Neko bilje je prepoznatljivo po svojim divnim listovima, po mirisu, po lakom uzgajanju, a neko je poznato po svom božanstvenom cveću, zbog koga se najčešće gaji.

U ovu poslednju kategoriju spada i Hortenzija, koja se smatra jednom od najlepših biljaka koje postoje, jer ima zaista specifičan cvet, koji predivno izgleda kada je samostalno u saksiji, ali i kada se sadi u vrtu u nizu, i tada se mogu kombinovati razne boje.

Kada pominjemo boju, to je jedna od specifičnosti Hortenzije, jer u zavisnosti od zemljišta u kome se nalazi, Hortenzija može imati različitu boju ili nijansu cveta.

Danas je jedan od popularnijih cvetova.

Stručnjaci kažu da je samo veoma važno da biljku posadite na vreme, nevezano da li je gajite u saksiji ili npr. u mini žardinjerama.

Poreklo

Hortenzija ili Hidrangea, kako je zapravo njeno latinsko ime, je svakako, po mišljenju mnogih, jedna od od najlepših biljaka koje postoje, koja je veoma upečatljiva po svojim božanstveni cvetovima koji cvetaju leti i zaista skreću pažnju.

Neki Hortenziju nazivaju i aristokratskom biljkom, a sve zbog prelepih cvetova koji ima.

Osim što je izrazito dekorativna biljka, ona je i veoma otporna, a sem toga je veoma popularna i tražena. I na našem tržištu se može pronaći veliki broj različitih sorti Hortenzija koje variraju u ceni.

Ali svakako je vredan svaki dinar koji ćete dati za nju jer je fantastičan ukras za vašu sobu ili baštu.

Zemlja porekla Hortenzije je Amerika, ali se danas mogu kupiti u čitavom svetu.

Druga informacija je da je zemlja porekla prvobitno Japan, odakle je prenesena u Evropu, u 18. veku. U Americi se svaki prvi januar obeležava baš kao dan Hortenzija, što nam jasno govori koliko je voljena ova biljka.

Zovu ih i Letnje lepotice, a mogu da se sade kao pojedinačni grmovi i tada su izuzetno atraktivni, ali takođe mogu da se sade u nizu ili da se grupišu tek tada izgledaju dekorativno.

U tom slučaju se kombinuje veliki broj boja, i nijansi, kako bi se postigao pun estetski efekat.

Moramo da pomenemo da su Hortenzije već dugo vremena omiljeni cvet ne samo u svetu već i na našim prostorima.

Probajte da se setite kuća vaših baka ili mama, koje su i u prošlim vremenima, u svojim dvorištima ili delovima bašta, baš tamo gde je senka, držale upravo ovu lepoticu.

U mnogobrojnim evropskim gradovima možemo da je primetimo,  pre svega po parkovima a jedan od zaštitnih znakova engleskog teniskog turnira Vimbldon je uprvo Hortenzija.

Ovde se negde i vidi koliko je ova biljka zapravo cenjena,kada se nalazi kao ukras na najprestižnijem teniskom turniru na svetu.

Treba se podsetiti i da je Engleska država koja mnogo polaže ne eleganciju i tradiciju, pa se tako ova cvetna tradicija ne menja.

U današnje vreme koristi se najviše kao rezani cvet, dok se na tržištu cveća može pronaći veliki broj buketa i aranžmana napravljeni od ove biljke, jer se zaista savršeno uklapa u cvetnu celinu.

Zašto je popularna?

Hortenzija je toliko popularna biljka koja se gaji na našim prostorima, da verujemo da ne postoji jedna bašta na kojoj je ne možete primetiti.

Tokom godina, pojavio se sve veći broj različitih sorti koji imaju potpuno nove i drugačije cvetove, sa različitim bojama, a nove sorte nude i različite vrste njenog specifičnog lišća.

Svoju popularnost duguje pre svega lepoti i raznolikosti cvetova fantastičnih boja koje variraju od svetloplave, zatim tamno-plave, ali i ljubičaste, kako i lila, roze, bele, pa čak i crvene.

Hortenzije se jako lepo kombinuju sa drugim cvećem, a često su i deo svadbene dekoracije, ili buketa.

