Ne postoji mnogo biljaka na svetu koje su zaslužile toliko pomena kao Matičnjak o kome ćemo govoriti u ovom tekstu ovde, mnogobrojni spisi govore o njemu, kao i mnogobrojni znameniti ljudi svog vremena.

Ova biljka ima zaista dugačku istoriju kao jedna od biljaka koja isceljuje, koja leči više od svih drugih, ima neverovatna svojstva.

Zvali su je eliksirom života, a negde se pronalazi podatak da ga ja obožavao čak i slavni Šekspir.

Pisalo se o Matičnjaku – kao o kraljici svih trava koje stimulišu, svima onima koji su nemirni, ovo je bio omiljeni lek koji vraća u život.

Ovo je začinska, aromatična biljka koja se veoma lako gaji i u saksiji, zapravo je veoma otporna, a o njenim benefitima, ne može da ispričamo u jednom tekstu, koliko je ovo korisna biljka.

Ne samo da je izuzetno zdrav, Matičnjak se, posebno neke vrste, gaji i kao dekorativna biljka, koja je zaista fantastičan ukras na, recimo, kuhinjskom prozoru. A sasvim sigurno da ste u apotekama videli neki preparat upravo na bazi Matičnjaka.

Poreklo

Ovo je biljka koju obožavaju pčele pa se zato tako i zove – Matičnjak, na latinskom njegovo ime je Melissa officinalis. Pripada porodici Lamiaceae.

Inače, potiče iz Azije i Evrope, i to najčešće iz planinskih predela. Inače, on u prirodi raste pored žbunja, ponekad pored bašta ili ograda.

Inače, kao što ćete videti, nema neke preterane zahteve kada je u pitanju zemljište na kojem se gaji, a pritom je veoma otporna biljka.

Koristi se nadzemni deo biljke, ili samo njegovi listovi, u kome se i nalaze sve korisne materije.

Sam naziv koji je ponegde Melisa, zapravo potiče iz Grčke i tamo znači „pčela“, što je i logično, imajući u vidu da je ovo biljka koju pčele obožavaju. A legenda kaže da njeno ime potiče grčke nimfe koja je spasila život Zevsu dok je bio mali,  a kako bi joj se zahvalio on ju je pretvorio u pčelu.

Legenda tvrdi da je Zevs pobedio svog oca Kronosa koji je hteo da ga ubije da ga ne bi smenio na vlasti, i da je nimfa Melisa brinula o Zevsu kako ga otac ne bi ubio, pa ju je posle pobede nad ocem on pretvorio  kraljicu pčela, u znak večne zahvalnosti.

Prepoznatljiva je po svom citrusnom mirisu koji kada se listovi protrljaju kroz ruke liči na limun. Ima prijatan pomalo opor ukus.

Matičnjak je nadaleko poznata biljka, koja se od davnina koristi u svrhe lečenja, a poznata je i po imenima – Limunčica, Čelinjak, Rojevac, Macina trava i Melisa, i mnoga druga imena.

Avicena, inače veoma poznat arapski lekar, je još u 11. veku video koliko je ova biljka dragocena,  a to je u 15.veku potvrdio i švajcarski lekar Paracelus, i upravo on ga je i nazvao Eliksirom života, koji je fantastičan za mnoge bolesti.

On je veoma otporna biljka, koja uspeva na svim zemljištima, i podnosi razne vremenske prilike, pa i izuzetno niske temperature.

Može da poraste oko 60 do 80 centimetara, ima dobro razvijen koren, koji nije naročito dubok. Lišće je u obliku jajeta, koji po sebi imaju sitne dlačice. Ima i sitno cveće, koje nemaju nikakvu ulogu, pa se odmah po pojavljivanju seku.

Treba napomenuti, iako to može da bude zbunjujuće da je ovo biljka koja je isto što i klasična Limunska trava, ali nije jedno je Lemongrass a ovo je na engleskom Lemon Balm.

Matičnjak ili Lemon Balm je za razliku od klasične Limunske trave dosta slađa kada govorimo o ukusu.

Zašto je popularan?

Ona je u srodstvu sa Lavandom, a ima fenomenalan miris koji podseća na limun, pa je i zovu Limun-trava.

Ona je i lekovita, i dekorativna biljka, ali i aromatična i medonosna. Ona ima i primenu u industriji, pa se mnogo gaji.

