Oni koji su srećni da imaju baštu, makar i malu, svoj privatni mali vrt, višestruko su blagosloveni – imaju gde da borave, makar od aprila do oktobra, što je veći deo godine; da piju prvu jutarnju kafu, uživaju u svom malom parčetu prirode, makar se nalazili u centru grada, oni že imati svoju malu oazu.

Imaju tu privilegiju da brinu o živim bićima, koje za uzvrat traže samo malo brige i znanja, a prave najlepšu bajku od naših života.

Kada kažemo bašta, to može biti i najmanji mogući vrt, koji se nalazi iza zgrade.

Bilo kako bilo, i tu prilikom odabira, morate da obratite pažnju koje ćete biljke tu zasaditi, jer nije svaka biljka povoljna da se gaji na otvorenom, posebno na našim prostorima, gde je klima takva da imamo i hladnu zimu, ali i vrelo leto.

Potrebne su vam biljke, koje mogu dobro da uspeju na ovim uslovima, što nije uvek lako.

Postoji tu malo ipak predznanja koje trebate da upotrebite, kao i kreativnosti, vremena i mašte – ne cvetaju sve biljke u isto vreme, niti traže istu količinu vode, a potrebno je i da se uklope estetski.

Ovde ćemo vam dati savete, koje bi to bile najbolje baštenske biljke koje se mogu gajiti u dvorištu, a koje će da vam pruže ono o čemu maštate – da se dvorište pretvori božanstvenu cvetnu oazu, gde ćete da provodite najlepše trenutke potpunog mira i sreće.

Osnovni saveti

Izbor je ogroman, i to koliko je blagoslov, toliko je teško odabrati prave biljke, posebno ako ste početnik u gajenju biljaka.

Uvek kada birate biljke za vaše dvorište morate da znate makar osnovne informacije o biljkama, kakvo im svetlo treba, koliko sunca mogu da prime, da li smeju na direktno sunce, kolika može da bude vlažnost vazduha, kakvo je zemljište, da li su podložne nekim bolestima.

Morate i da imate makar minimalnu predstavu gde ćete da ih pozicionirate, kako bi se boje i visine uklopile, i kako biljke ne bi „gušile“ jedna drugu.

Opet, cela bašta mora da bude jedna divna celina, koja prija oku.

Uglavnom, generalan savet cvećara je sledeći; da uvek procenite kolika vam je bašta, kolik svetla ima, i da možete slobodno da birate biljke koje vole hlad, ali i one koje vole svetlo, koje su višegodišnje biljke, kao i da uzmete u obzir cveće koje cveta celo leto, jer je to ono koje vam je potrebno kako bi ste tokom letnjih meseci imali predivan pogled na baštu.

Uvek stavite u neki deo bašte i cveće koje voli da bude na sunčanoj strani, jer ako npr dvorište nema puno drveća, znači da imate puno svetla, pa vam je potrebno i takvo cveće.

Opet, u obrnutom smeru, ukoliko imate dvorište u kojem dominira hlad, i imate puno senke,u tom slučaju vam je potrebno baštensko cveće koje voli da bude u hladovini.

Takođe, uvek imajte u vidu da nije moguće da vam svo cveće cveta u istom trenutku, isti period, tako je u redu uključiti u baštu i ono cveće koje raste u različitim delovima godine, kako bi imali cvetnu baštu tokom čitave godine.

U sledećem delu smo izdvojili omiljeno cveće za naše bašte, koje se može dobr uklopiti u većinu bašti kakve su na našim prostorima, a koje se opet mogu relativno lako naći u rasadnicima.

Top 20 najlepše cveće za dvorište, prema našem izboru

Lepa kata ili cvet Aster – ovo je cveće koje cveta u kasno leto i tokom jeseni. Kada ona cveta, drugo cveće se suši, tako da je idealno za baštu, jer nikada neće ostati bez njenih cvetova. Voli sunce, a cvetovi su zvezdastog oblika, i dolaze u raznoraznim oblicima. Aster je drugi naziv za cvet Lepa kata koja se može naći u roze, ljubičastoj, crvenoj ili beloj boji.

