Danas, tržište sobnog cveća je ogromno. Postoji neko sobno cveće koje tek otkrivamo, stalno se pronalazi ili uvozi novo, a sa druge strane, treba uvek obratiti pažnju a neke stare klasike, koji su objektivno klasici sa razlogom.

Jedna od njih je Kamelija, koja je u suštini, jedna od najstarijih kultivisanih biljaka na svetu, a nosi i ime Kraljica cveća (da dobrim razlogom).

Poznata je po svom savršenom cvetu, pa se tako može videti po celom svetu kako krase balkone i bašte.

Ukoliko još nemate kameliju u svom vrtu, ili sobnoj bašti obavezno razmislite o ovoj biljci.

Zanimljivo je da se Kamelija gaji u saksiji, ali može da nikne direktno iz zemlje.

Nega uopšte nije toliko komplikovana koliko vam se možda čini, i uvek birajte onu vrstu koja je lakša za održavanje, jer se dosta razlikuju jedna od druge.

Poreklo

Kada govorimo o poreklu Kamelije, moramo da se vratimo u daleku prošlost, jer je ona prva biljka koju su ljudi gajili. Dolazi nam iz tropskih šuma istočne Azije. Evropa se prvi put susrela sa njom, pre više od tri veka, kada je uvezena iz Japana.

U Evropu su je iz Japana doneli Englezi, Portugalci, Francuzi i Nemci, jer su nameravali od nje da prave čaj.

Ima divne cvetove, i tamnozelene listove koji su ovalnog oblika.

Treba napomenuti da njeno lišće ne opada, a posebnu lepotu daje joj njen divan cvet, koji, u zavisnosti od vrste, biti beo, crveni ili rozi, čak i šareni, uvek je upečatljiv i mirisan.

Kamelija se gaji na otvorenom prostoru, u vrtovima koji su zaklonjeni, a dobra vest je da dobro podnosi mraz.  Kamelija može da poraste i do 11 metara, grane su joj glatke, crveno -braon boje, kasnije postaju sivkaste.

Verovali ili ne, divljih kamelija postoji oko dve stotine ili malo više, dok je kultivisano više od trista hiljada.

Njeno drugo ime je i Japanska ruža, jer njeno cveće zapravo i podseća na ružu, a potiče iz Japana, pa otuda zanimljivi naziv.

Kamelija je prema verovanju, sinonim za luksuz; pa se tako i Kini, Kamelija vezuje za lepotu žene, ali i želji da se ostvari veza koja će da traje i odoleva svim izazovima.

Kod ove informacije, postoji jedna jako zanimljiva priča – navodno, negde s početkom 18-tog veka, Engleska je zatražila da im Kina da nekoliko sadnica čaja, kako bi i u Engleskoj gajili biljku čajevac.

Ali, Kini je odgovaralo da ima monopol nad čajem, a nisu hteli da se konfrontiraju, pa su im nešto poslali, umesto sadnica čaja, sadnice Camellie sinensis.

U London je tako stigla Kamelija – i počela svoju dominaciju. Zasadili su je i bili zapanjeni njenom lepotom, i samo su nastavili da je gaje. Camellia Sinensis uistinu se može piti kao čaj, iako su ljudi više bili fascinirani njenom lepotom kao cvet nego ukusom samog čaja.

U 19. Veku se čak Kamelija nosila na reveru, kao istaknut modni detalj tog vremena.

Zašto je popularna?

Postoje mnogobrojni razlozi, osim duge tradicije, smatra se da je Kamelija otmena, elegantna, kao i da se može posmatrati kao miks svog najlepšeg cveća koje znamo – ruže, orhideje i anemone. Zato je nazivaju kraljicom cveća, jer je mešavina svih ostalih.

Dakle, ne samo da je ova biljka lepa, ona je i korisna, a uopšte nije osetljiva, kako neki veruju.

Svoju ogromnu popularnost duguje i knjigama, a lepota kamelija je nepresušan izvor inspiracija i slikara i pesnika.

Našla je svoje mesto u knjizi “Dama s kamelijama” koju je napisao Aleksandar Dima, po kojoj je snimljen i popularni film.

Ovo je cvet koji se zaista poklanja osobama koje nam se dopadaju, onima kojima se udvaramo, divimo i na neki način želimo da im se približimo. Zbog ovoga, Kamelija se smatra da je simbol za čežnju, koja je skrivena i koja se može pokazati ovako diskretnim gestom, kao što je poklanjanje jednog cveta.