Koristi se za lečenje nesanice, bilo koje vrste napetosti i anksioznosti, a dobar je i za koncentraciju i povratak fokusa.

Često se koristi u kombinaciji sa valerijanom, kada se upotrebljava za smirenje, a za razliku od drugih lekova koje se koriste za ovu svrhu, on nema nikakve nus-pojave. Naravno, uvek ga koristite posle konsultacije sa lekarom, jer ga ne mogu baš svi koristiti.

Odličan je za poboljšavanje koncentracije, i generalno se savetuje da ga koriste studenti, kada su u stresu i moraju mnogo da se troše, tada je ovo najprirodnija varijanta koja može da se koristi, umesto nekakvih hemijskih rešenja.

Matičnjak u sebi ima i puno antioksidanata, a savetuje se da ga koriste i oboleli od Alchajmera. Sve ovo pominjemo, jer je poznato da je Matičnjak savršen za koncentraciju i memoriju.

Odobreno je njegovo korišćenje od strane svetskih zdravstvenih službi, kao oralni lek koji pomaže kod razdražljivosti, i generalno pomaže kod raznih vrsta napetosti.

Njime se mogu lečiti i grčevi, i generalno poremećaji stomaka i probave, ali i za bolesti sluzokože ili recimo za lečenje herpesa.

On ima i antivirusno dejstvo, kada se koristi da se ojača imunitet, i kao preventiva kod najtežih bolesti. Preporučuje se konzumiranje čaja od Matičnjaka tokom sezone virusa.

Ne bi trebalo da ga koriste trudnice ili žene koje doje, ili ne smeju da ga koriste svi oni koji već piju lekove za smirenje ili za regulisanje štitne žlezde. Nije dobro da ga konzumiraju ni oni koji imaju upaljena creva, probleme sa želucem, kašalj, probleme sa jetrom ili epilepsijom.

Svi ostali mogu da ga slobodno konzumiraju, i na tržištu mogu da se pronađu mnogobrojni „lekovi“ i suplementi koji su na bazi Matičnjaka, osim naravno čaja, kapi, ulja i tinktura. Kao i sve biljne mešavine, u kom god obliku, čaj ne sme da konzumira prekomerno, jer može da šteti. Pije se umereno, pomalo.

Koristi se i kao sastojak za parfeme, jer im daje taj citrusni ton. Odličan je za kožu, ne samo za njeno zdravlje već i za negu, vraća koži elastičnost i uklanja il ublažava bore.

Matičnjak ima i svoje eterično ulje koje takođe ima odlična dejstva, a inače je eterično ulje od ove biljke jako skupo, i na tržištu može da se nađe ogroman broj lažnih verzija ovog ulja, zato obratite pažnju kada kupujete. Ulje od matičnjaka može da se koristi i za masažu, samo prethodno mora da se razblaži.

Pije se ili kao čaj, ili kao tinktura ili kao integralna smesa bilja.

Poznato je i piće Karmelićanska voda koja se pravi upravo od Matčnjaka (ovo piće datira još od srednjeg veka kada su ga napravile časne sestre, a ovaj recept je dugo vremena bio strogo čuvana tajna).

Kada govorimo o pićima, postoji veliki broj likera koji u svom sastavu upravo sadrži Matičnjak – npr Benedictine je jedan takav liker koji ima divan citrusni ukus.

U kulinarstvu se stavlja u sva jela u koja bi trebalo dodati malo citrusne note, može da bude začin ili deo recimo neke lepe salate, a stavlja se i u pojedine slatkiše. Sasvim sigurno divno ide sa medom.

Matičnjak je savršeni repelent, koji odbija komarce i raznorazne insekte koji su jako dosadni, posebno tokom letnjih meseci, zato obavezno stavite jednu saksiju Matičnjaka na terasu, kako bi njegov jak citrusni miris odbio insekte.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Majčina dušica | Nana

Koje sve vrste postoje?

Postoje mnogobrojne vrste Matičnjaka, mnoge su kultivisane, a ono što im je zajedničko jeste da su sve manje-više veoma korisne i izuzetno aromatične biljke, koje su veoma otporne, i jako lako se gaje i u najobičnijoj saksiji.

