Jedna od najpoznatijih biljaka koja je omiljene u narodu, jer se lako gaji, a višestruko je korisna, jeste Majčina Dušica, za koju ste svi verujemo, čuli.

Veoma se lako gaji kod nas, posebno je ljudi vole u saksijama, jer tada zahteva jako malo nege.

Poznat je kao lek za kašalj, ali i mnoge druge bolesti, ali i kao divan začin u mnogim jelima, koji se koristi u svim svetskim kuhinjama.

Postoji mnogo interesantnih vrsta ove biljke, a poznata je i kao biljka koja lako uspeva na najsiromašnijem zemljištu, sa jako malo vode.

Ljudi je neizostavno gaje u saksijama, koje stavljaju u kuhinje, gde im je ovaj začin nadohvat ruke, a prija mu malo viša vlažnost kakva je u kuhinji, kao posledica kuvanja.

Prilično je i jeftina, i nema razloga da ne bude deo vaše kućne bašte.

Poreklo

Thymus serpyllum je njeno latinsko ime, a poznata je po imenima Divlji bosiljak, Timijan i Bukovica i mnogim drugim, u zavisnosti od kraja.

Njeno ime potiče od grčke reči Thymon, što se prevodi kao hrabrost. Ovo verovanje dolazi od stare priče o vojsci. Naime, navodi se da su se vojnici pre borbe u tim starim vremenima, kupali u kupki od majčine dušice, verujući da će tako dobiti malo hrabrosti pred borbu u ratu.

Inače, ona vodi poreklo iz sredozemnih zemalja, a voli da bude na staništu koje je sušno, i poprilično siromašno. Kada je vidimo u prirodi ona je u busenu, obično raste uz obod šume ili uz puteve, ali uvek tamo gde ima puno sunca.

Neverovatno je da što je zemljište siromašno, biljka ima više eteričnih ulja, i zato je omiljena u kulinarstvu, jer je predivna kada se dodaje u jela. Ne voli plodna zemljišta.

Gaji se zbog divnog mirisa, ulja i kao začin i naravno ukrasna biljka, jer ima lepe cvetove, koji variraju, u zavisnosti od vrste Majčine dušice.

Ona je zapravo grm, koji je prepoznatljiv po svojim sivkasto zelenim listovima. Pripada vrsti timijana, a familiji Lamiaceae. Inače ovom rodu pripada čak 7000 mediteranskih biljaka. Sve one su lekovite, i većina ima eterična ulja, zbog kojih su lekovite, ali se i koriste kao začinske biljke.

Ona može da bude u formu grma, polu-grma, ali ima i uspravnih i puzećih Majčinih dušica.  Stabljike su nekada okrugle a neke četvrtaste.

Ima veoma dubok koren, pa tako Majčina Dušica super uspeva na zemljištu koje je problematično za druge biljke, tamo gde one nikako ne bi mogle da rastu.

U pitanju je višegodišnja biljka koja raste tamo gde je suvo i sunčano – nalazimo je u prirodi, na livadama, pašnjacima, ali i u saksijama. Tada ona zahteva veoma malo zalivanja, samo mora da se drži na suncu, i sklanja tokom zime.

Majčina Dušica je uvek zelena i listovi se beru tokom cele godine. Posle cvetanja se orezuje.

Stari Grci dobro su poznavali benefite koje ova biljka ima – oni su njome osvežavali dah, i masirali desne. Tada se smatralo da je njen miris simbol elegancije.

Majčina Dušica se koristi od davnih dana, kao što smo već napomenuli – koristili su je i stari Grci, ali i stari Rimljani. Tada se verovalo, kao i danas, da ona leči sve moguće bolesti unutrašnjih organa, ali sada se zna da se zapravo mislilo na sve vrste stomačnih problema.

Poznavali su ovu biljku, i puno koristili i u starom Egiptu, iako je sada poznato da je zemlja njenog porekla svakako Južna Evropa. Recimo poznat je i podatak da se je u starom Rimu stavljali u žitarice koje su čuvali, i koristili kada su imali neke zdravstvene tegobe.

U srednjem veku se uz pomoć Majčine dušice lečila jetra. U srednjem veku se verovalo  i da Majčina Dušica može da spreči kugu – tada se kombinovala sa belim lukom žalfijom i sirćetom. Verovalo se da se ispijanjem ove tekućine može oterati kuga.