Čak postoji i verovanje koja boja kamelije se poklanja za koju priliku.

Dakle, znamo da se Kamelija poklanja kada hoćemo nekome da pokažemo da ga volimo, da ga želimo ili ako želimo da iskažemo strast. Crvene kamelije se, prema običaju, poklanjaju kada želimo da pokažemo strast koju osećamo prema nekome; roze se poklanjaju kada čeznemo za nekim, a bela Kamelija je simbol divljenja.

Ona je toliko popularna da postoji grupa ljubitelja Kamelija, koji razmenjuju iskustva o gajenju baš ove biljke.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Anturijum | Kalateja

Koje sve vrste postoje?

Već smo pomenuli da ima oko dvesta prirodnih Kamelija, dok se hibridi mere stotinama hiljada, i svuda su po svetu.

Takođe postoje poprilične razlike u vrstama i po izgledu i uslovima gajenja, ali su sve mnogo lepe, tu nema dileme.

Pa tako izdvajamo najinteresantnije.

1. Camellia Sasanqua – ovo je izvorna Kameija, koja je donesena iz Japana. Nosi i naziv „cvet planinskog čaja”. Ona je jaka i veoma otporna biljka, a cveće joj je sitno i veoma mirišljavo.

2. Camellia reticulata – ovo je jedna od zahtevnijih vrsta Kamelije, ali se smatra jednom od najlepših koje postoje. Ona je raskošna i upečatljiva biljka čiji su cvetovi nalik na leptire različitih boja. Magična biljka, kako se veruje.

3. Camellia Japonica – lako se prilagođava različitim uslovima, cveta već od jeseni. Otporna je na jako svetlo, a nema ništa protiv senke. Malo teže se nabavlja kod nas. Camellia japonica je u stvari žbun, koji može dosta da poraste, ali i da veoma dug živi. Samo njen cvet je velik, čak 15 centimetara, za razliku od malih koji su karakteristični za neke druge Kamelija sorte. Odlično uspeva u baštama ali i u zatvorenom prostoru. Ona je jedna od onih koja uspeva na gotovo svim uslovima, čak podnosi i jako niske temperature.

4. Camellia japonica “Bob Hope” – je još jedna podvrsta Japonice, a ova je specifična po tome što se lako prilagođava svim uslovima. Cvetanje kod ove biljke je od polovine time pa sve do kasnog proleća, a sam cvet je predivno jarko crven.

5. Camellia japonica “C.M.Xovey” – veoma je jednostavna sorta za gajenje. Ima brz rast, i divne krošnje koje su specifične po svojim sjajnim zelenim listovima. Njeni cvetovi su veličine oko 10 i više centimetara i njihova boja je jarko roze, sa belim tragovima po sebi. I ona cveta od zime pa do skoro kraja proleća. Voli i senku, i lako uspeva u zatvorenom prostoru.

Odgovarajuća temperatura

Što se tiče temperature, imajte u vidu da se Kamelija zove i Zimska lepotica, i to nije bez razloga. Ona voli hladniju klimu, a postoje slučajevi, koji nisu retki, da Kamelija procveta čak i ako je pod snegom.

Niska temperatura između 5 i 10 stepeni Celzijusa joj odgovara, odnosno ne škodi, ali visoka joj itekako škodi, tako da uvek gledajte da stavljate tamo gde je hladnije, pre nego tamo gde je pretoplo. Nagle promene temperature, menjanje mesta, i prekomernog zalivanja, usloviće propadanje Kamelije.

Tako da priča koju ste možda čuli, a to je da je istina da su listovi Kamelije „živi“ i na minusu, ali ako temperatura pokaže – 4, koren će da odumire, tj da se mrzne, pa to nikako nemojte činiti, makar na duže staze.

Zato se preporučuje da se obrati pažnja na biljku tokom zime – ukoliko ima mrazeva, ili je velika i dugotrajna hladnoća, saksija treba da se obloži hartijom ili da se biljka prebaci u drugu, veću, a prostor između dve saksije da se popuni drvetom, najbolje korom od drveta.

Kamelija zasađena u zemlju direktno, štiti se tako što se stabljika oblaže borovom korom, koja služi kao savršena izolacija. Na ovaj način se čuva vlaga u zemlji, koja je takođe neophodna.

Koliko svetlosti je potrebno?

Kamelija jeste biljka koja veoma voli svetlo, ali je takođe biljka koja voli senku, i najbolje uspeva na mestima koja su su u senci, koja su topla, vlažna, a gde ne može da dopre vetar, kao ni direktno sunce jer ona ne voli direktnu sunčevu svetlost.

