Kada pomislimo na maslinu pomislimo na neke divne, letnje i tople stvari, na ukus i divan miris koji nas vodi u mediteranske zemlje.

Setimo se svih ukusnih jela koja se pripremaju sa maslinama ali setimo se fantastičnih preparata za kožu koji su upravo napravljeni na bazi maslinovog ulja, a čak nisu ni skupi.

I danas, Maslina se obilato gaji, i ne nije rezervisana samo za Mediteranske zemlje, niti za one koji su blizu mora, ili za zemlje koje su izuzetno tople: postoji ogroman broj vrsta maslina – postoje i one koje mogu da podnesu potpuno drugačije uslove, i drvo Masline se može uzgajati maltene bilo gde; a neke sorte se mogu čak gajiti i u saksijama, i moramo da kažemo da su veoma, veoma dekorativne.

Zabluda je da potrebno mnogo truda za uzgajanje Maslina, čak i ako govorimo o ekonomski isplativom gajenju Maslina.

One su čak i estetski jako lepe, kada se gaji samo kao ukrasna vrsta, i ako nas ne zanima nikakav plod.

Poreklo

Originalno drvo Masline potiče iz Istočnog Mediterana, a prvi primerci su bili prisutni na tom podneblju pre 6 ili čak 8 hiljada godina, što je zaista impozantan podatak.

U pitanju zimzelena biljka koja može da bude visoka ček do 13 metara, ili mnogo manje oko 3 metra, što je uobičajena visina.

Kada govorimo o zemljama koje prednjače u proizvodnji Maslina moramo da spomenemo Španiju, koja je najveći svetski proizvođač Maslina, a na drugom mestu je svakako Italija.

Treba napomenuti i da samo jedno stablo Masline može da nam da od minimalno 15 kilograma do čak 40 kilograma maslina. Od ove količine može maksimalno proizvesti između 3 i 8 litara maslinovog ulja.

Takođe treba reći da se razlikuju sorte Maslina koje se konzumiraju kao plodovi, od maslina koje se gaje da bi se od njih napravilo Maslinovo ulje.

Za te svrhe se biraju posebno zdravi plodovi koji su mesnati i koji nemaju nikakvog oštećenja po sebi.

Postoji veliki broj legendi koje se vezuju upravo za Maslinu – veruje se da je ona simol mira pre svega, ali i plodnosti i bogatstva.

Ako maslinovu grančicu nosi golub, i to beli, onda je to simbol mira, u svom suštinskom obliku.

Drvo Masline je simbol Meseca, i centar mira. U Grčkoj i Rimu, starim verovanjima, Maslina je mir i dostignuće, simbol Zevsa ili Jupitera.

Kod Jevreja ona je simbol moći i lepote, dok Kinezi veruju da je ona osećajnost, i spokoj, dugovečnost. Hrišćani veruju da je ona plod crkve, i da je vezana za pravdu i mir.

Njome se najavljuje dolazak Hrista, tj njegovo rođenje. U Bibliji se Maslina pominje preko hiljadu puta.

Zašto je popularna?

U davnim vremenima, stari Grci su nazivali Maslinu „Hranom bogova“, veoma svesni njenih mnogobrojnih benefita za ljudski organizam i zdravlje, koji se dokazuje iz dana u dan sve više i više.

Samo bacite pogled na rafove u parfimerijama i drogerijama – bezbroj proizvoda koji u sebi imaju neki deo masline.

O kuvanju, i benefitima konzumiranja maslina i maslinovog ulja i da ne govorimo. Samo jedna kašičica Maslinovog ulja na dan čine magiju za vaš organizam.

Maslina je veoma korisna ima u sebi puno natrijuma, kalcijuma, vlakana, ali i vitamina A i E, kao i puno gvožđa.

Masline u sebi imaju korisne masti, tzv. zdrave masti koje se nazivaju Omega-9 masti, a korisne su za povećavanje dobrog holesterola.

Masline imaju protiv-upalno dejstvo, jer u sebi imaju polifenole, flavonoide, kao i antioksidanse – sve ove korisne materije su poznate po tome da oslabađaju ljudski organizam od slobodnih radikala, koji mu štete i dovode do najtežih bolesti.

Pored svega ovoga – masline su dobre za memoriju, za povratak energije u umorni organizam, zahvaljujući velikoj količini gvožđa koji se nalazi u njemu.