Koliko je samo Hortenzija voljeni cvet, podsetimo se da je bio de dekoracija prestižnog teniskog turnira Wimbldon.

Kad se Hortenzija gaji u saksiji, tada može da živi oko 3 do 4 godine, dok kada se gaji u baštama onda može da živi i dosta duže.

Svaka boja Hortenzije simboliše drugu energiju, pa je tako plava Hortenzija simbol pokajanja, ili način da nekome kažete da vam je jako žao.

Roze Hortenzija je simbol prave i duboke emocije, dok se bela Hortenzija smatra znakom hvalisavaca i način da se razmećemo, a ljubičasta je simbol iskrenog razumevanja između ljudi.

Koje sve vrste postoje?

Zanimljivo je i da pomenemo da na tržištu može da se pronađe čak 1,200 različitih vrsta Hortenzija, koje se razlikuju među sobom, a sve su divne.

Ovde smo izdvojili neke najzanimljivije sorte.

1. Krupnocvetna hortenzija ili kako je njen latinski naziv Hidrangea macrophilla je jedna od najpopularnijih vrsta koje mogu da se nađu. Nju karakterišu dosta veliki listovi, a takođe ima i veoma krupno cveće. Ono može biti različitih boja, pa tako pronalazimo nijanse roze, ljubičaste, crvene i naravno plave boje. Kada se javi u crvenoj boji listova, tada je boja postojana, i neće se promeniti ako se promeni kiselost zemlje. Koda nase se gaji ona sorta čiji su cvetovi tamnoplavi, sveto plavi, rozi. Jedne godine, vrlo lako žbun ove biljke može da bude plav, a druge potpuno rozi.
2. Planinska hortenzija ili kako je njen latinski naziv Hidrangea serrate – ovo je vrsta kao veoma podseća na prethodnu vrstu Hortenzije, ali ima nešto manji cvet. Naprosto cvet nije toliko upadljiv, ali isto može da se pojavi u više boja.
3. Latasta hortenzija ili na latinskom Hidrangea paniculata- ova vrsta Hortenzije ima veoma izdužene cvetove, čije su latice veoma krupne. Po ovome je dobila svoje ime, a boje cveta su roze, crvene, bele, svetlozelene. I listovi su malo uži od ostalih vrsta, i nisu toliko upečatljivi.
4. Grubolišćena hidrangeja ili kako je njen latinski naziv Hidrangea aspera- ovo je sorta Hortenzije koja ima nešto sitnije listove, koji su dugački i grublji nego kod ostalih sorti
5. Bela Hortenzija, poznata je i po imenu ‘Annabelle’, dok je njeno latinsko ime Hidrangea arborescens- ova sorta je poznata po svom razgranatom žbunu, a na vrhu je upadljiv, krupan beli cvet. I u ovom slučaju, cvet ne menja svoju boju, bez bazira na zemljišne u kome se nalazi. Veoma česno je možemo videti pored travnjaka ili na nekim većim površinama.
6. Hrastolika hortenzija ili po latinskom nazivu ona se zove Hidrangea kuercifolia – njena osnovna osobina su veliki zeleni listovi, koji veoma podsećaju na hrastove listove, po čemu je i dobila svoje ime. Listovi su upečatljivi tokom jeseni, a cvetanje se obavlja tokom prolećnih meseci, što je zapravo malo ranije nego bile koje druge vrste, koje cvetaju tokom leta. Njen cvet je beo, ili bebi roze, a može da bude i crvene boje.
7. Puzava hortenzija ili kako je njeno latinsko ime Hidrangea petiolaris- a tome ime govori da ova sorta može da puzi. Ona se može videti na zidovima ili ogradama, na primer. Cvetanje se obavlja tokom letnjim meseci. Ovoj vrsti je važno da date zemljište koje je dobro drenirano, a takođe voli i senku. Njen rast je kontrolisan, a kada je orezujete može da dobije jako lep oblik, posebno je koristan kada se pokrivaju stari zidovi ili kada treba da se pokrije neka ružna površina. Kontrolisano raste i orezivanjem se može jako lepo formirati i oblikovati. Upamtite da cveta i na starijim granama, tako da nemojte previše da je orezujete kako ne biste sprečili cvetanje.