1. Klasični Matičnjak (Melissa officinalis ssp. officinalis) – Klasična vrsta Matičnjaka, onaj o kome smo govorili u ovom tekstu. On je jedna od najpoznatijih inače u svetu, sorta koja je relativno niska, raste negde do oko 60 centimetara visine. Ima jaku aromu limuna i mnoštvo upotreba.
2. Zlatni Matičnjak (Melissa officinalis ‘All Gold’) – Zlatni matičnjak, poznat po svom jakom mirisu limuna, poznat je i po svojim zlatno-žutim listovima koji su izuzetno dekorativni.
3. Patuljasti Matičnjak (Melissa officinalis ‘Compacta’) – ova sorta može da poraste do oko 40 centimetara, a osobine su joj iste kao i kod klasične verzije Matičnjaka, samo je još niža vrsta.
4. Žuti Matičnjak (Melissa officinalis ‘Variegata’) – ovo je sorta koja ima žuto-zelene listove, i veoma je atraktivna, i kada se koristi samo kao ukrasna biljka.
5. Binsuga Matičnjak (Melissa officinalis ‘Binsuga’) – ovo je sorta koja u sebi sadrži jako veliku količinu esencijalnih ulja svojim listovima, tako da je veoma aromatična. Fenomenalna je za pripremu čaja.
6. Aurea Matičnjak – ova sorta Limunske trave ima jako interesantno lišće koje je ispresecano linijama, a ima po sebi i žutu i zelenu boju. Ovo je sorta koju lako možete da gajite u relativno lošim uslovima, kao što su pozicija biljke u senci ili gajenje na lošem kvalitetu zemljišta.
7. Limeta Matičnjak – ova sorta biljke ima boju koja zaista podseća na onu koju ima limeta, a takođe ima i jako interesantan miris. Može da raste i na direktnom suncu, ali i u delimičnim hladu.

Odgovarajuća temperatura

Ovo je biljka koja može da uspe na različitim klimama, ali ako se gaji napolju, to mora da bude klima gde ima dosta padavina, kako bi biljka lepo rasla. Iako voli toplotu i sunce, ove je ipak biljka koja lako može da opstane i na temperaturama koje su veoma niske.

Čak i ako postoji sneg, nemojte da brinete, ovo je biljka koja kada ga ima, može da bude ukopana ispod snega i na temperaturi koja je niža od 25 stepeni Celzijusa, dok kada ga nema, onda niža temperatura može biti nešto veći problem.

Tada mu niže temperature prave problem, smanjuju količinu eteričnih ulja, i usporavaju rast Matičnjaka. Ovde govorimo o Matičnjaku koji se gaji napolju.

Inače da bi semenje proklijalo, biljka mora da bude na temperaturi koja je iznad 20 stepeni Celzijusa.

Tokom zime, saksiju sa Matičnjakom prekrijte i ubacite u zatvoren prostor, kako bi ste sačuvali od lošeg vremena. I tada, mora da bude dosta svetla, i da bude lepo toplo, sa temperaturama koje su oko 10 stepeni Celzijusa, kako bi biljka spremno dočekala proleće.

Koliko svetlosti je potrebno?

Njemu odgovara sunce, ali bez ikakvog problema ovo je biljka koja će da uspe i u senci.

Naravno da se za dobar rast i veću količinu esencijalnih ulja preporučuje sunce, a takođe ako ga gajite u stanu, možete da kupite vrste koje bolje podnose hladovinu.

Koliko zalivanja traži?

Matičnjak traži dosta zalivanja, bez obzira da li ga gajite u saksiji ili u vrtu.

Dakle, idealno je da se zasadi u zemljanu posudu u kojoj je kompost i da se vlaži veoma često. Ovo je važno kako bi biljka mogla da ima svoj prepoznatljiv ukus, koji je poput limuna.

I kada ga gajite u saksiji, jako je važno da zemljište bude dobro drenirano, kako ne bi dolazilo do zakrčenja vodom, i truljenja korena.

Svakako da se nikako biljka ne sme prekomerno zalivati – iako to možete da činite svakodnevno, nemojte da puno zalivate, bolje je češće pomalo.

Da li cveta?

Da, Matičnjak cveta, i ima korisnih sastojaka u njemu (u cvetu) ali ne mnogo. Inače daje jako malo cvetova, ali oni nemaju neku posebnu primenu.

Njegovi cvetovi su mali i beli. Mogu da budu, u zavisnosti od vrste i plavičasto-beli, svetlo rozi….

Inače ova biljka daje jako puno semena, koje odlično klija.

Da li je potrebna prihrana?

