporna, lako se prilagođava svim uslovima, a gaji se od kraja 18.veka. Ima i veliki broj hibrida ove vrste.
2. Hoya Pubicalyx – ona je retka i jako skupa, sa još većim brojem cvetića nego prethodna vrsta. Predivno miriše. Cvetovi traju i po dve nedelje.
3. Hoya Kentiana – ima izvanredne listove, a ne samo cveće. Cvetovi imaju tamne ivice i slatkast miris.
4. Hoya Kerrii – drugo ime za nju je Srećno srce, jer se prodaje kao jedna srcolika biljka emerald zelene boje. Čest je poklon za Dan zaljubljenih. Voli sunce.
5. Hoya Lacunosa (Cinnamon Hoya) – predivan miris je prva asocijacija na ovu vrstu, koji dosta podseća na cimet, pa otuda i ime. Lako se održava. Traži malo više vode od ostalih vrsta.

Odgovarajuća temperatura

Savršena temperatura za Hoja cveće se kreće od 16 do 24 stepena Celzijusa. Hoju neki drže napolju, ali to je dozvoljeno do temperature do 10 stepeni, sve ispod toga loše utiče po biljku.

Neki kažu da ova biljka podnosi i temperature koje su dosta niže, i kreću se između 5 i 7 stepeni, ali ipak je treba poštedeti ovakvog stresa.

Takođe, vodite računa gde je držite, jer Hoji cveću može štetiti strujanje hladnog vazduha, ako stoji pored prozora ili vrata.

Koliko svetlosti je potrebno?

Potrebno joj je dosta svetla, kako bi mogla lepo da cveta. Ipak izbegavajte direktno svetlo, jer joj to prži listove i cveće. A  može podneti i senku, iako tada neće da vam podari cvetove.

Koliko zalivanja traži?

Tokom perioda vegetacije, zalivanje Hoje bi trebalo da bude obilato, a tokom perioda mirovanja, situacija je drugačija.

Tada se biljka tek povremeno zaliva, samo da zemljište bude pomalo vlažno, nikako previše, jer joj to šteti.

Između dva zalivanja zemlja mora da bude skoro pa skroz suva.

Da li cveta?

Da, Hoja je poznata veoma po svom interesantnom cveću. Njeni sitni beli cvetovi su u obliku zvezde, sa petokrakom u sredini, imaju sloj na sebi, koji liči kao da je od voska, a tačno je blago roze, da zaista deluje kao vosak.

Peteljka je kratka, a na svakoj su cvetići skupljeni u skladan štit, i u svakoj formaciji ih ima između 12-15 komada, u proseku. Veličina cvetova je oko jedan i po centimetar.

Proces cvetanja traje od proleća do jeseni. Hoja traži dosta svetla kako bi lepo cvetala, ali ne direktnog.

Kada Hoja formira svoje pupoljke, ni slučajno nemojte da je pomerate – jer je ovo jako nežan proces, pa pupoljci mogu da otpadnu.

Cvetovi Hoje imaju predivan miris, koji je posebno intenzivan tokom leta.  Njihov božanstven miris je posebno intenzivan tokom noći.

Latice po sebi imaju male kapi medne rose, koje na suncu izgledaju kao da su u duginim bojama.

Cvast se uvek formira na istoj peteljci, zato se nikad ne uklanjaju posle cvetanja Hoje, jer će se tako na istim mestima na peteljci roditi cvetići.

Treba znati da mlađe biljke ne daju cvet, tako da ako imate mladu Hoju moraćete da sačekate koju godinu, pre nego vam podari cvet.

Da li je potrebna prihrana?

Traži prihranu, u periodu cvetanja, kada se više troši, na dve nedelje, i najbolje je da koristite tečno đubrivo. Koristite ono koje je napravljeno baš za biljke cvetnice, kako bi lepo cvetala.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Potrebno joj je, ali uz oprez jer joj često presađivanje čini mnogo štete. Tako da se presađivanje kod Hoja cveta sprovodi tek onda kada biljka postane prevelika za saksiju u kojoj se nalazi.

Kada presađujete, birajte saksiju koja je samo malo, za broj veća od prethodne. Idealna zemlja je miks treseta, peska i ilovače.

Još jedna stvar je jako važna kada govorimo o presađivanju – razlog zašto ovu biljku ne treba često presađivati leži i u činjenicu da kada je malo „zgužvana“ u saksiji daje najbolje cvetove.

Kako se vrši razmnožavanje?

Hoja je dakle cveće koje se veoma jednostavno razmnožava reznicama. Ovo se obavlja tokom letnjih meseci, kada kupimo reznice sa izbojaka od prošle godine.

One se uzimaju sa matičnih biljaka, i to uvek birajte one koje daju puno cveća, kako bi se ova divna osobina prenela na sledeću generaciju.

Zatim se reznice koje su dugačke oko 10 do 15 centimetara ubadaju u mešavinu zemlje i peska. Tako ubodenu biljku umereno zalivajte, i držite na toplom mestu. Stručnjaci savetuju da se posuda sa biljkom prekriva staklenim zvonom, a sve da se ubrza proces oživljavanja.

Nega i održavanje biljke

Ovo je biljka koja može jako dugo da živi, a vole je svi, jer nema neke posebne brige oko nje. Prosečna vlažnost vazduha i prijatna temperatura, bez mnogo direktnog svetla je idealno. Neće je ubiti i senka, ali neće procvetati.

Vodite računa, ona može jako mnogo da poraste u širinu, pa pripazite.

Za što atraktivniju biljku, sa puno cvetova dajte joj toplo, indirektno svetlo, presađivanje samo kada mora, u supstrat sa malo komposta, a na dno saksije stavite šljunak ili usitnjenu glinu, kako bi zemlja bila što propusnija.

Pošto Hoja ima dosta teško cveće, zbog količine cvetova, ona traži potporu. To može biti piramida i lepeza kako bi ostala uspravna.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Postoji nekoliko problema, koji se ponekad javljaju kod Hoja cveća. Prvi problem može nastati kada biljka počne da odbacuje pupoljke, što se dešava relativno često. Uzroci su raznovrsni – ali je rešenje slično.

Kada biljka cveta, ne sme da menja mesto, niti da se pomera. Zalivanje uvek umereno, ali redovno. Izbegavajte presađivanje, kao i đubrenje jer se ruši balans između rodnih i vegetativnih delova biljke.

Od štetočina može biti na meti biljnih vaši, i to se skoro uvek dešava kod onih primeraka koje su slabe, usled naprimer držanja u pretoploj prostoriji. Bube se skidaju krpicom, ali zbog nežnosti biljke, ipak je preporuka da se to čini adekvatnom čestkicom.

Mogu je napasti i štitaste vaši, koji su poznati po tome što su jako uporni insekti. Može se naći i na meti vunastih vaši. Ako je ovo uzrok propadanja biljke, celu biljku operite sapunastim rastvorom ili prebrišite razblaženim alkoholom.

U prolećnim mesecima, na biljci se može pojaviti palež, konkretno na njenim listovima.

Prodaja i cena

Hoja, manje veličine može koštati uglavnom oko 1,000 dinara. One skuplje varijante možete da kupite i za oko 3,000-4,000 dinara. Neke posebne varijante se teže nalazi i koštaju mnogo više.

Uskoro ćete hoju moći da nabavite kod nas, pa se možete prijaviti na email listu ispod i javljamo vam čim krene prodaja da tom prilikom dobijete specijalan kupon za veliki popust.