Samo cvetovi imaju potpuno različite oblike, u zavisnosti od vrste Kate. Može da bude visok oko metar, a može i samo oko 20 centimetara, sve zavisi. Iako voli sunce, veoma je izdržljiv cvet, kome ne može škoditi prvi mraz koji dođe sa jeseni, što je veoma važno kada ga gajite kod nas gde ponekad i jesen ume da bude oštra.

Tokom leta, morate da je adekvatno zalivate, međutim važno je i da znate da se zemlja mora potpuno osušiti pre nego što je ponovo zalijete, jer samo ovako biljka može da buja. Sadi se tokom marta i aprila. Da bi cvet nikao mora bude minimum 18 stepeni Celzijusa. Zemlje porekla su je Japan i Kina, gde raste kao divlja biljka.

Veronika – u narodu je poznata i kao Čestoslavica,Šumska veronika, a neki je zovu i trava od ušljame. Ona pripada porodici bokvica. Ovo je višegodišnja biljka, koja je idealno za lokaciju koja je prednji deo bašte, baš zbog toga što ona voli sunce, pa je tako možete staviti na sunčanu stranu dvorišta.

Ima cveće koje je jako atraktivno i može biti plave ili crvene boje, a cveta od početka leta, pa sve do jeseni. I cvetovi i listovi pokriveni žlezdastim dlačicama.

Ovo je biljka koja ima i plod, a inače je u narodu poznata kao biljka koja je veoma lekovita, priprema se u obliku čaja vrlo jednostavno. Rimljani su je zvali lek sveta. Retko je napadaju bolesti i štetočine, a veoma je otporna na sušu i niske temperature, što je jako važno kada se gaji na našim baštama.

Božur – ovde upoznajemo baštenski cvet koji je jedan od najraskošnijih koje postoje, a postoji informacija u stručnoj literaturi da je ovo cvet koji u Evropi gaji već 7 ili više vekova. Nekada je Božur, ukrašavao carske palate, pa mu je otuda i drugo ime „Carski cvet“. Uz to Božur je vrsta cveta koja je jako laka za održavanje i ne traži skoro nikakvu negu.

Cveta od proleća pa svet do leta. Njeni predivni cvetovi dolaze u raznim bojama kao što su plavi, crveni, roze, crveni, ljubičasti ili čak žuti.

Doslovno mogu da se zasade bilo gde u bašti, a veoma često se kombinuju boje, za još atraktivniji izgled dvorišta. Inače božur je onaj tip cveta koji cveta stalno, i ne traži nikakvo presađivanje, što je opet dobra vest.

Veoma je otporan cvet koji može da prezimi u bašti. Međutim kako bi Božur lepo rastao, potrebno je da se zemlja prihranjuje. On je biljka koji se sadi u jesen, a u cvetovima uživamo s proleća.

Carevo oko – drugi naziv za ovo cveće koje je idealno za baštu jeste i Devojačko oko ili Čup sa zlatom, što je asocijacija na njene žute cvetove interesantnog oblika. Ovo je cvet koji savršeno izgleda u bašti, ali i kada se nalazi u vazi. Ovo je perena biljka koja potiče iz Severne Amerike. Ukoliko ste početnik u gajenju cveća, ili niste baš vični negovanju li nemate vremena, ali želite da vaša bašta izgleda lepo, ovo je cveće koje morate prvo da zasadite, jer je upravo tako lako za gajenje.

Carevo oko se toliko lako gaji, veoma je otporno, može da opstane u bilo kom delu bašte, a ono što je fenomenalno je da će da preživi i sušu kada je dugo toplo leto, kakvo veoma često na našim prostorima. Ima predivne žute cvetove koji cvetaju tokom leta, a redovnim orezivanjem i otklanjanjem suvih cvetova se može produžiti period cvetanja. Sadi se na sunčano mesto, može da preživi i sušu, i ne traži mnogo zalivanja. Morate da vodite računa da je napadnu gljivice.