Ova je biljka za polu-mračna mesta u baštama ili na terasama koja imaju pristojnu temperaturu, dosta vlage, a opet zaklonjena od vetra i direktnog sunca.

Koliko zalivanja traži?

Kamelija spada u acidofilne biljke, što zapravo znači da je ona biljka koja voli određen tip vode, pa je to prva stavka o kojoj morate da vodite računa kada je zalivate. Ne možete je zalivati bilo čime!

Ukoliko vašu biljku zalivate, naprimer vodom iz česme, koja je prepuna krečnjaka, to će smanjiti kiselost zemljišta, a biljka neće uzimati gvožđe i ostale minerale koji joj trebaju za rast. To ćete odmah videti po ocvalim listovima, koji će početi da gube boju. Ovo je još ekstremnije ako se dešava tokom njenog vegetativnog perioda kada joj je maksimalno potrebna nutritivna materija.

Budući da je u pitanju acidofila biljka, mora se voditi računa o tome kakvom se vodom zaliva. Ukoliko ste pogrešili sa izborom vode, rešenje mora biti brzo – u jednu litru vode iz česme sipajte jednu kafenu kašičicu sirćeta da biste otklonili krečnjak, i zemljište ostavili kako i treba, kiselim. Zemlja mora da bude dobro drenirana, a voda ostajala ili meka.

Zalivanje zavisi kada ste je zasadili – ukoliko je to jesen, onda se zaliva jednom u dve nedelje, a ukoliko ste zasadili u proleće onda se zaliva jednom nedeljno u početku, prvih mesec dana, a posle jednom u dve nedelje.

Proveravajte da li je zemlja suva između dva zalivanja.

Da li cveta?

Da, kamelija je specifična po svom cvetu. Cveta sa početkom proleća ali i zimi, i zato je zovu Zimska Lepotica. Cveta dakle, u mesecima, od januara do marta, i to cvetanje počinje kada je biljka stara 3 godine.

Posle cvetanja, u leto, ova biljka ulazi u fazu mirovanja, ili kako se stručno zove, period zasušenja. Period mirovanja traje nešto više od mesec dana, do 6 nedelja. Tada ova biljka ne zahteva mnogo zalivanja, rađe se odlučite za prskanje biljke, ali takođe odgovarajućom vodom.

Završetkom meseca septembra, Kamelija se unosi u topliju sobu, ne vrelu nikako, već onu gde je umerena temperatura, blizu prozora. Uskoro se pojavljuju pupoljci, i tada se nastavlja normalno sa zalivanjem.

Ako se lepo čuva, cvet opstaje i do nekoliko meseci.

Cvetovi mogu biti jednostruki, dvostruki i polu-dvostruki. Pojedine vrste kao što je Camellia reticulata imaju raznobojno cveće, koje liči na leptire koji zauzimaju krošnju drveta, i jako je atraktivna.

Cvetovi hibridnih Kamelija su jako krupni i do 15 centimetara, ali nemaju onaj specifičan miris koje imaju originalne Kamelije. Cvet klasične Kamelije, one japanske je sitniji.

Da li je potrebna prihrana?

Prihrana jeste potrebna, samo povedite računa da bude odgovarajuća.

Kamelija se prihranjuje tokom proleća, i tada je preporuka da se u đubrivo doda treset, kako bi zemljište ostalo kiselo. A uvek koristite dodatke koji su namenjeni baš za ovaj tip biljke, koje su acidofilne.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Potrebno je presađivanje, i to se posebno odnosi na biljke koje su tek propupile, i to dalje znači da je vrlo verovatno da joj je saksija u kojoj se nalazi – mala. Realno, možete da je presadite i ranije, ali ni u kom slučaju ne dirajte busen.

Ipak je najbolje da sačekate da procveta, pa onda da je presadite. U drugim slučajevima presađivanje se vrši kada cvetovi otpadnu.

Kamelija se sadi na sledeći način – iskopa se rupa koja je duboka oko 50 centimetara, koja se prekrije najlonom, i izbuši. Na dno rupe se stavi lomljen kamenje, da bi se odlio višak vode. Biljka se položi u zemlju, a koren zatrpa zemljom (u koju je stavljen treset). Sipajte puno vode.

Kako se vrši razmnožavanje?

Kamelija se uglavnom razmnožava semenom ili reznicama, ili kalemljenjem, što nije uvek lagano izvesti u kućnim uslovima.