Odlične su za ten, jer smanjuju bore, a fenomenalne su da se grickaju za sve one koji imaju problem za kilažom, a hoće da smanje apetit.

Odlične su za preventivu kardiovaskularnih oboljenja, i za alergije raznih vrsta.

Masline su jako lepo drvo, koje može da bude gajeno samo iz estetskih razloga, jer su pojedine sorte veoma dekortivne.

Koje sve vrste postoje?

Postoji zaista ogroman broj vrsta Maslina, a ovo je jedan deo njih koje se jako lepo gaje i u našem regionu, koji je, posebno Hrvatska i Crna Gora poznat po gajenju Maslina.

Maslina Istarska bjelica– ova sorta ima srednje plodove, koji su teški oko 4 grama. Odlična je da se od nje pravi ulje, a često se i konzervira. Veoma je otporna, teško će dobiti paunovo oko ili rak masline.

Maslina Slivnjača– znamo je i po imenima Simijača i Šlivnjača. Ima je u Hrvatskoj, na primorju. Koristi se za ulje.

Maslina Oblica– veličina plodova uslovljena je uslovima u kojima maslina raste. Srednja veličina je oko 6 grama. Koristi se za ulje ali i konzerviranje. konzerviranje kao i proizvodnju ulja.

Maslina Levantinka– raste na Mediteranu, a plod je veličine oko 5 grama. Ovo je sorta koja može da se samooplodi.

Maslina Lastovka– njeni plodovi su relativno mali, nege su oko 3 grama. One su crne boje i daju puno ulja. Može da podnesu duge periode suše.

Maslina Velika lastovka– ovo je još jedna vrsta Lastovke, koja nije toliko zastupljena kao prethodna vrsta.

Maslina Žutica– ovo je veoma kvalitetna sorta biljke, koja ima ogroman procenat ulja u sebi, čak negde preko 25 procenata. Ona je samoplodna, i dolazi upravo sa Balkana.

Maslina Bužaili Buga kako je zovu – Plodovi ove sorte su teške oko 3 grama, koristi se za konzerviranje i za proizvodnju ulja. Malo je osetljivija sorta, pa je mogu napasti neke bolesti.

Maslina Hajiblanca – ova sorta je poznata po pldovima srednje veličine; a uspeva na kontinentalnoj klimi, i traži nešto kvalitetnije zemljište kako bi lepo rađala.

Maslina Pendolino – vrsta koja se gaji zbog ulja, ima sitnije plodove. Korisiti se i kao oprašivač.

Maslina Crnica – ovo je vrsta Masline koja se gaji zbog ulja, a traži sađenje uz druge masline koji služe kao oprašivači. Veličina ploda je oko 4 grama.

Maslina Drobnica – sitniji plodovi su prisutni kod ove vrste Masline, a koristi se za ulje. Super je kada se korisiti kao oprašivač za druge sorte. Ona je otporna na sušu mnogo bolje od nekih drugih sorti.

Maslina Carolea – ova sorta se gaji u Italiji, posebno na njenom jugu. Koristi se i za konzerviranje i za proizvodnju ulja.  Ima veoma krupne plodove.

Maslina Sant Agostino – ima izuzetno krupne plodove, koji su veliki skoro 9 grama.  Ova sorta spada u stone vrste. Treba napomenuti da je ova sorta malo osetljivija na niže temperature, tako da je to veoma važno ako je gajite, da to bude negde gde je toplo.

Maslina Frantoio – ima male plodove, koji se koriste u proizvodnji ulja. Traži oprašivače.

Maslina Leccino – Ovo je jedna od najrasprostranjenijih sorti Maslina koje postoje. Veličina ploda je srednja, koriste se za proizvodnju ulja. Ranije sazrevaju od nekih drugih vrsta.

Maslina Italijanka ili Dužica – Plodovi su joj jako veliki, i možete da ih prepoznate po njihovom izduženom obliku. Traži oprašivače, iako je delimično samooplodna.

Maslina Santa Catarina – ova vrsta Masline dolaze iz Italije, njenih centralinh delova. Plodovi su veoma krupni.

Maslina Cipressino – ovo je sorta koja ima sitan plod, a koristi se za proizvodnju ulja. Otporna je na rak masline.