Visoki floks – Plamenac ili Plameni cvet je drugo ime za ovo baštensko cveće šarenih cvetova. Dolazi u skoro svim bojama, kao što su plava, ljubičasta, crvena. Voli da bude u polu-senci, a zemljište mora da joj bude vlažno.

Cveće se rađa tokom leta, a inače divno miriše. Ovo je cvet koji se od davnih dana gaji u baštama. Ova biljka najbolje uspeva kada se stavi u polu-senku, ali ukoliko možete da joj podarite vlažnu mikroklimu.

Voli da bude na poziciji koja je vlažna, dakle gde će da na njega pada kiša ili pozicija koja se nalazi pored vode. Kada je velika suša mora dobro da se zaliva, ali samo oko korena. Za ovo idealno koristite kišnicu ili ostajalu vodu. Sadi se tokom proleća ili jeseni, a potrebno je i da se prihranjuje kako bi uspela.

Muškatla – ovo je predivan i mirisan cvet, koji je ljubitelj sunca, i to je najvažnija stvar koju morate da upamtite kada gajite Muškatlu u bašti. Ukoliko je stavite na mesto koje nema dovoljno svetla, ona neće dovoljno da procveta, niti će da joj bude lepo cveće. Njeno cveće ima savršen miris, koje ste verovatno mnogo puta osetili u parfemima.

Veruje se da je Muškatla cvet koji donosi sreću, pa mnogi odlučuju da je baš zbog toga gaje u baštama. Kod nas se najčešće gaji bela, crvena ili ružičasta vrsta Muškatle. Sađenje se obavlja u martu, kada prođe opasnost od mraza.

Ovo je cvet koji super uspeva u kompostu, mora redovno da se zaliva (uvek tokom jutra), ali se zauzvrat fenomenalno kombinuje sa drugim biljkama. On oko čega treba da obratite pažnju jesu bolesti i štetočine, koje je „vole“.

Petunija – Ovo je jedan cvet za koji verujemo jedan od popularnijih koje postoje. Dolazi u raznim bojama, a veoma dobro reaguju na osunčana mesta, tako da ih slobodno možete staviti u deo dvorišta koji je osunčan.

Može da podnese i niže temperature, iako je biljka koja voli toplotu. Ono oko čega morate da vodite strogo računa o zalivanju koje je malo, ali često. Ona je niska biljka, koja može da poraste oko 30 centimetara, pa se lepo uklapa u prednje delove bašte.

Sadi se krajem aprila, a cvetanje može da traje i do kasne jeseni. Najlepši miris ima plava Petunija, koja ima zaista opojan miris. Sadi se i većim lejama, ali i baštenskim saksijama. Nije podložna bolestima, samo vodite računa da je redovno presađujete, jer se relativno teško ukorenjuje.

Cinija – Neki je zovu cvet Lepi čovek. Ima izrazito jarke boje na svojim laticama, i veoma dekorativno izgleda u bašti. Voli sunce (zemlja porekla joj je Meksiko), i voli da se obilnije zaliva, ali naravno ne preterano.

Jednostavnije sorte podsećaju na belu radu, a neke malo drugačije, kažu liče na hrizanteme.  Ona cveta samo tokom letnjih meseci. Bez obzira na ovo, preporuka je da se Cinija obavezno zasadi u baštu kako bi terala štetočine.

Ovo je cvet koji najbolje izgleda kada se sadi u grupama, a kada se odseče cvet, on može dosta dugo da opstane u vazi. Posle sađenja, za samo mesec dana imaćete prve cvetove, jer je ovo biljka koja veoma brzo raste, i uz adekvatnu negu buja.

Lantana – ovo je biljka sa Mediterana. Ima prelepo cveće koje, po nekima ima još lepši miris, koji mnoge podseća na miris limuna, što i nije tako čudno imajući u vidu odakle dolazi, mada neki tvrde da nema nikakav poseban miris. Jako voli da bude na suncu, a može da raste na drvetu ili kao žbunić.