Odgovarajuća temperatura

Temperatura je jedna od stvari koja Hortenziji ne predstavlja nikakav poseban problem, može podneti različite temperature – tokom zime to je temperatura koja se kreće od 7 do 13 stepeni, a leti treba da bude u hladu, na temperaturama koje su do 18, 20 stepeni Celzijusa.

Imajte uvek u vidu, da je Hortenzija u stvari žbun koji je listopadni, pa samim tim to implicira da on veoma lako može da preživi i na niskim temperaturama.

Tako da je Hortenzirozemja biljka koja je idealna da preživi zimu u našim uslovima, kod nas zime koje mogu biti poprilično oštre.

Koliko svetlosti je potrebno?

Kada govorimo o svetlu kod gajenja Hortenzija, uvek se setite bašta vaših baka, koje su Hortenzije gajile iza kuće, tamo negde u kutku dvorišta, gde su mogle da budu u senci, odnosno na indirektnom svetlu.

Tako i vi, vodite se ovom idejom, zapravo kada sadite Hortenziju, nevažno je da li je to saksiji ili u bašti, zahtev je da je uvek stavite na mesto koje je u senci, dakle mesto u stanu ili u bašti, koje je polu – senovito.

Istina je da ovo biljka može da preživi i ako je sunce jače, ali ukoliko želite da biljka opstane, da bude bujna i da ima tu boju koju upravo želite i zbog koje gajite, onda je opet držite u polumraku.

Idealna pozicija moglo bi biti istočna strana stana ili kuće, ili istočna strana vaše bašte.

Koliko zalivanja traži?

Zalivanje je svakako veoma važna stavka kada govorimo o gajenju Hortenzija, i odmah ove trebalo bi napomenuti da je ovo biljka koja voli vodu, i tu nema dileme.

Ovo je posebno važno da upamti te tokom leta, kada se zahteva da je obilno zalivate, kako bi mogla da raste u kako bi imala dovoljno nutritijenta kako bi nam podarila svoj cvet.

Postoje i određene vrste ove biljke koje su otporne na sušu ukoliko se ne nalaze na izrazito suvom vazduha, ali to su samo pojedine sorte, ne odnosi se ovo pravilo na sve Hortenzije.

Ukoliko se biljka nalazi u zatvorenom prostoru, a ne deluje baš najzdravije, tada je uranjate u vodu na desetak minuta, i to obavljajte na svakih nekoliko dana, kako bi se biljka potpuno oporavila.

Uvek zalivajte ostajalom vodom, nikako direktno iz česme, a idealno bi bilo da je zalivate kišnicom.

Da li cveta?

Da, Hortenzija cveta, i kao što ste mogli da zaključite, koliko smo puta potencirali, upravo je njen cvet najzanimljiviji deo i razlog njene popularnosti.

Cvetovi Hortenzije su sterilni i ne daju seme, a obično su krupni i upečatljivi.

Ono što je veoma specifično jeste da cveće menja svoju boju u zavisnosti od zemljišta u kome se nalazi  – dakle inicijalno cvet je bledo-ružičast, ali ako se zemljište menja, tako može da se menja i njegova boja.

Da li je alkalno ili kiselo zemljište promeniće boju, a čak postoji šansa da tokom različitog perioda i različite godine biljka daje potpuno različiti cvet. Jedne godine svetlo plavi, druge ružičasti.

Hortenzija cveta od ranog leta pa sve do kasne jeseni kada je u vrtu, dok u sobnim uslovima cveta od aprila do juna.

Oni mogu biti – sitni cvetovi koji su okruženi tamnijim cvetovima, zatim neki mogu da budu krupniji, beli, bež, intenzivno ljubičasti, mogu biti mali i kompaktni.

Pomenuli smo koliko je značajno zemljište za boju cveta tako da ukoliko je zemljište humusno, duboko i bogato, to je potrebno kako bi uopšte bilo cveta, a ukoliko je bazno zemljište cveće je roze, a ukoliko je kiselo onda daje jarko plavo cveće.