Danas se gaji u celom svetu, a najveći proizvođači su SAD, kao i Afrika, i naravno Evropa.

Sve svetske kuhinje koriste Majčinu dušicu kao začin – u Francuskoj se koristi kod kuvanih jela i dodaje se u meso i gde god ima crvenog vina. Vole je i Kreolskoj kuhinji, kao i u Engleskoj. U meksičkoj kuhinji se uvek stavlja kada je u jelu ljuta papričica.

Veoma je korisna, i u smislu industrije – kada govorimo o proizvodnji, moramo da pomenemo i proizvodnju meda, jer je majčina dušica medonosna. Pčele često sleću na nju. Računica je da se po jednom hektaru dobija se i 180 kg meda koji ima veoma žutu boju i veoma je aromatičan, lekovit i prijatnog ukusa.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Aloe vera | Nana

Zašto je popularna?

Dostupna, lako se gaji, jeftino kupuje, i ima benefite za celo telo – ne postoji bolji razlog. Ima vitamine A i C, koji su neophodni za imunitet, pa se preporučuje da ga pijemo kao čaj od Majčine Dušice kada smo bolesni. U ovom smislu, može da se koristi i kao preventiva.

Majčina Dušica je odlična za proizvodnju belih krvnih zrnaca, baš zbog vitamina C koga ima u velikoj količini, a koji podstiče njihovu proizvodnju.

U ovoj biljci ima i puno kolagena koji je bitan za elastičnost kože, a važan je i kao antioksidant – mnoge kreme, i generalno kozmetički proizvodi imaju u sebi neki deo Majčine dušice.

Odlična je za kašalj, bilo kakve respiratorne probleme. Ima puno gvožđa u sebi, pa je odlična za cirkulaciju i proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, za kardiovaskularne probleme. Reguliše i krvni pritisak, i umiruje. Savršena je za anksiozne ljude, i sve one koji rade pod stresom. Uz to ima veoma blag ukus, koji se savršeno slaže sa medom i limunom.

Preporučuje se konzumiranje čaja od Majčine dušice za regulaciju nervoze, ovo je biljka koja podstiče dobro raspoloženje, i takoreći na prirodan način „podiže“.

Mogu da ga piju i žene koje imaju probleme sa bolnim ili neredovnim ciklusima. On smanjuje krvarenje i reguliše bol tokom menstruacije. Veruje se da pozitivno utiče na ženske hormone, pa kada vas zaboli stomak, obavezno probajte da popijete jedan čaj od ove biljke. Generalno je dobar za stomak.

Majčina dušica pomaže kod lošeg tena, tako što čisti i neguje kožu, a ne iritira je. Veliki broj kozmetičkih sredstava ima u sebi neki sastojak od ove biljke.

Može da se koristi i protiv gljivica, kao što je npr kandida, jer je dokazan fungicid.

Kada govorimo o začinskoj upotrebi, dovoljno je da kažemo da se korisiti u gotovo svim svetskim kuhinjama, bilo kao svež ili suv začin.

Koje sve vrste postoje?

Postoji oko 35 vrsta Majčine dušice koje imaju veoma slične osobine, i sve rastu originalno u Sredozemlju, ali se naravno veoma lako uzgajaju svuda u svetu.

Mnoge se gaje kao ukrasne biljke, jer imaju dekorativne cvetove i listove, a nastale su ukrštanjem. Ovo je izbor najzastupljenijih vrsta Majčine Dušice kod nas.

1. Obična majčina dušica – drugi naziv za ovu biljku je i Poljski timijan. Ovo je ona vrsta koju ćete najčešće da vidite u prirodi. Ona je puzavica i ima roze cvetove. Ima jak miris koji privlači pčele, pa je med od ove vrste jako lep. Zovu je i antibiotik za siromašne, jer su u narodu koristi kao prirodni antibiotik, i lek za mnoge boljke. Može da se koristi kao čaj ali i eterično ulje.

2. Divlja majčina dušica – drugo ime po kome je poznata je i Baštenski timijan. Ova sorta je najpoznatija na prostoru Mediterana, ali se gaji gotovo svuda. Njeno stablo je puzavica, a inače ima jako veliku količinu eteričnog ulja, i veoma mirisno cveće. Veoma je dekorativna, a ima veoma intenzivan miris, malo jači od ostalih sorti.