Veoma se lako gaji, podnosi i vreline, ali i temperature koje su u minusu. Cveta od maja pa do kraja jeseni skoro, iako da bi počeo proces cvetanja, mora da bude relativno toplo, oko 16 stepeni Celzijusa. Preporuka je da je gajite većim baštenskim saksijama, jer tako najatraktivnije izgledaju. Nemojte da je previše zalivate.

Hortenzija – cvet koji se vezuje za aristokratiju. Cvetovi dolaze u različitim bojama, mogu biti ružičasti, ili beli, a ponekada i plavkasti. Zemlja porekla joj je Japan, a u Evropu je došla u 18. veku. Ovo je veoma otporna biljka, ali da bi lepo rasla, morate da joj date dovoljno vode. Cveta od aprila pa sve do juna kada je u zatvorenom, ali u bašti tokom celog leta, od juna do avgusta. Cvetovi nemaju nikakav poseban miris.

Nepeta – Ima i lepo cveće ali i zanimljive plodove. Ona je višegodišnja zeljasta biljka. Može da poraste i do jednog metra visine, a privlači pčele. Cveta zapravo od maja do septembra. Inače rate kao cvetni grm, što izgleda predivno u baštama.

Boja cvetova je u boji lavande, pa se lepo kombinuje sa cvećem koje je belo ili žuto. Sadi se na suncu ili na polu-senci, a jako dobro podnosi sušu.

Hosta – ovo je višegodišnja biljka koja ima divan cvet, ali i zanimljive listove, koji su sami po sebi izuzetno dekorativni, jer dolaze u raznoraznim oblicima. Hosta dolazi iz Japana, a kod nas se gaji negde od 18.veka.

Cveta tokom leta, a cvetovi dolaze u raznim bojama, kao što su svetlo plava ili ljubičasta. Morate da je sklanjate od jakog sunca, koje može da je sprži. Ne voli velike oscilacije temperature. A njihov neprijatelj su puževi koji vole da ih grickaju.

Brunera ili biljka koja je u narodu poznata kao „Ne zaboravi me“ – Ovo je zanimljiva biljka koja uspeva u hladu ili senci, a najlepše izgleda u grmu. Ima listove tamno zelene boje, a svetlo plave cvetove. Cveta od marta do maja.

Može da uspe na suncu, ali je najbolje da je ostavite u polu-senci. Ona formira grm i tako najlepše izgleda kada se sadi više Brunera zajedno, mada može i pojedinačno. Kada dođe zima ona gubi listove, ali se budi čim dođe proleće.

Salvija – ovo je niska biljka, koja je idealna za osunčane delove dvorišta. Jednogodišnja biljka koja ima cvetove jarkih boja, u pitanju je takozvana skarletno crvena boja. Ovo je biljka koje cveta leti. Cvet nema neki poseban miris, ali je veoma vole leptiri.

Voli da je na toplom, a zbog veoma snažnog korena ona će jako dobro da podnese sušni period. Zato nemojte da je prekomerno zalivate, ali je takođe nemojte ostavljati bez vode. Voli i prihranu.

Erika – ili druge ime za nju je Kraljica zime, jer je zimzelena biljka. Nisko raste, ima iglilčasto lišće i šareno cveće. Kao što njeno ime govori, ona je biljka koja može da opstane i po zimi. Zapravo, Erika može da cveta i pod snegom, zato je čest izbor za bašte.

Listovi su joj takođe veoma dekorativni, jarko zeleni i veoma dekorativni, a cvetovi Erike su beli, roze ili crveni. Počinje da cveta krajem februara, ali ako je zima blaga, njen cvet ćete da vidite već u decembru.

Lavanda – ona je aromatična biljka koja cveta tokom leta tokom par nedelja. Cveće joj je karakteristično ljubičasto, a nije mnogo zahtevna biljka. Ništa posebno joj ne treba da bi opstala.

Ona raste u žbunu, do oko jedan metar, a miris dolazi od eteričnih ulja kojih ima na pretek. Voli da bude na suncu.

Mora redovno da se zaliva, a kada je sadite u bašti neka bude sklonjena od udara vetra (ogradite je da je ne bi oštetio vetar). Podnosi i jako niske temperature.