Ako se odlučite za razmnožavanje reznicama, onda se uzme više izbojaka, koji su zrela, ako možete sa starijeg dela drveta. Vreme idealno je tokom januara ili februara. Reznica treba da ima 3, 5 lista odnosno pupoljka. Sadite ih u mešavinu treseta, peska i vresovine.

Održavajte temperaturu oko 18 stepeni, dobro zalivajte. Tek posle 5 do 7 nedelja ćete imati biljku koju možete da zasadite.

Nega i održavanje biljke

Ovo je biljka koja se može gajiti i unutra i spolja, kada se nalazi na otvorenom, Kamelija se najbolje oseća, kada se nalazi ispod nekog drveta, idealno zimzelenog, jer iglice veoma koriste rastu Kamelije. I to na način, da iglice zakiseljuju tlo, a to je upravo ono što ovoj lepotici i treba, jer ona obožava kiselo zemljište.

Već počekom meseca maja, biljka se iznosi napolje, bez ikakvih problema, ali na mesto gde je jutranje sunce. Zalivanje se vrši kišnicom ili mekanom vodom; dok se pupoljci orošavaju mlakom vodom.

Ono što joj morate dati jeste svež vazduh, i punooo svetlosti, iako to ne sme nikako biti direktno.

Voli svež vazduh i puno svetlosti, mada ne sme biti izložen direktnom suncu. Ona obožava mesta koja su u senci, gde ima malo više vlage.

Dakle, zemljište je uvek ono koje odgovara i drugim biljkama koje vole kiseo zemljište – kao što su azaleja, ili hortenzija. To može biti odlična provera – ukoliko u bašti imate neko od ovih biljaka, i Kamelija će uspeti.

Ukoliko znate da zemljište nije kiselo – morate da ga zakiselite, ili da koristite specijalni supstrat baš za tu namenu. Kada se Kamelija gaji u saksiji, tada se koristi acidofilna zemlja, da bi zemljište bilo kontinuirano kiselo; a to možete da održavate tako što ćete da dodajete treset u zemlju s vremena na vreme.

Nema potrebe da je obrezujete mnogo, jer ona daje cvet godinama, i ništa joj skoro ne staje na tom putu, kao npr hladnoća. Ipak, ovo je zimzelena biljka, koja ima divno lišće, koje predivno izgleda gde god da je stavite, neki vole da prave živu ogradu između dve terase, i to zaista lepo izgleda.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da, i ovom smislu, morate voditi računa o vašoj Kameliji.

Bolest koja vam može zadati puno glavobolje je njeno sušenje, odnosno propadanje. Ovo je uzrokovano gljivicom koja se pojavljuje na listovima, koji kada su zaraženi menjaju boju, počinje da žute, i ubrzo uvenu. Mladi izbojci se takođe osuše ili otpadaju sami od sebi, a zapravo svi zaraženi delovi biljke će uvenuti.

Ukoliko je vlaga povećana, što Kamelji ne prija – može da se pojavi i palež cveta, a njen uzročnik je takođe gljivica. bolest počinje na laticama cveta, tako što se stvaraju fleke, u početku male smeđe fleke, a kasnije se povećavaju.

Cvet za samo jedan do dva dana opada. Još jedna bolest je i trulež korena – posebno se javlja kod Kamelija Japonice, a čiji je uzročnik gljivica. Simptomi koji se javljaju na samom početku bolesti su žutilo svih listova, usporavanje rasta, a kasnije biljka vene i umire.

Ovo ćete sprečiti pravilnom negom, a ako je ipak zahvati neka bolest potrebno je da vašu lepoticu presadite u novu zemlju, koja će biti kiselog sastava.

Prodaja i Cena

Razlozi za tako čestu kupovinu i gajenje Kamelija duguje svom izgledu,divnim listovima, i još lepšim cvetovima, koji mogu biti i crveni, i roze, i žuti, šareni. Od vrste zavisi i njena cena, svakako.

Beli cvet, sa biljkom visok oko 30 centimetara nalazi se za oko 1,000 dinara. Jarko roze sadnica oko 1,600, druge nijanse 1,200. Veći primerci idu i do 4,000 dinara, a neki koji se teže nabavljaju i više.

Ono što će vas posebno obradovati je informacija da ćete kamelija uskoro moći da nabavite preko nas. Dovoljno je da dodate svoj e-mail ispod i obavestićemo vas čim ga budemo imali za prodaju po najpovoljnijoj ceni.