3. Thymus serpylum Goldstream – U pitanju je hibrid Majčine dušice, koji ima zlatne listove po kome je i dobila svoje ime. Uglavnom se gaji kao dekorativna biljka, ali je veoma otporna na suvo vreme, i generalno na sve loše uslove, tako da ostaje divno zeleno zlatna tokom cele zime.

4. Thymus serpyllum Lemon Curd – ovo je sorta Majčine Dušice koja opstaje na suvom prostoru, na peskovitoj zemlji pogotovu. Može da podnese sušu. Lako se gaji i prepoznatljiva je po bledo-ružičastim cvetovima koji imaju miris limuna. Po tome je i dobila ime.

5. Thymus serpyllum Lucy – Ovo je sorta Majčine dušice koja obožava sunce, a veoma je otporna na loše uslove gajenja, kao uostalom skoro sve vrste Majčine dušice. Gaji se zbog listova, a retko cveta. Upravo su njeni listovi veoma aromatični pa je Lusi cenjena sorta kao začin. Fenomenalna je u borbi sa gljivicama i bakterijama.

6. Kimova majčina dušica – u pitanju je visoka zimzelena Majčina dušica koja raste i do dva metra visine. Gaji se u dekorativne svrhe, ima lepe roze cvetove, koji mirišu i cvetaju tokom svih letnjih meseci. Lišće liči na kim, koristi se i kao i začin, a odatle je dobila i svoje ime.

Odgovarajuća temperatura

Idealna klima za gajenje Majčine dušice je mediteranska, biljka tokom leta bez problema podnosi jako toplo vreme, sušu, a tokom zime se unosi unutra, kako joj ne bi naškodio mraz. Traži veću vlažnost vazduha, pa se jako lepo ponaša u kuhinjama, jer joj prija vlaga od kuvanja.

Treba da napomenemo da je ova biljka ulazi u fazu mirovanja od oktobra pa sve do februara, tada se biljka mora zaštititi od zime i niskih temperatura – kada je gajite u saksiji, unesite je unutra.

Majčinu Dušicu neće uništiti niska temperatura, već mrazevi, a nedostatak snega koji bi je ušuška, da spremno dočeka lepo vreme.

Koliko svetlosti je potrebno?

Setimo se ovo je biljka koja raste uz puteve, ili obode šuma, pa zaključujemo da je ovo biljka koja nikako ne voli da bude u senci.

U letnjim mesecima Majčina dušica treba da bude na suncu, i na otvorenom, a tokom zime saksiju sa ovom biljkom sklonite na zatvoreno mesto, neko na južnoj strani stana.

Ne kažemo da će da umre ako je u polu-senci, ali svakako da se njena aromatičnost višestruko pojačava boravkom na suncu.

Koliko zalivanja traži?

Ne traži puno zalivanja, jer voli sušu, koju jako dobro podnosi, čak i duži vremenski period. Ukoliko je prekomerno zalijete, to može da dovede do truljenja korena biljke, i ovo je jedna od najčešćih bolesti koje mogu pogoditi ovu biljku.

Svakako da kada je gajite u zatvorenom prostoru, tj u saksiji, morate da je zalivate, ali ne više od jednom nedeljno i to ne preobilno. Ona je zapravo idealna za saksiju, ne treba joj puno vode, samo je jako važno da je pozicionirate na sunce, kako bi bujala i porastao procenat eteričnih ulja.

Da li cveta?

Da, majčina dušica ima cvet – koji je veoma sitan, prijatno miriše. Skupljen je u cvasti koje su grozdastog oblika. Boja je bela ili eventualno svetlo-roze. Biljka cveta od maja do septembra meseca. Ima i plod u kome je tamno-braon semenka.

Naravno, postoje razne vrste Majčine Dušice, posebno hibridne i one mogu da imaju raznoliko cveće – ono su različitih nijansi crvene boje, a veoma lepo mirišu. Mogu biti i beli i roze, a često se gaji upravo u dekorativne svrhe (pojedine sorte).

Da li je potrebna prihrana?

Već smo rekli da je ovo biljka koja ne voli bogata zemljišta, dakle u njemu ne sme da nude puno hranljivih materija. Biljka se đubri samo kada se gaji u većim vrtovima, mineralno đubrivo koje ima azot se koristi u tom slučaju, kako bi se što pre ukorenila.

