Postoje neke biljke, koje su toliko odomaćene kod nas, koje se koriste gotovo na svakodnevnom nivou, koje svako od nas ima u kući, a koji su poznavali i dobro koristili naši preci.

I kako govore istorijski podaci, i njihovi preci, i oni mnogo, mnogo godina unazad.

Jedna od njih je svakako i Kamilica, biljka koja se gaji doslovno svuda u svetu, koja se najčešće koristi kao čaj, ali veoma često i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Mnogi je nazivaju i biljkom „Božji dar“, koja ima mnogo korisnih svojstava po zdravlje čoveka. Istorija korišćenja Kamilice je mnogo duža nego što većina nas i pretpostavlja.

Odmah treba napomenuti da je Kamilica biljka, koju će mnogi, nesvesni njenog relativno lakog uzgoja, odbaciti kao lepu sobnu biljku, verujući da nije dovoljno atraktivna za njihovu kućnu baštu.

Čak i sa idejom da mogu da gaje sopstveni čaj, neće ih ubediti, jer mogu za sitne pare da kupe kutijicu čaja od Kamilice.

Ipak, ovo je samo zabluda – uz one osnovne uslove, pre svega svetla, kamilica može da se jako lepo gaji i na kuhinjskom prozoru, da izgleda veoma dekorativno, a da se takođe njeni predivni cvetovi nađu nadohvat ruke, u svakom trenutku, da li kao lek ili začin.

Gajenje je lako, a sadnice jeftine.

Poreklo

Njeno latinsko ime je Matricaria chamomilla, i ovde govorimo o onoj najobičnijoj vrsti Kamilice, koju velika većina nas ili gaji ili konzumira.

U pitanju je samonikla biljka, koja, kako smo rekli, raste doslovno svuda u svetu, na najrazličitijim staništima i klimama, iako se generalno vezuje za nešto umereniju klimu sa dosta sunca, koji podstiču rast cvetova. Inače je jednogodišnja biljka, koja raste na svuda, i na pašnjacima i livadama, ali i na planinama, one koje su do 1000 metara nadmorske visine.

Možemo pronaći Kamilicu svuda, od Evrope, Azije ali i Amerike, ponegde je ona autohtona biljka, a ponegde je uvezena, i svejedno jako lepo uspeva, tj prilagođava se tamošnjim uslovima.

Poznata je i po imenima Bela rada, Kamilava, Kamonila, Maternjak, Ramen, Prstenjak, Lepa Kata, ili Žablja trava, i mnogim drugim, u zavisnosti od kraja zemlje.

Kamilica se koristi ne bismo čak rekli vekovima unazad, neko hiljadama godina unazad, jedna je od najstarijih biljaka koje su se koristile za različite svrhe.

Poznata je informacija da su je Egipatski faraoni koristili tokom mumificiranja, pa je tako na nekim faraonima pronađena upravo ova biljka u tragovima. A Egipćani su dobro znali i koliko je ova biljka lekovita, i mnogo su je koristili za razne bolesti. Za njih je ona bila gotovo božanstvo, koga su vezivali za boga Sunca.

Koristili su je i stari Grci, kao i Germanski narodi, o čemu postoje mnogobrojni pisani tragovi. Vikinzi su prali svoje kose i brade kamilicom, a i danas se zna da je kamilica fantastična za sjaj kose, posebno kod plave kose, kojoj daje sjaj boje meda. Kažu i da pomaže kod opadanja kose, pa se često, i u tim vremenima, ali i dan danas, prave tinkture koje se utrljavaju u teme.

Obožavaju je i u Indiji i mnogo koriste.

Najpoznatija je kao mnogo korišćeni čaj, koji se pije gotovo svuda u svetu.

Zašto je popularna?

Veoma je popularna, jer je jako ukusna kada se konzumira kao čaj, kao što smo već rekli, jer je njen ukus nešto blaži nego kao npr. Nana, ali ne samo to, ona je prepuna hranljivim materijama, od kojih je naj-interesantnije i najviše korišćeno eterično ulje Kamilice.

Ulje, u različitim procentima može da se nađe u ovoj biljci, zavisi od vrste, ali i od načina gajenja same biljke, tako da je sunce ključno za doprinos eteričnog ulja, odnosno njegove količine.

