Imate baštu, i konstantno razmišljate koji su to načini da je sredite, a da izgleda atraktivno, kao i da nije skupo i komplikovano za održavanje – koje bi biljke mogli da zasadite, a da zaista uživate u pogledu na vaš mali vrt…

Nemojte da odustajete, misleći da je ovo jako komplikovano i da morate da budete cvećar da biste imali baštu za ponos, potrebno je samo da pratite nekoliko osnovnih pravila, i sve ostalo će se sklopiti samo, uz malo dobre volje…

Daćemo vam nekoliko važnih pravila koje savetujemo da sledite, a daćemo vam i ideju, koje bi to niske biljke bile pogodne za baštu.

Osnovna pravila

Pre svega, vodite se idejom da bašta treba da bude jedna kompaktna sredina koja treba da izgleda kao slika, a to znači da boje i oblici treba da budu komplementarni, da se slažu, da postoji naprosto jedna simfonija boja i dizajna.

U tom smislu, ne može svo cveće u bašti da bude jednake visine.

Pojedini delovi bašte traže biljke koje su niske, to su upravo one koje idu na kraj bašte ili uz samu stazu… puno je različitih vaijanti.

Drugi naziv za ove biljke jeste trajnice, ili niske perene, a veoma često ih koriste kao prekrivače tla.

Generalno je pravilo da se ove biljke sade na rubovima bašta, uz staze i ograde, jer bašte uvek mnogo bolje izgledaju kada su na ivicama niže biljke.

Centar bašte je uvek rezervisan za visoke biljke. Ukoliko zasadite obrnuto – visoke na ivicama a niske u centru, bašta će gotovo sigurno izgledati neuredno, i besmisleno, jer ovako postavljena bašta nije komplementarna; niske neće moći da dođu do izražaja od većih biljaka.

Niske biljke su takođe su idealne da se koriste za teško dostupne, ili strme površine ili da bi se popunio ili dopunio prazan prostor u bašti.

U tom slučaju ove biljke su idealne jer popunjavaju prostor koji drugačije ne bi mogao da se popuni, a da izgleda dekorativno. Neke od njih čak mogu da spreče eroziju zemljišta.

Nisko cveće za baštu

Stručnjaci kažu da se nisko cveće ima jako važnu ulogu u baštama, ulogu koja ne može da bude zamenjena ničim drugim.

Pored, očiglednog ulepšavanja vrta, još je jedna je bitna stavka je vezana za gajenje niskog cveća u baštama – one su važne jer pomažu kod njenog održavanja.

Radi se o sledećem: niske biljke pomažu da se spreči rast uvek dosadnog, i potencijalno opasnog korova.

Pored toga, niske biljke su fantastične kod sprečavanja erozije zemlje, ali i popunjavanja onog prostora u bašti koje nije adekvatno prekriveno suncem, dakle ili previše sunca, ili premalo.

Niske biljke, pažjivo odabrane, mogu dobro da se snađu ili u senci ili na jakom suncu, i tako popune taj deo bašte koje druge biljke jednostavno ne mogu jer im ne prija ta „količina“ sunca.

Kao i ostalo bilje, nisko cveće može biti jednogodišnje i višegodišnje. Pa i od ovoga zavisi koje nisko cveće ćete zasaditi u vrtu, u zavisnosti šta želite.

Ukoliko želite cveće koje može da izdrži skoro sve uslove, onda je najbolje da sadite perene, a ukoliko želite da menjate izgled bašte, savet je da se odlučite za jednogodišnje biljke.

10 predloga za nisko cveće za baštu

Ledeni cvet – drugo ime za ovu biljku je Delosperma. Ovaj cvet se sadi uglavnom u ljubičastoj varijanti, i kada poraste, ovo je biljka koja doslovno izgleda kao neki cvetni mekani tepih.

Izuzetno je dekorativna, a što je još važnije, ovo je biljka oko koje nema puno muke, izuzetno je otporna, a nega Ledenog cveta je jako jednostavna.

Ima specifične listove, koji su mesnati, koji u sebi imaju vodu, njen cvet po koje je dobila ime, je veoma tvrd i ima čvrste latice.

Cvetanje je od aprila pa do kraja avgusta, i zato je idealan za sve one koji žele da uživaju u jarkim bojama tokom celog proleća i leta.

Ledeni cvet, a ovo je veoma važno da kažemo, i ima veze sa pričom o osunčanim i senovitim stranama bašte, voli sunce, tako da ih treba saditi na tu stranu bašte.