Ne, prihrana se ne preporučuje, jer će na taj način da se smanji njegova aromatičnost, tj miris, pa izbegavajte prihranu kada ga gajite u sobnim uslovima, tj u saksiji.

Međutim, ukoliko ga gajite u bašti, onda ga možete prihranjivati jednom godišnje pre setve, tada se koristi organsko đubrivo, koje je azotno.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Za njega uvek birajte zemlju koja je rastresita, plodna i vlažna, tada je Matičnjak u svom najboljem svetlu, tada buja, a još je lekovitiji i lepši. Iako, svakako kao što smo rekli može da uspe i na nešto lošijem zemljištu.

Presađivanje može da vrši kada kupite biljku, koja je već u saksiji, onda je presadite u odgovarajuću bogatu zemlju, a kada dođe lepo vreme, obavezno je prebacite na osunčano mesto kako bi lepo rasla.

Kako se vrši razmnožavanje?

Najjednostavniji način je putem semena. Ono je, kao što smo već napomenuli veoma sitno (i biljka ga ima jako mnogo), ono se jako lako meša sa peskom i tako sadi.

To ne mora da bude jako duboko u zemlji, može i nešto pliće. Ako to radite u bašti to može da bude na rastojanju pola metra (jedan struk od drugog). Sadi se u maju ili junu.

Takođe, on može da se razmnožava i deljenjem starih bokora.

Nega i održavanje biljke

Matičnjak se bere tokom leta kada procveta, a inače se suši čitava biljka, pa joj se skidaju listovi u kojima se nalaze eterična ulja.

Već smo napomenuli da je ovo biljka koja može da se gaji bukvalno bilo gde, podnosi svakakvu zemlju, a čak mu ne predstavlja problem ni niska temperatura.

List se bere uvek po suncu, jer je tada ono puno eteričnog ulja.

Upamtite da se kod Matičnjaka najviše koristi njegov list, koji ima najviše korisnih sastojaka, pored njega, doduše u manjoj količini to ima i cvet, dok u ostatku biljke ima veoma malo tih sastojaka.

Matičnjak se gaji i kao dekorativna biljka, možemo često da je vidimo u parkovima, a pošto ga jako vole pčele, posebno matica, to je još jedan izvor njenog interesantnog imena.

Još jedan savet stručnjaka je da uvek u bašti zasadite Matičnjak, baš kako biste pomogli pčelama da tu dolaze, koje su kako kažu stručnjaci, ugrožena vrsta.

Fenomenalno se slaže sa svim aromatičnim biljkama, pored kojih možete da je posadite, kao što su nana ili žalfija.

Uvek imajte u vidu da kada gajite bilo koju začinsku biljku, uključujući i Matičnjak, u saksiji ili u baštici iza kuće, tada je i njegova nega i održavanje daleko lakše nego kada je to velika bašta.

Potrebno je i da orezujete vašu biljku, jer kao što smo napomenuli, ona ima tendenciju da nekontrolisano raste, tako da i ako to činite nekoliko puta tokom godine, nećete pogrešiti, jer će biljka uvek da nađe način da se „povrati“.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

U suštini ovo je biljka koja je veoma otporna na mnoge bolesti i štetočine. Međutim, stručnjaci kažu da može biti na meti patogena crne pege ili sivkastomrke.

Retko ili gotovo nikad je napada rđa, koja e veoma čest problem kod nekih drugih biljaka.

Od štetočina mogu da je napadnu gusenice, bubač ili cikade.

Opet upamtite da kada gajite Matičnjak, ili bilo koju začinsku biljku u saksiji, tada i nemate mnogo izazova koji se tiču problema sa insektima ili bolestima, na kraju krajeva ne morate da brinete ni o korovima.

Ali, ovo je veoma važno da upamtite – ako ga gajite u bašti, i ne kontrolišete njegov rast, biljka Matičnjak može da postane invazivna i da nadvlada sve druge biljke koje gajite.

To se ne dešava zbog korena, koji je inače plitak, već zbog mnogo semena koje je jako sitno, i koje se jako brzo „množi“ po bašti. Iz ovog razloga, cvetove secite čim se pojave na biljci.

Prodaja i cena

Matičnjak, u kakvom god obliku da ga pazarite nije skup. Sadnice extra kvaliteta možete da kupite preko oglasa za oko 300 dinara, dok se Matičnjak, već posađen u saksiji može kupiti za oko 450 dinara. Mogu se pojedine vrste naći i povoljnije za samo 150 dinara.