Postoji jako veliki broj raznih vrsta kamilice, a svaka je posebna na svoj način, uz zajedničkog imenitelja, a to je zdravstveni benefit.

Veoma je laka za gajenje, kada govorimo o dobrom prinosu, tada se biljka gaji na više od 10 hektara, što garantuje i lepu zaradu.

Već smo rekli da je Kamilica dobro poznata hiljadama godina unazad, svo do starog Egipta, i Grčke. Zna se da je dobra za kosu, kožu, stomak, nervni sistem.

Koristi se mnogo u kulinarstvu. Supe, dezerti, jela, svemu ovome kamilica daje pravi šmek i svežinu.

Puno se koristi i eterično ulje kamilice, u kozmetici, i farmaciji.

Ovo je biljka koja otvara apetit i postoje posebni recepti baš za ovu namenu.

Cvet ove biljke se koristi mnogo i u konvencionalnoj medicini ali i u narodnoj, svakako. Sa čajem od kamilice se leče različite bolesti kože i sluzokože, odličan je za ispiranje očiju (pomaže kod infekcija), kao što smo već napomenuli koristi se za lepšu kosu.

Kamilica pomaže kod bolesti stomaka, dobra je za probavu, želudac, za anemične i depresivne ljude.

Dobra je za menstrualne probleme, a toliko je neškodljiv čaj da mogu da ga piju i bebe, pa tako pedijatri i preporučuju da ga piju i deca koja imaju stomačne probleme ili bebe koje boluju od grčeva.

Žene obavezno trebaju da ga piju jer je savršen za žensko zdravlje. Ovde pomaže supstanca koja se nalazi u Kamilici a zove se bisabolol.

Kamilica je neizostavna kod lečenja prehlada, virusa, temperatura, kašlja itd. Setite se uvek prve stvari koju pijemo kada smo bolesni, to je preporuka koju dobijamo od lekara.

Glavni sastojak eteričnog ulja je azulen koji boji ulje u plavu boju. Koristi se ekstrakt kamilice kao i eterično ulje, ne samo za zdravlje i lepotu ljudi (eterično ulje se koristi za parfeme), već i za borbu protiv parazita u gajenju povrća, a cvet može da se preradi i koristi kao prirodno đubrivo.

Ona je i repelent, tako da je neizostavan u kućama, pored prozora jer odbija razne bube, i insekte.

Ipak, treba da napomenemo da su pojedine sorte Kamilice veoma dekorativne, tako da i samo to može biti dovoljan razlog za uzgajanje jednog primerka baš u vašem domu.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Majčina dušica | Matičnjak

Koje sve vrste postoje?

Postoji veliki broj Kamilica, ali pravu Kamilicu ćete prepoznati po tome što je unutra šuplja, dok npr divlja kamilica nije.

Ipak, sve one imaju raznorazne benefite, što estetske, što zdravstvene, i u većini slučajeva se jako lako gaje.

1. Lekovita ili obična kamilica – ovo je ona koja se gaji gotovo svuda, koja je omiljena i veoma rasprostranjena. Može da poraste oko 50 centimetara, ima koren koji je poprilično plitak. Stablo biljke može da bude i uspravno i savijeno. To kakav će biti koren i stablo, zavisi od vrste zemljišta ali i drugih faktora koji su prisutni na mestu gde ova biljka raste, pre svega kakvo je svetlo. Njeno zeleno lišće nema dlačice po sebi. Ima i cvet koji je bele boje, a ima veoma prijatan miris, i pomalo gorak ukus. Cveta krajem maja, a cvet se razvija za oko dvadesetak dana. Ova sorta je fenomenalna za stomačne tegobe, za kožu i sluzokožu, ili neurološke probleme.
2. Poljska Kamilica – Arthemis arvensis L je njeno latinsko ime. Ovo je vrsta koja mnogo podseća na Rimsku kamilicu (koja je takođe veoma popularna), i može da bude jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Njeno cveće se razlikuje od Rimske kamilice. Ovo je medonosna vrsta, koja se puno gaji u Evropi, kao i u Aziji takođe, a uvozi se i u Ameriku, pa čak i u Australiju. Ranije se koristila u medicinske svrhe.
3. Rimska Kamilica – Anthemis nobilis – ovo je sorta koja je posebno poznata po svom divnom mirisu. Ima gušće lišće od obične kamilice, a puno se koristi za pripremu čajeva. Neverovatno je korisna kod grčeva, ali se može koristiti i kao blag sedativ. Ima puno cvetova bele boje, lepo se gaji i u suvim uslovima, pa je veoma često možemo videti u baštama.
4. Zelena Kamilica – Matricаria discoidea je njen latinski naziv – ovo je sorta koja nema bočne cvetove, i ima izrazito jak miris.
5. Zlatna Kamilica – Matricaria aurea – ovo je sorta Kamilice koja podseća na Zelenu Kamilicu o kojoj smo već govorili. Može da poraste oko 25 centimetra. Ima mali cvet.
6. Zapadna Kamilica – njen latinski naziv je Matricaria occidentalis. Malo je viša od prethodne dve vrste, a njeni cvetovi nemaju miris. Autohtona je u Severnoj Americi.
7. Stenovita Kamilica – karakteristična je po rastu na planinama, i raste tamo gde druge vrste nikako ne mogu. Liči na žbun.
8. Francuska kamilica – ima jako lepe bele cvetove, koje imaju žuti centar, a cveta od kraja proleća do jeseni.
9. Aljaska Kamilica – veliki primerak koji se lepo gaji u baštama. Ima velike cvetove.
10. Roza Kamilica – Ima lepe cvetove koji su roze boje, i veoma atraktivni. Njeno cvetanje traje dugo, a ovo je sorta koja jako lepo raste na suncu.
11. Crvena Kamilica – ima jarko crvene cvetove po čemu je i dobila svoje ime, a cveta tokom leta.