Ovaj proces možete sami kontrolisati dodavanjem dodataka u zemljište, kako bi ste ga napravili više baznim ili više kiselim.

Njeno cveće nema poseban miris.

Da li je potrebna prihrana?

Treba da se prihranjuje i najbolje pri-hrana je napravljena specijalno za ovaj tip cveta i to je osmokot. Jako je važno da koristite ovaj tip prihrane.

Tempo doziranja je sledeći – jedna kašika se dodaje za mlađe i biljke a dve kašike za starije Hortenzije.

Kada govorimo o prihrani, svakako moramo da kažemo da je pri-hrana obavezna, a ono se dodaje kad god se biljka zaliva.

Dodatna informacija je da bi trebalo da bude vodo-rastvorljivo đubrivo, a ukoliko je vaš izbor da držite zemljište kiselim onda možete da e koriste i solifit đubriva.

Tokom meseci kada biljka ulazi u vegetaciju, tada bi trebalo da se ona okopa i da se doda kompost, a stručnjaci sugerišu da je dobro da se koriste, ukoliko želite i raznorazni preparati, koji će da naprave zemljište kiselim, kako bi cvetovi promenili boju.

Biljku nemojte da prihranjujete tokom meseca avgusta, jer se tada prihranjivanje obustavlja kako bi se grane lepo odrvenile, i kako bi Hortenzja mogla da prođe bezbedno kroz zimski period.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Da potrebna presađivanje, i u ovom smislu, treba reči da je ovo biljka koja treba da se presadi posle završetka cvetanja.

Tada, morate da dobro ocedite biljku, jer iako je ona ljubitelj vode, sada ne sme da bude vlažna voda.

Ukoliko je vaša Hortenzija nešto veća, u tom slučaju je potrebno da konstantno menjate površinski sloj zemljišta.

Tokom presađivanja, može da se dodaju elementi kako bi se menjala boja zemljišta, npr ako se u zemlju dodaje kiseli treset, onda se pojačava intenzitet boja.

Kako se vrši razmnožavanje?

Razmnožavanje Hortenzija  nije ni malo komplikovano i to je proces koji možete lako da obavite sami.

To može da se odradi na dva načina –  ili da se odvoje mladi izbojci sa glavnog žbuna, ili drugi način.

Drugi način podrazumeva da se skinu polu zrele reznice sa biljke.

Ovaj drugi način je najbolje uraditi tokom meseca avgusta. Kada skupljate reznice birajte one koje nisu na sebi napravile pupoljke cveća.

Biljka će veoma lako da oživi ukoliko joj date odgovarajući hormon rasta.

Nega i održavanje biljke

Kada govorimo o nezi Hortenzija, uvek se setite, kada poželite da je zasadite ili presadite, da one uvek bolje uspevaju kada su u vlažnom zemljištu.

Takođe, ovo je biljka koja mora da dobije svoj deo hladovine, nikako ne sme da bude na direktnom suncu, a ovo je posebno važno tokom letnjih toplina. Naročito je ljubitelj jutarnjeg sunca.

Uvek dodajte veću količinu komposta ili treseta u zemlju u koju sadite Hortenziju, a takođe kada je zasadite trebalo bi da je više zalivate, kako bi pospešili rast cvetova.

Kada gajite Hortenziju na terasi i na balkonu, recimo na nekim delovima koji nemaju dovoljno svetla, to može upravo biti idealno mesto da stavite vaše saksije sa ovom biljkom.

Hortenzija može da se gaji na prostoru koji je ograničen samo da dobije dobru negu.

Uvek odaberite da je držite u malo dubljoj saksiji, koja je negde oko 30 centimetara dubine, a uz to mora obavezno da ima i svoje otvore za drenažu, kako bi se voda ocedila.

Važno je da se zaliva tokom letnjih meseci, i to redovno, kao što smo već napomenuli.

Biljka svakako treba i da se orezuje, a sve kako bi se formirala krošnja koja je gusta i ravnomerna.

Orezivanje je najbolje da činite tokom proleća, upravo onda kada prestanu jaki mrazevi, tada je svakako idealno vreme da to učinite.

Uvek orezujte biljku posle cvetanja, tada se orezuje novi izdanak sa dva para listova. Stari izdanci su drveni, a mladi zeleni sa pegama.

