Najveći značaj biljki jeste u tome što one prave kiseonik i hranu za sva druga živa bića; one su korisne, baš koliko su raznovrsne, i egzotične, neobične, i lepe; male i divovske, a većina od njih krije i veliku duhovnu nit, koja je prepoznata još od davnih vremena, pa sve do danas.

Zahvaljući feng shuiju, i mnogim drugim naukama koje samo potvrđuju značaj biljaka, u svojim stanovima veliki broj ljudi je otkrio ili će tek otkriti značaj biljaka, odnosno sobnog bilja.

Omiljena u kancelarijama, poslovnim prostorima, ali i kućama, Krasula biljka pronalazi svoje nezamenljivo mesto.

Jedan od razloga je ne samo njen zanimljiv izgled, već mnogo više od toga, ona se smatra biljkom koja pomaže u poslu, a takođe privlači novac.

Smatra se da je Krasula biljka novca, ako nemate dovoljno novca, ili vam posao stagnira, ovo je biljka koja vam treba, jer se veruje da pokreće priliv novca, ka vama.

Sinonim novac u njenom slučaju dolazi od njenog specifičnog izgleda, Krasula ima listove koji uistinu podsećaju na kovanice, ili prema našem jeziku na parice, koji je još jedan njen naziv, koji se često koristi.

Njeno ime je zapravo Crassula Ovata. Ovo ime potiče od reči Crassula što znači gusta, a Ovata znači da su joj listovi u obliku jajeta; a znamo je još i kao Japansko drvo.

Drugi nazivi su Japansko drvo novca, zatim pumpo, parica ili dolar drvo. Neki je zovu i Kinesko drvo novca, jer je negde najviše povezana za ove dve države.

Osim ovog verovanja, Krasula je ime koje je poznato kod nas, pored imena parac; a ima mnogobrojne druge karakteristike zbog kojih je omiljeno sobno cveće – laka za održavanje, i razmnožavanje.

Poreklo

Krasula vodi poreklo iz Latinske Amerike, ali i Južne Afrike, i to vrlo specifičnih krajeva, tamnošnjih močvara; ali kao sobno bilje, ova biljka je počela da se gaji u zemljama Azije (otud ta velika povezanost Krasule sa Japanom i Kinom).

Odavde i vodi tradicija da se Krasula nasleđuje, i poklanja sledećoj generaciji, dugo živi, ako se adekvatno neguje, i česta je pojava da jednu istu biljku ima više generacija.

Postala je omiljena sobna biljka, omiljena svuda u svetu.

Ona zapravo pripada porodici kaktusa, a kao i sve biljke tog tipa, i Krasula, kao sukulentna biljka može da zadrži vodu. Ima debele listove, prilično masivne koji su u obliku kovanica, odakle je i dobila svoje ime.

Kada raste u svom prirodnom staništu, može porasti i do 3 metra visine. Sobni primerci su značajno manji, a možete ih oblikovati po želji, čak i kao bonsai. Ona je i zimsko cveće, tako da njeni divni mali beli listovi mogu da ulepšaju hladne dane, sve do prvog proleća.

Zašto je popularna?

Dakle, iz Latinske i središnje Amerike, stiže u Aziju (Japan pa Kinu), a zatim se širi na ceo svet, i postaje omiljena.

Danas raste i u Kaliforniji ali i na Mediteranu. Što zbog svog izgleda, a što zbog divne simbolike, verovanje da privlači novac, tačnije da je ovo biljka koja privlači energiju novca.

Ako pogledate u većini kineskih restorana, verovatno ćete ugledati makar jednu Krasulu.

Posebnu popularnost doneo joj je feng šui; koji potencira zelene biljke, koje šire pozitivnu energiju, privlače obilje, i to ne samo u materijalnom smislu. Krasula, prema ovom verovanju, je jedna od najboljih biljaka za privlačenje obilja.

Neki tvrde da je Drvo novca najbolje saksijsko cveće koje možete da imate u svom stanu, jer gotovo da nema manu. U Aziji je zovu i Drvo žada, jer boja listova podseća na dragi kamen žad.

Gde staviti Drvo novca, kada smo ga kupili/dobili?

U kancelarijama, Krasula se, zbog širenja pozitivne energije, kao i energije novca, stavlja ispred kancelarije, ili na ulazu u radni prostor, negde blizu vrata. Neki vole da je drže u kancelarijskim ormanima, verujući da će na taj način da zarade više novca i da razrade svoj posao bolje, koji će usput uspeti da sačuvaju od „drugih“.