Maslina Coratina– ovo je vrsta koja se gaji, u najvećem broju slučajeva u Bariju, u Italiji. Od ove vrste se pravi maslinovo ulje, a težina ploda je oko 4 grama.  Mogu se brati i mašinski.

Maslina Giarraffa– u pitanju je sorta koja je stona i koja se koristi za konzerviranje.

Maslina Picholine – ovo je jedna sorta Masline koja dolazi iz Afrike, srednje je veličine. Plodovi teže oko 4 grama

Maslina Ascolana Tenera– ova vrsta Masline dolazi iz Italije, a ima divne plodove koji su veoma veliki, imaju skoro 9 grama. Još jedna dobra stvar kod ove sorte, je i to što se lako gaji na nižim temperaturama, mnogo lakše od nekih drugih sorti koje ne podnose zimu.  Od nje se ne pravi ulje, a koristi se za konzerviranje.

Maslina Itrana – ne gaji se baš često, a plodovi su srednje veličine, imaju negde oko 4 grama. Koristi se za proizvodnju ulja ali i kao stona biljka.

Maslina Nocellara etnea – ovo je stona sorta Masline, sa plodovima koji su teški oko 7 grama, i u tom smislu su dosta krupni i lepi.

Odgovarajuća temperatura

Problem kod gajenja maslina uglavnom je niska temperatura, dakle Maslina treba da bude tamo gde je toplo.Ona neće moći da raste na niskoj temperaturi.

Zato je asocijacija za Maslinu uvek  neko toplo primorsko mesto – Maslina se uvek gaji negde blizu mora u toplim primorskim krajevima dakle na temperaturama koje se kreću između 15 20 stepeni Celzijusa. Ovo se smatra idealnim.

Maksimalna temperatura na kojima može da preživi i da rodi svoj plod je oko 40 stepeni Celzijusa i to je neće ni u kom slučaju naružiti njen plod, niti lepotu ove biljke.

Kad govorimo najnižim temperaturama koje ona može da podnese, ovde govorimo o temperatrama koje su čak i minusu. U pitanju je temperarura koja je minus sedam stepeni Celzijusa.

Ali, imajte u vidu da ukoliko je ta ninska temperatura konstanta, ili ako traje duži vremenski period onda će se drvo masline oštetiti.

Dakle ovde govorimo o temperaturama koje su jako niske i traju 8 ili više dana. To je može oštetiti.

Sreća u nesreći je što maslina cveta kasnije i onda se slabiji mrazovi koji se javljaju nekada tokom proleća, posebno na našim prostorima ne mogu da naprave toliku štetu.

Maslina jeste otporna biljka i tu nema dileme, recimo ne smetaju joj vetrovi ali položaj se maslina treba biti odgovarajuć, što je važno a kada biljka kad cveta.

Koliko svetlosti je potrebno?

Kada govorimo o svetlu, i potrebama, treba reći da Maslina zahteva direktno svetlo za svaki njen list, ona mora da prima puno svetla kako bi mogla da raste.

Ona mora da dobije svoje svetlo tako da je idealno da se sadi na negde 600 ili 700 metara nadmorske visine.

Zato ona idealno uspeva na Sredozemlju, jer je to područje između 30 i 40 stepeni geografske širine.

U tom smislu je važna klima, mora da ima vlage, da budu kišne zime, ili suva, topla leta, i kratka prelazna godišnja doba kao što su proleće i jesen.

Tako je recimo u našem regionu, npr. u Hrvatskoj je idealna klima da bi rasla maslina.

Koliko zalivanja traži?

Kad govorimo u zalivanju, odnosno o potrebama sa vodom, tu možemo da govorimo o tome da je Maslina veoma otporna biljka, ali je ova izjava tačna samo u slučaju da nemate neki interes u plodu odnosno nije vam važno koliko i da li ima plod.

Masline se gaje tokom suše bez ikakvog zalivanja, odnosno navodnjavanja, jer ona ima rezervu vode u svom zemljištu, odakle može da je crpi tokom sušnog perioda.

Posebno je važno obratiti pažnju na mesece avgust i septembar, tada je plod u intenzivnom rastu i zemljište mora da bude navlaženo, tako da tokom leta ima što bolji rod.

Ukoliko postoje padavine i u tim mesecima, to je samo još mnogo bolje, i time se postiže da biljka imao još bolji prinos. U tom smislu navodnjavanje je svakako potrebno.