Tokom zimskih meseci, i hladnoće, snega i mrazova, saksije sa Hortenzijom držite na zaštićenim mestima, a sve kako biljka ne bi promrzla, jer bi to za nju bio kraj.

Upamtite i da je ovo biljka koja nikako ne sme da stoji na prostoru koji je jako suv, a važno je u tom smislu da je redovno orošavate, ali ne samo zemlju već čitavu biljku.

Ovo je jedan od primeraka biljke koja ne voli da ima podmetači u kome je voda. Supstrat mora da bude dobro ocedjen, nikako suviše vlažan.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Hortenzije se ne razboljevaju poprilično često, i u tom smislu možemo čak da kažemo i da su poprilično otporno cveće. Ipak, to ne znači da su imune na razboljevanje i insekte.

Pa tako npr, može da se pojavi žutilo na listovima, kao posledica neadekvatne nege, a mogu da se pojave razni virusi, kao i gljivice.

Od štetočina je vole lisne uši, ali i puževi. Puževi su posebna napast, posebno tokom leta, kada su njeni listovi bogati vodom, i veoma sočni.

Ukoliko primetite da je biljka izjedena, odnosno, njen list, morate odmah da reagujete, kako biste spasili njen cvet.

Da bi se sprečile pojave bolesti, pre svega obratite pažnju kakvu biljku kupujete, uvek gledajte da izaberete kvalitetne sadnice, koje su kupljene na proverenom mestu.

Takođe, bi trebalo da obezbedite adekvatna vlažnost jer je ovo biljka koja se razboljevaju u koliko je visoka vlažnost vazduha.

Taj slučaj možemo da vidimo, ukoliko smo recimo sadnice posadili jedne blizu drugih.

Potrebno joj je gvožđe kako je listovi ne bi požuteli, i zato smo rekli da je važno da je uvek zalivate nekom vodom koje ostajala ili kišnica, i zato nikako ne koristite vodu iz česme.

Ukoliko je bolest već  zahvatila vašu biljku tada se savetuje da je tretirate posebnim preparatima koje možete da kupite u poljoprivrednim apotekama.

Kada je supstrat mnogo vlažan biljka će da strada – na njoj će se pojaviti crne fleke, i to pre svega na njenim listovima, a kasnije će da se bolest proširi na njen cvet.

Uz ovo, biljka će slabije da raste, a ono najgore je da cvet neće biti lep, neće da izraste, ili će da zakržlja..

Još jedan signal da ste biljci dali previše vode, jeste ako se pojavi bledilo listova.

Gljivice kod Hortenzije nisu česte ali mogu da se dogode, ako se pojave, tada će dovesti do truljenja korena , a to znači da biljka neće moći da uzme hranljive nutrijente iz zemljišta i umreće, ukoliko ne reagujete odmah.

Ukoliko je gljivica pogodila cvetiće, oni će prvo postati tamni a onda će da istrule.

Trulež korena je bolest koja se ponekad javlja, kada  biljka postaje vodena i nekako trulo mekana, a ako je suvo vreme to mrtvo tkivo će da da otpadne i listovi će dobiti rupe.

U slučaju da je veoma visoka vlažnost tada se gljivica brzo razmnožava, i tada morate da brzo reagujete.

Još jedna važna stvar je da su Hortenzije izuzetno toksične, one u sebi imaju cijanida koji je veoma toksičan, a neke imaju i opojne supstance u sebi. Svrab, i osip su najčešći simptomi trovanja.

Prodaja i cena

U cvećarama se ova prelepa biljka može pronaći za cenu od oko 500 dinara. U jednom rasadniku smo pronašli različite vrste Hortenzija, čija cena, u zavisnosti od vrste varira.

Pa se tako vrste Early Blue i Litlle Blue and Red Angel mogu kupiti po ceni od 660 dinara, dok se neke vrste kao što je Wims red kupuju za cenu od 7000 dinara, a nešto jeftinija je sorta Candlelight može kupiti za cenu od 1200 dinara.

Obično se Hortenzije kupuju kada je biljka u pupoljku, ali kada može da se vidi kakva joj je boja.