Hrizantema – biljka koja nosi divnu simboliku, i fenomenalno uspeva u baštama. Ona je žbunasta biljka koja donosi sreću, kako se veruje. Hrizantema ima neobične cvetove različitih boja, pa se stoga jako lepo kombinuje sa drugim cvećem.

Cveta od kraja leta do skoro kraja jeseni. Da bi lepo uspela mora da se stavi na sunce kao i da se skloni od vetra, morate u ovom smislu da je ogradite. Sadi se u maju, a njeno divno cveće može da bude i dvobojno. Ne smete prekomerno da je zalivate.

Narcis – ovo je u pitanju biljka koja je mala, a daje cvetove koji su žuti ili beli. Jednogodišnja je biljka koja cveta u proleće i to samo jako kratko, ali su joj cvetovi veoma zanimljivi, mogu biti i dvobojni, mogu biti žuti ili beli najčešće. Na dršci se takođe ponekad mogu pojaviti i dva cveta, a nekad i više njih.

Ne samo što je dekorativna, ona i štiti vašu baštu. Odbija glodare, što je veoma korisno. Narcis se sadi u jesen, pre nego što dođe zima i prvi mrazevi. Treba im dosta sunca, a nikako ne vole vetar.

Sedumi – veruje se da je ovo najsavršenija biljka koju možete da gajite ako ste početnik, jer nema neke nege oko nje. Ima bezbroj vrsta ove biljke, tako da se odlučite za onu čiji vam se cvet najviše sviđa, i nećete pogrešiti. Ona je i višegodišnja ali i lekovita biljka. Može da uspe i na suncu ali na senci.

Nemojte da je stavljate u potpunu hladovinu, kako ne bi skroz ostala bez sunca. Dobro podnosi sušu. Mogu da porastu na bilo kojoj podlozi, dakle kod zemljišta nema previše zahteva. Dovoljno im je da se zaliju kišom kada pada i to je sve, ne vole prekomerno zalivanje.

Žalfija – za kraj smo ostavili biljku cvet odnosno lek. Predivna biljka, laka za održavanje, a lekovita. Ona jako lepo uspeva u baštama jer je biljka koja voli sunce – dakle sadi se na sunčanoj strani bašte.

Kada birate cvet za vašu baštu, birajte Salviju koja je zapravo vrsta Žalfije koja ima predivne cvetove, a tolerantna je na sušu i sunce, malo lošije reaguje na kišu, zato i ne traži mnogo zalivanja. Cvet negde od jula.  Višegodišnja je biljka.

*ovo je samo segment, mali deo onoga što možete da zasadite u vašu baštu.

Kako ih održavati?

Evo nekoliko veoma korisnih saveta za kraj – pre svega, bitno je da počnete sa manjom baštom, koju ćete vremenom dopunjavati, i širiti, dodavati nove biljke, kako vreme bude proticalo.

Postarajte se da tlo bude dobro drenirano i rastresito

. Takođe, ispratite instrukcije koje ste dobili prilikom kupovine cveta, da li se konkretan cvet sadi na sunce ili ipak zahteva polu-senku.

Saznajte i kada je pravi trenutak da ih posadite, najbolje je da krenete od manje zahtevnih.

Zalivanje je uvek jako bitno, razlikuje se od biljke do biljke, ali treba imati na umu da pravilo da se zalivaju ali ne prekomerno, negde je optimalno jednom tokom nedelje.

Leti nikako ne kvasite lišće jer će da se suši, ovo je isto jedno od opštih pravila. Kada đubrite koristite organsko đubrivo, ne hemikalije.

Redovno orezujte biljke, kako bi bile zdravije i snažnije, uvek uklanjajte suvo cveće ili oronule listove. Možete da kombinujete u vašoj bašti i drveće ali i ukrasnu travu kako bi bašta bila raznolika.

U onim delovima bašte gde ne može da se sadi u zemljištu,  koristite saksije za sveće ili žardinjere za sveće, kako bi upotpunili prostor.