Odgovarajuća temperatura

Kada govorimo od dobroj temperaturi koja odgovara biljci Kamilica,  treba reči da je ovo vrsta koja traži nešto umereniju klimu, i temperature koje su srednje visine, dakle nikako vrele temperature preko 30 stepeni, niti enormno niske.

Kamilica klija na temperaturi koja je oko 6 stepeni, a idealna temperatura da bi biljka rasla je oko 22 stepena.

Važno je da upamtite da kada biljka skuplja svoje ulje,  dnevne temperature moraju da budu više od 20 stepeni. Sve niže od toga će loše da utiče na prinos i razvitak biljke.

Da, istina je i da je Kamilica samonikla na severu Evrope, ipak raste i na jugu pa traži da je klima umereno vlažna i topla, ali je ipak otporna na niske temperature.

Opet, ovo ne znači da svaka sorta može da podnese niske temperature duže vreme.

Koliko svetlosti je potrebno?

U suštini ovo je biljka koja traži dosta svetla, kako bi mogla lepo da raste, i da daje dosta prinosa, ne samo cvetova, već i eteričnog ulja.

Ipak, u zavisnosti o kojoj vrsti je reč, Kamilica može da uspe i na senovitijem mestu, ali generalno više sunca dovodi do bržeg rasta biljke.

Kada je gajite u kući uvek je stavite na osunčan prozor, jer baš kao i bosiljak i ova vrsta traži dosta sunca, čak i kada se gaji kao sobna biljka, odnosno u baštama.

Koliko zalivanja traži?

Ovo je biljka koja jako dobro može da podnese vreme suše, ali kako bi biljka proklijala, mora da bude ipak na vlažnom zemljištu.

Zato je zalivanje veoma važno, dakle mora da bude redovno, ne preobilno.

Kamilica traži redovno zalivanje kako bi proklijala, ali ne sme da dobija ni mnogo vode, jer može da istruli. Zaliva se kada se zemlja osuši, ali ne sme predugo da se ostavi bez vode.

Da li cveta?

Da, Kamilica cveta, i to daje jako lep cvet koji, u zavisnosti od vrste podseća na belu radu. Njeno cveće je uglavnom jako mirisno, bele je boje, u centru je žuta sredina.

Postoje i razne druge vrste Kamilice, koje imaju i rozi ili crveni cvet.  Raste veoma brzo, za samo desetak nedelja, daje svoj lep cvet. Zato se sadi u proleće, uvek oko nekih drugih biljaka, jer je to korisno i za te druge biljke, ali i za nju samu.

Ona nema listove, već cvetove koji su jestivi, i koji se pripremaju kao veoma ukusan čaj. U njima je sadržano i ono korisno eterično ulje o kome smo govorili.

Da bi Kamilica procvetala mora da bude na suncu.