Ali, ona nije samo rezervisana za poslovne prostore, ona se poklanja mladencima veoma često, a činjenica da veoma dugo traje i da se prenosi sa kolena na koleno, ona simbolizuje dugovečnost za novopečene mladence, želju da oni imaju dug zajednički život, prepun ljubavi.

Neki nazivaju Krasulu i „biljkom prijateljstva“, jer postoji i verovanje da se poklanja voljenim osobama da bi se pokazala duboka zahvalnost, i želja da imate zajedničku budućnost, u kojoj ćete deliti obilje.

Da li ste znali da su Krasule omiljena grickalica kornjača, koje vole da ih jedu, a zbog žbunastog izgleda, ose biraju ovu biljku i na njoj prave gnezdo. Pojedina afrička plemena mešaju koren Krasule sa mlekom, i to piju, kao svakodnevni obrok.

Listovi ove biljke su fenomenalni za lečenje proliva, generalno čišćenje organizma, a neki tvrde da konzumiranje ove biljke pomaže kod lečenja nekih simptoma epilepsije.

Plod Drveta novca je mala sferica u kojoj su još manja semena.

U pojedinim zemljama ova biljka se gaji u „skupocenim saksijama“ koje imaju nogare, jer se veruje da se ova dragocena biljka tako mora tretirati, kao kraljevska biljka, koja zaslužuje da je na pijedestalu, jer puno daje zauzvrat.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Spatifilum| Sanseverija

Koje sve vrste postoje?

Postoji veliki broj Krasula, koje se veoma razlikuju jedna od druge, po izgledu, ali i načinu održavanja. Ali, ono što im je zajedničko je lepota. Neki tvrde da ima preko 300 vrsta ove biljke.

Ovo su neke od najinteresantnijih tipova Krasule.

1.Krasula „Đavolji rogovi“- smatra se da je ovo jedna od najpopularnijih vrsta Krasula. Ima tanke i dugačke listove, koji rastu iz sredine biljke. Ivice listova su crvene boje, što je posledica sunca, jer ova vrsta podnosi jako sunce. Imaju i interesantno cveće. Ono je belo-zeleno, i cveta tokom proleća. Zaliva se puno samo kada je zemlja potpuno suva, a zemlja mora biti dobro drenirana da bi ova biljka mogla da buja.

2.Krasula „Tigrova vilica“ je biljka koja ima karakteristične svetlo-zelene listove, trouglastog oblika. Ali još je interesantnije da oni mogu postati ljubičasti na suncu. Na ivicama listova vide se beli, mekani zubići koji podsećaju na tigrove zube. Njeno cveće je žuto i mekano kao svila. Traži redovno zalivanje, puno sunca, i suvlje zemljište.

3.Krasula „Kotiledonis“ je niska Krasula koja nam stiže iz Južne Afrike. Ima sivkasto-zelene listove koji imaju sitne dlačice, i po rubovima su crveno-ljubičaste trakice. Niskog je rasta. Listovi kompletno mogu pocrveneti, kada je biljka boravila dugo na hladnoći. Traži puno sunca, dobro zalivanje leti, a zimi ne preterujte sa vodom. Zemlja mora da bude dobro drenirana da bi tečnost prošla kroz čitavu biljku.

4.Krasula Perforata –poznata je po trouglastim listovima, a ako joj date puno sunca, ona će dobiti specifičnu rozu boju listova. Ne podnosi mraz i hladnoću. Tokom prolećnih meseci može imati male bele cvetove. Iako traži svetlo, može da bude u polu-hladu. Traži isušeno zemljište i redovno zalivanje.

5.Krasula Orbikularis – ovo je vrsta koja ima elipsaste listove, ravne i tanke. Boje su različite nijanse zelene, za pod-tonom ljubičaste koja je vidljivija na donjoj strani lista. Ima i cveće crvene i bele boje, koji rastu od juna do novembra. Traži redovno zalivanje, puno svetla, i dreniranu zemlju. Ne preterujte sa tečnošću, da ne bi istrulila.

Odgovarajuća temperatura

Ova biljka toleriše nešto niže temperature, do 10 stepeni Celzijusa, ali ne niže od toga. Dakle može biti viša od 10 stepeni, ali ako ne daj bože, bude ostavljena na temperaturama ispod nule, smrznuće se.

Tako da je odgovor na pitanje gde je držati – nikako na hladnoći. Još jedna važna stvar da upamtite jeste da ne treba da varira mnogo temperatura na kojoj je držite, pokušajte da održavate konstantu temperaturu tokom čitave godine.