Što se tiče gajenja u saksijama, nema potrebe za prihranjivanjem, to možete da učinite tek posle godinu dana od sađenja u supstrat, i to samo činite ako vidite da biljka ne raste baš puno, pa da joj pomognete da raste.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Presađivanje jeste potrebno, kod onih biljaka koje su dobro razvijene, imaju dve grane makar, i koren koji je jako razgranat. Presađivanje se vrši tokom proleća ili početkom leta.

Tada se ne zaliva mnogo. Koren je osetljiv, pa pripazite na njega kada presađujete biljku, da ga ne oštetite. Budite nežni i obavezno koristite sterilan nož.

Kako se vrši razmnožavanje?

Razmnožavanje se vrši relativno lako, na dva načina: prvi je putem semena, ili putem reznica.

Seme se formira posle cvetanja, tada sazreva i onda se sadi, vrlo brzo će seme da proklija.

Putem reznica, biljka se razmnožava u proleće, kada se zeleni izdanci seku na oko 5 centimetara (može i malo više) i sade u odgovarajući supstrat.

Nega i održavanje biljke

Treba reći da je ovo veoma otporna biljka koja super uspeva na siromašnom terenu, recimo nekim peskovitim zemljištima, u njemu ne mora da ima nikakvih hranljivih materija.

Ako je gajite u vrtu, može da se gaji pored mahunarki, dok ne voli da bude bude pored bosiljka i ruzmarina, pa to izbegavajte. Nekad je ljudi sade kao višegodišnju biljku na ivicama bašta, za kuhinjske svrhe, tako da imate uvek svežu biljku nadohvat ruke.

Već smo rekli da se jako lepo gaji u saksijama, kada joj nije potrebno mnogo vode, tada je potrebno samo da bude na dobrom sunčanom mestu, i da se tokom zime unese u zatvoren prostor.

Voli u ovim slučajevima i nešto veću vlažnost vazduha. I tada se sade u supstrat i nije joj potrebna prihrana. Zaliva se jednom sedmično.

Biljci je potrebno orezivanje – i to se čini posle cvetanja, kako bi ste dalje podstakli rast ili održali rast, oblik i veličinu koju želite. Ovo je posebno važno ako biljku gajite kao dekorativnu, tada je redovno orezujte.

Majčina dušica se bere u junu, kada se cvasti skidaju makazama ili nožem. Nikada se ne čupa, jer se tako šteti koren. Skida se samo zeljasti deo biljke, nikako onaj drvenasti.

Ubrana biljka se suši na visokim temperaturama, koje su oko 50 stepeni Celzijusa, to recimo mogu biti sušare, ili u hladu na nižim temperaturama.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Već smo kroz tekst provukli da je ovo biljka koja je veoma otporna – pre svega na raznorazne vremenske uslove. Ipak postoje bolesti koje je napadaju, a posebno je problem višak vode, koji dovodi do propadanja čitave biljke počev od korena.

Trulež korena – u pitanju je gljivična bolest koja nastaje koja posledica viška vode u zemlji. Ovo je biljka koja ne podnosi puno vode. Kada se ovo dogodi, biljka se sklanja, a zemljište se prekriva fungicidom, i tu se ne sadi nekoliko godina ista biljka.

Može da je pogodi i pegavost lista – ona napada list, i dešava se kada je biljka jako gusto zasađena, zbijena. Može da se desi i kada je seme loše, na listovima se pojavljuju žute fleke, koja postaju braon.

Posle toga opada lišće.  Ako se ovo dogodi, presadite biljke, kako bi među njima bilo vazduha. Zaražene biljke se sklanjaju, dok se mogu koristiti i fungicidi.

Od štetočina nema velike opasnosti, jer je Majčina dušica poznata kao savršen repelent, koji ima puno eteričnih ulja, koji odbijaju štetočine.

Prodaja i cena

Može da se kupi kao sveža ili suva,  s tim što se sveža čuva u vlažnoj salveti, u frižideru. Često se može kupiti kao čaj.

Seme ove biljke se može kupiti povoljno, za oko 50 dinara po kesici. Mogu se kupiti i sadnice u saksiji od 0,5 litra za cenu od oko 150 dinara.

Malena biljka već zasađena u saksiji može se kupiti za oko 200 dinara, a preko oglasa i u većim marketima i manje.