Cvetovi se beru kada budu pozicionirani u vodoravnom položaju, a sakupljanje se obavlja sa posebnim češljićima, a ponekad ljudi na manjim površinama to čine sami sa retkim češljem.

Cvetovi se beru tokom ranog jutra, pa sve dok ne bude jako toplo. Cveće se suši u senci i tamo gde je blaga promaja, a stavljaju se u što tanjem sloju, posle čega se odlažu u staklenu teglu, ili platnenu vreću. Biljka ostaje lekovita oko dve godine.

Da li je potrebna prihrana?

Kada je Kamilica zasađena na normalnom zemljištu koje je bogato samo po sebi, u tom slučaju ne traži nikakvu prihranu, i nemate potrebe da je dajete, čak možete da naškodite biljci, jer prihrana može da dovede do prekomernog bujanja, pa da biljka nema dovoljno mesta da raste, a da usput „guši“ i druge biljke. Ali ako se gaji na nešto siromašnijem zemljištu onda traži mineralnu prihranu.

Prihrana se obavlja u proleće, a koriste se azotna đubriva.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Ne, presađivanje nije potrebno, jer ga ona ne voli. Posle ukorenjenja biljke, i početka cvetanja, nema poente da se biljka presađuje, već  se seme sadi u zemlju.

Kako se vrši razmnožavanje?

Može se vršiti na više načina. Najlakše je da se to čini putem semena. One se sade od aprila pa do maja.

Razmnožavanje možete da vršite i putem sadnica, ali je ovo malo teža varijanta za početnike, tako da je bolje da se držite sađenje semena.

Nega i održavanje biljke

Potrebno je obratiti pažnju na negu ove biljke – mora da se okopava, da se plevi, i u zavisnosti od zemlje i prihranjuje.

Važno je i gde je sadite – uvek neka to bude u blizini nekih povrtnih kultura, kao što je nana, zelena salata, luk, kupus, ali i spanać.

Super se ponaša kada je pored hrizantema i nevena. Uvek je dakle kamilica dobrodošla u bašti, ali i u kućama, jer je fenomenalan repelent, koji je tako koristan i za mnoge druge biljke.

Sama nega ove biljke nije nimalo komplikovana – ovo je još lakše ukoliko se gaji na nekoj manjoj površini, pa tako uspeva super i u saksijama, čak i u minijaturnom obliku na prozoru.

Kada se sadi u saksiju, u tom slučaju ona traži univerzalni supstrat sa vrlo malo peska. Mlada biljka može da podnese zimu ali ne i preterano niske temperature koje traju jako dugo. Ukoliko propadnu, moraju opet da se sade u proleće.

Već smo govorili da biljka mora da se redovno zaliva, ali ne preterano, kako biljka ne bi istrulila. Važno da se redovno okopava, i plevi kako bi se uklonio koren.

Ona jeste na neki način osetljiva, posle perioda vegetacije, tada se mora obratiti posebna pažnja na vašu biljku.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Kamilica nije neotporna, koliko može da bude osetljiva, npr u periodu vegetacije, i onda nije imuna na pojedine bolesti i štetočine.

Može da uhvati bolest Plamenjača, koja nije česta i relativno lako se suzbija, a obično se javlja kada biljka završava period vegetacije, jer je tada relativno slaba, jer se puno troši.

Mogu se u ovom slučaju koristiti fungicidi, ukoliko je bolest baš zahvatila.

Pojava koja je mnogo češća jeste Crne vaš, a zato se savetuje da se Kamilica sadi pored nekog povrća, kako bi bilo zaštićeno od vaši.

Uvek imajte u vidu da se preterano korišćenje pesticida uništava lekovitost kamilice, pa tu budite obazrivi.

Od štetočina je vole puževi, gusenice, i larve, ali nijedna nije neki preterani problem. Mogu da se odstranjuju i ručno, ukoliko biljka nije mnogo zahvaćena, posebno to možete da činite sa puževima.

Takođe osušen cvet kamilice može da bude na meti nekih štetočina, pa obratite pažnju gde odlažete i sušite cvetove kamilice.

Prodaja i cena

Kamilica nije skupa – 5 sadnica može se kupiti za oko 250 dinara. Biljka u saksiji, npr Rimska Kamilica se može kupiti za oko 150 dinara, preko oglasa to može biti i povoljnije, dok se neke malo skuplje sorte mogu kupiti za neznatno više novca.