Takođe, ledeni cvet fenomenalno podnosi sušu, i opstaće tamo gde će se druge biljke sasušiti.  Uz to, ovaj cvet fenomenalno podnosi i različite vrste zemljišta.

Kao slabost izdvajamo da je to zemljište koje zadržava vodu, i posledično može da dovede do truljenja korena, i da se ugrozi cela biljka, a onda i bašta, ako se prenosi sa biljke na biljku.

Preporuka je da se Ledeni cvet sadi na zemlji koja je dobro drenirana.

Može da se doda kompost ili neko đubrivo.  Stručnjaci savetuju da se Ledeni cvet sadi tokom noći, a nikako po suncu. Kod nje pripazite na korov, jer joj uzima vodu, posebno kada biljka cveta.

Ako nešto nije kako treba sa ovom biljkom – videćete po listovima i cvetovima koji će da se opustiti kada biljci nešto fali.

Visoki Plamenac ili Visoki Floks – ovo je višegodišnja biljka koja je favorit za sve koji imaju bašte, njen cvet dugo traje, a osim toga ovo je biljka koja kako prolazi vreme sve brže i bujnije raste, što je važno kada sadite niske biljke koje treba da popune neki prostor.

Fenomenalne su joj i boje, može biti od jednobojnih do dvobojnih, a cvasti su u obliku kupole.  Mogu da dođu u ljubičastoj, crvenoj, narandžastoj, krem, ili plavoj boji.

Cvetovi stoje na uspavanim drškama. Listovi su tamnozeleni. Biljka cveta tokom jula i avgusta, a takođe je važno napomenuti da je ovo biljka koja fantastično dobro podnosi zimu i generalno hladnije vreme. Voli da je suncu, ali joj ne smeta ni polu-senka.

Ponekad je može napasti pepelnica, pa vodite računa oko toga – javlja se baš tokom letnji meseci. Biljku prihranjujte tokom perioda cvetanja.

Gromotulja ili Alisum – ovde upoznajemo jednu veoma izdržljivu biljku koja savršeno popunjava one prostore koje ne znate čime bi popunili. Poznata je po imenu i slatki cvet. Ovo je jednogodišnja biljka koja ima poreklo sa Mediterana. Ima ih preko 80 vrsta, koje mogu da dođu u raznim bojama.

Najčešća boja je bela, pa je neki zovu i beli tepih, jer upravo tako deluje kada pokrije tlo, kao mekan beli tepih. Cveta od maja do oktobra. Rastu do 15 centimetara visine.

Slatki cvet je veoma otporna biljka koja lako podnosi jarko sunce, ali nema ništa protiv polu senke. Sadi se oko staza, uz žardinjere, ili čak raste uz drveće. Voli umereno vlažnu zemlju, i morate da vodite računa o zalivanju, i zato joj dajte vodu kada god je zemlja suvlja.

Sedum spurium – niska biljka koja se tako lako gaji da nije ni čudo što je omiljena među baštovanima. Sedumi su lepe i lake za održavanje, višegodišnje biljke. Pripada porodici Crassulaceae koja broji preko 500 biljaka koje su sukulenti.

Sedumi veoma brzo rastu, i zato kada treba da popunite deo bašte koji vam je preostao, a to morate da uradite brzo, stavite ovu biljku i problem je rešen.

Kao što smo rekli, ima puno vrsta koje spadaju u Sedume, mogu imati divno cveće crvene boje, a neki imaju dekorativno lišće. Rastu oko 10 centimetra, ali neke mogu da porastu i do pola metra, pa se sade prvi red do niskih biljaka, npr.

Odlične su da popune strmine, onaj deo vrta gde je težak prilaz.  Vole direktno sunce, dok ih senovito mesto neće uništiti, ali nemojte da ih stavljate u potpunu senku, jer neće moći da rastu a kamoli da rastu brzo. Ovo nisko cveće zadržava vodu u listovima koji su veoma mesnati – ovo znači da mogu da podnesu sušno vreme bez većih problema. Nikako ih nemojte prekomerno zalivati, jer im to šteti.

Liriope muscari – ovaj tip niskog cveća pripada porodici ljiljana. Ljubičaste je boje i višegodišnja je biljka. Poreklom je iz Azije i ne može da poraste više od nekih 30 centimetara u proseku. Cvetovi i plodovi rastu krajem jeseni. Listovi imaju divnu zelenu boju koja je takva i po zimi.

Skoro nikada je ne napadaju bolesti ili insekti, jer je veoma otporna.