Koliko svetlosti je potrebno?

U Južnoj Africi, Krasule rastu na rubovima stepa i pustinja, i generalno vole jače svetlo; pa je tako dobro da je u stanovima ili kancelarijama locirate na južnoj strani, možda je najbolje rešenje, ako ga imate, južni prozor jer može podneti toliko sunca tokom čitave godine.

Krasula voli svetlo, tu nema zbora, ali je jako važno da obratite pažnju koliko joj svetla dajete, ni ovde ne treba preterivati bez mere, posebno ne kod svih vrsta.

Da bi raslo kako treba, Drvo novca mora biti stavljeno na mesto koje ima puno sunca tokom leta i jeseni. Kada je na hladnom i tamnom mestu, određeno vreme, privikavanje na svetlo ne sme biti nikako naglo, kako se listovi ne bi opekli.

Ono što je savet da ne radite jeste da je ne stavljate iza stakla, kada je sunce direktno, već je stavite spolja gde prima puno svetla, ali ne direktnog. Na ovaj način Krasula se neće isušiti.

Koliko zalivanja traži?

Krasula u saksiji traži svakako više vode, nego Krasula koja se gaji na otvorenom, i ovo je posebno pravilo koje se mora poštovati leti, kada mora više da se zaliva, da joj ne bi opadalo lišće. Zimi ovako nešto nije potrebno, jer može da odumre koren.

Čak i u periodima velikih suša, Krasula će se snaći, otvoriće pore na stomaku, i na taj način apsorbovati ugljen dioksid. Tako će zadržati vodu u svojim listovima, i neće se osušiti ni kada nema vode nedeljama.

Savršena mešavina zemljišta za nju bi mogao biti miks humusa i peska. Pošto Krasula nije aktivna zimi, tada je u stanju mirovanja, onda je u periodu od oktobra do aprila ne treba mnogo zalivati, samo povremeno.

Da li cveta?

Da, krasula cveta. Ovaj divan proces se dešava u proleće i leto, u zavisnosti od biljke. Doduše, treba da kažemo i da ne cveta svaka vrsta Krasule, pojedine su poznate po svom cveću, dok neke druge imaju samo svoje divno lišće.

Lako se uzgaja i u bašti, ali u zatvorenom prostoru. Kada je u prirodnom stanišu, ona izrasta u divan, veliki grm, u sobnim uslovima ne, ali daje divno cveće različitih nijansi ružičaste i bele.

Cveće varira od vrste, neke imaju malo belo, druge malo veće crveno, neke mogu  i jedno i drugo. Ponekad cveće Krasule menja boju.

Njeno cveće privlači veliki broj insekata, kao što su pčele, ose, leptiri.

Da li je potrebna prihrana?

Stručnjaci savetuju, imajući u vidu otpornost i spori rast ove biljke, da joj zapravo ne treba puno prihrane, i u tom svetlu, najbolje je da koristite tokom proleća univerzalno organsko đubrivo.

Proleće je vreme da se ovo koristi jer ona tada aktivno raste.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Može da se presađuje, ali nije obavezno, sve zavisi šta želite od vašeg primerka biljke. Zapravo ne zahteva veću saksiju, zato što veoma sporo raste, a ako želite možete joj dati veću saksiju, davati i prihranu, pa će brže i da raste.

Za lep izgled i zdravlje, redovno je orezujte. Ako buja previše, i gubi lep oblik, obavezno je obrežite, idealno u proleće ili posle cvetanja. Ova sukulentna biljka laka za gajenje neće tolerisati preteranu vlagu u zemlji, preveliku hladnoću i promaju (još jedna sukulentna biljka koja bi vas mogla zanima je: Zamija).

Kako se vrši razmnožavanje?

Postoje tri poznata i efektna načina razmnožavanja Krasule.

Prvi način je preko listova, a drugi preko stabljike, odnosno njenih delova.

Prvi način je lagan – list koji je sam otpao, ili koji ste sami odsekli, ostavite da odstoji par dana, dok ne počne da se suši. Odsecite ¼ od tog polu-sasušenog lista i zasadite u mešavinu peska i zemlje. Ovu saksiju, stavite na toplo mesto, i nemojte da preterujete u zalivanju. Samo mala vlažnost je sasvim dovoljna za rast. Posle nekoliko nedelja, počinje da se formira nova biljka.

Drugi način je identičan kao i prvi, samo nećete seckati listove, nego delove stabla, dok je ostatak procesa potpuno isti.