Maslina, uz sve navedeno da ima rastresito zemljište koja može da primi i veću količinu vode, kako bi izdržala sušne mesece, ona mora da ima dobar kapacitet za vodu.

U tom smislu sadržaj gline mora da bude do 60%, inače će razvije neki problem sa svojim korenom, i u tom smislu ne sme da bude mnogo viška vode u zemljištu.

PH zemljišta ima vrednost između 7 i 8 i najbolje se gaji na dobro dreniranom zemljišu, ona koja su neutralna i koji imaju dovoljno hranljivih materija u sebi.

Da li cveta?

Već smo napomenli da Maslina može da bude jedna jako lepa ukrasna biljka, i da može da se gaji i u saksiji, i u ovom smislu, moramo da spomenemo činjenicu da Maslina cveta – kada je u saksiji to je u maju ili junu, dok kada je u prirodi to se dešava u aprilu. Cvetovi su mali i beli i postaju plod, tj maslina.

Da li je potrebna prihrana?

Da potrebno da se đubri, i to već kad pripremate zemljište da bi posadili masline, ali i kasnije može da se dodaje prihrana kako bi se zemljišta obogatila odgovarajućim materijama.

Ko gaji Masline iz ekonomskih razloga, uvek je preporuka da se odradi hemijska analiza kako bi se procenile potrebe zemljište, i kakva joj je prihrana potrebna.

Kada se daje prihrana ona se daje u martu pa u maju i onda još jednom tokom vlažnog perioda.

Koliko često je potrebno presadjivanje?

Može se presađivati, iako nije neophodno, i ovo se pre svega odnosi na biljke koje su mlade, i pre svega male u veličini.

Da biste presadili veliko drvo, potrebano je mnogo elemenata da se ispune, jer je to ogromna biljka.

Kako se vrši razmnožavanje?

Nekada su se masline proizvodile putem kalemljenja, a danas ukorenjavanjem reznica, ako pogledamo svetske standard postoji deo maslina koji se proizvodi kalemljenjem.

Mora da se orezuju svake godine kao i sve ostale voćke, kako bi se  regulisala veličina i plodnost, ovo se obavlja kada prestanu niske temperature to recimo, u martu ili aprilu.

Nega i održavanje biljke

Masline koje se jedu, se beru tokom jeseni kada nisu zrele ručno, dok se crne maline se beru kad su potpuno zrele.

U novembru i decembru se beru kako bi se proizvelo ulje od njih. Dodatno masline se mogu brati i uz pomoć neke vrste češljeva nekad i spontano padaju sa drveta i završavaju u mrežama.

Kada se gaje kao ukrasna biljka tada ne zahtevaju uopšte mnogo nege, a zaista su dekorativne.

Ukoliko se gaje kao biljka koju želimo da gajimo zbog ploda, onda u tom slučaju mora da se obrati pažnja na sve faktore, i klima, i vlaga, i prihrana, i naravno svetlost.

Kada pomislimo na Maslinu i njihovo srebrno zeleno lišće, i interesantna stabla uvek nas asociraju na dvorišta u mediteranskim zemljama.

Baštovani kažu da je ova biljka perfektna da bude u dvorištu iza raznobojnog mediteranskog cveća.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da, napadaju je. U pitanju je pre svega gljivica Spilocea oleagina, koja izaziva bolest Paunovo oko, koje napada vrstu Žutica.

Ova bolest napada lišće, pre svega. Može da bude podložna bolestima Olovna bolest, zatim Čađavica ili Trulež drveta.

Od štetočina može da bude na meti belog moljca, koji je zapravo jednavrsta leptira, i ona prouziokuje velike štete na maslinama, pa se mora obratiti pažnja na njih. Masline mogu napasti različite vrste ptica, zatim grinje, ali i glodari.

Prodaja i cena

U prodaji se mogu naći sadnice masline – konkretno govorimo o Maslini Olea europaea, i to po ceni od 2000 dinara. Mogu se preko oglasa naći i nešto povoljnije za oko 1,300 dinara.

One se kupuju u kontejneru, visine su oko 100 centimetara. Dok se drvo masline može kupiti za dosta veću cenu – oko 25, 000 dinara, a cene idu i do 130, 000 dinara.