Najbolje raste na blagoj senci, a kraće periode ova biljka može da izdrži i na jakom suncu, ako se zadesi. Ne traži mnogo zalivanja, i to jedna od stvari na koju morate da obratite pažnju kod gajenja ove niske biljke.

Đurđevak – još jedna višegodišnja niska biljka koja je veoma laka za gajenje i zato je veoma poznata i omiljena među ljubiteljima cveća. Poznat je po svojim belim zvonastim cvetićima. Ljudi vole da imaju ovu biljku u bašti jer se veruje da donosi sreću. Preporučuje se upravo za bašte, kada treba da se popuni prazan prostor, pa ga zato najčešće možemo videti pored staza.

Odgovara mu polu mrak, ne voli jako sunce,  jer tada jako teško cveta. Najlepše mu je cveće koje daje tokom prolećnih. Đurđevak neki gaje i u saksijama, a tokom zime se u tom slučaju unosi u kuću. Traži umereno zalivanje, tako da nikako nemojte da preterujete sa količinom vode koju mu dajete, jer mu može veoma škoditi.

Dnevni ili Lažni Ljiljan ili Hemerocalis stella de oro – ovo je jedna super biljka za baštu, jer je relativno niska, može da poraste do 40 centimetara. Raste poput bokora, a ima listove koji liče na šaš, malo su savijeni na dole, i veoma uski.  Ima veoma interesantno cveće – na granama ima više cvetova koji su jako lepe žute boje. Cvetanje se događa tokom leta, od juna pa sve do avgusta.

Ovo je biljka koja neće da se uništi tokom sušnih meseci, a obično se sadi i fenomenalno izgleda uz staze ili tih uz jezera, idealno manjih.

Lavanda – Jedna od omiljenih ukrasnih biljaka, koja gotovo nema nikakve zahteve kada se gaji, a o velikom broju benefita i da ne govorimo. Posebno se ovo odnosi na njeno zemljište. Uspeva na doslovno svakom zemljištu, čak i kršu.

U pitanju je višegodišnja biljka koja koja liči na neki polu-loptasti žbunić. Postoji i mnoštvo hibrida ovde biljke. Raste do oko 50, 60 centimetara visine. Listovi su srebrno zeleni, a divno cveće ima plavu boju, dok postoji i plod koji je kao mahuna. Cveta tokom juna meseca.

Često se koristi kao ispaša za pčele. Njena najizrazitija karakteristika je divan miris, koji dolazi od njenog eteričnog ulja, koje ima mnoge namene. Neke vrste lavande uspevaju i na jako velikim visinama. Voli mnogo sunca, a o temperaturi se vodi računa kada biljka cveta, a inače kada je u fazi mirovanja može da podnese i temperature koje su u minusu.

Karanfil ili Cvet ljubavi – super se uklapa kao niža biljka koja treba da pokrije neki deo bašte. On raste u velikom broju boja – cveće može da mu bude crveno, belo, ljubičasto ili roze, kao i u okviru toga i različite nijanse cveća, od tamnijih ka svetlijim.

Veoma se lako neguje i održava, ne zahteva nikakvu specijalnu pažnju. Ono minimalno što zahteva je da nekoliko sati tokom dana ima sunce, što je idealno za bašte. Traži plodnije tlo koje je uz to i rastresito.

Mora obilno da se zaliva tokom suše, a inače ne traži mnogo vode, a posebno je opasno da se prekomerno zaliva, jer mu to šteti.

Retko kada je na meti insekata i bolesti, jer je veoma otporan cvet. Jedino kada se gaji u bašti, može da mu šteti mraz – u tom slučaju morate da đubrite zemlju i da je održavate taman koliko treba vlažnom.

Mali Zimzelen ili Vinca minor – veoma poznat na našim prostorima, kao savršen pokrivač tla. Nosi ime i samo Zimzelen, Zimzeleni. Neki je zovu i Paverika.

Sama reč nam govori da je ovo zimzelena biljka koja je neverovatno otporna. U većini slučajeva se gaji kao idealna baštenska biljka, i veoma često je viđamo na terasama, i svim onim delovima bašte koje nemaju sunce. Njoj to ne smeta.

Ovo je biljka koja jako brzo raste, a brige oko nje nema. Ima jako simpatično ljubičasto cveće, i listove koji su tokom cele godine zeleni. Cveta tokom leta, a u krajevima gde je toplije može da cveta i tokom jeseni.

Još jedna fenomenalna stvar koje se tiče Paverike je i da je ona osim što pokriva tlo, ona sprečava eroziju tla, tako što stabilizuje zemlju.