Treći način je svakako putem semena, koje se idealno sadi tokom proleća; u leto ili jesen. Kada je sadite, biljka mora biti potpuno izolovana od mraza, i ne sme biti izložena na direktnu svetlost. Iako naizgled najlakše, ovaj način razmnožavanja je relativno spor proces, koji traje nekoliko nedelja, od jedne pa do tri nedelje.

Sadnice se presađuju u pojedinačne saksije, onda kada dobiju minimum 3 lista. Možete korisiti i adekvatan fungicid, da bi ste zaštitili biljku.

Nega i održavanje biljke

S obzirom da ovde imamo jednu veoma otpornu biljku, to znači da vam za negu Krasule ne treba nikakvo specijalno uputstvo.

Znamo da joj prija svetlost, pa joj tako omogućite da boravi na svetlu, ali nikako na direktno.

Zalivanje, kao što smo rekli tek kada zemlja u saksiji postane potpuno suvo. Dakle leti, zalivajte češće, zbog visokih temperatura, jer joj je to potrebno, ali ne preterano, jer opadanje listova i smrad od korena, znači da ste je preterano zalili, i da počinje da truli.

Ukoliko ste to uradili, morate da je ostavite da potpuno bude suva, dakle više ni kap vode, dok ne bude suva zemlja. Zimi, kada je hladnije, zalivanje se obavlja dva puta mesečno.

Zimi, Krasula traži odgovarajuću temperaturu koja je negde oko 10 stepeni celzijusa. Ona traži mirovanje, kao i maksimalno dva zalivanja tokom zimskih meseci.

Kada dođu prolećni meseci, tada možete da koristi prihranu, tečno đubrivo koje je napravljeno baš za ovaj tip biljke.

Krasula relativno brzo raste, i u tom smislu, je idealna za oblikovanje, a ko voli, od nje može da formira malo bonsai drvce.

Idealna zemlja, generalno može biti mešavina po 20 posto zemlje za cveće i humusa, plus 40 posto peska, a u to se ostatak doda sitniji šljunak ili jako sitna lomljena cigla.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da, napadaju je, ali nije nerešiv problem. Najviše je napadaju vunaste vaši i paukove grinje.

Vunaste vaši, kao i kod drugih biljaka stvaraju bele fleke po listovima Krasule. Iako je problem rešiv, zahteva strpljenje i vreme.

Koristite alkohol kojim ste natopili mekanu krpicu ili četkicu,njome premažite zaražene delove Krasule. Ukoliko ne vidite same insekte, verovatno su pri korenu. Ukoliko je to slučaj, prebacite je u drugu saksiju, posle detaljnog čišćenja.

Paukove grinje su takođe česte štetočine, one su prepoznatljive, jer ostavljaju bele mrežice na biljci. Ako ovo primetite, odmah obrišite biljku, i sklonite od drugih biljaka da se ne bi proširila bolest.

Možete koristiti odgovarajući insekticid, ili pranje biljke u odgovarajućem rastvoru.

Ukoliko joj niste obezbedili odgovarajuću zemlju sa drenažom, i zemlja koja nije za kaktuse, biljka može istruliti, a lišće da joj opadne.

Biljka će se razboleti i ako se prekomerno zaliva ili ukoliko nema dovoljno svetlosti.

Zabeleženi su primeri i da je jedna biljka živela i do 50 godina.

Još jedna veoma važna napomena, ova biljka nije bezopasna. Njeni listovi imaju u sebi arsen, koji je prirodni otrov, i zbog toga se savetuje oprez prilikom nege. Uvek je sklonite od dece i kućnih ljubimaca. Simptomi trovanja Krasulom su – dijareja, bol u stomaku, povraćanje i manjak apetita.

Neki kažu da Krasula ispušta mirise, koje mi ne možemo osetiti, dok takav miris može smetati kućnim ljubimcima.

Prodaja i cena

Cena ove biljke varira, u zavisnosti od starosti i vrste, pa se tako mlade biljke mogu naći i za samo 400-500 dinara. Nešto veće biljke sa desetak i više listova možete pazariti u cenovnom opsegu od 2.000 do 5.000 dinara. Međutim neki veliki primerci sa cenama idu svakako preko 10.000 dinara.

Ovo je čest poklon tek venčanim parovima, za useljenje, diplomiranje, novi posao, i rođendane i godišnjice pa sigurno nećete pogrešiti sa ovom biljkom.

Ako dodate vaš mail ispod, mi ćemo vas obavestiti čim krenemo sa prodajom ove biljke, kako biste tom prilikom dobili specijalan popust.