Favoriti, kada govorimo o sobnim biljkama, jesu između ostalih, palme, koje daju egzotičan izgled svakoj prostoriji u kojoj se nalaze; i kao takve uglavnom imaju male zahteve kada je u pitanju nega, što je ljudima takođe veoma važno kada biraju biljku.
Realnost je da imamo sve više obaveza, i da retko ko želi da provodi sate u nekoj komplikovanoj nezi biljke.
Takođe, postoje i one sobne biljke koje nisu palme, ali izgledaju kao da jesu – jedna od omiljenih u ovom domenu jeste biljka interesantnog imena, Nolina, poznatija i kao Slonovo stopalo, koja veoma liči na palmu, ali to po svojoj bio-genezi ona to zapravo nije. Iako pripada tropskim sukulentnim biljkama, njena nega je veoma jednostavna, a najčešće se kupuju kao mladice, jer su tako povoljnije.
Odrasle biljke mogu biti skupe, ali sa druge strane lepo izgledaju, dugo žive i ne zahtevaju nikakve posebne uslove.
Ovo je biljka koja se prenosi sa jedne generacije na drugu – može živeti i više od stotinu godina, poneki primerci su stari i mnogo više.
Poreklo
Poreklo Noline vezujemo za Gvatemalu i Meksiko, a ona pripada rodu Agave. Stručnjaci tvrde da Nolina ima više veze sa Meksikom nego sa Gvatemalom, i to sa regijama koje su jako suve.
U Meksiku odakle je potekla, postoje i dan danas primerci koji su stari preko 3 veka. Takođe divovske primerke pronalazimo i Španiji, jedan primerak je takođe star više od tri stotine godina; u pitanju je Nolina koja raste u španskoj regiji Alikante.
Latinski naziv za Nolinu su Beaucarnea recurvata, kao i Nolina recurvata.
Još jedan interesantan naziv nosi ova biljka, zahvaljujući svom interesantnom izgledu, to je Slonova šapa. U pojedinim zemljama ima još interesantnije ime, dobijeno po izgledu njene krošnje, koja liči na konjski rep (koje žene vezuju visoko na glavi), engleska reč je ponytail palm.
Za nju su karakteristični tanki listovi zelene boje, koji su poprilično dugački i rastu na vrhu stabljike, pa otuda i pomisao da bi mogla biti palma. Listovi su savijeni i padaju ka zemlji, što zaista prelepo izgleda egzotično i elegantno u isto vreme.
Njeno braonkasto stablo je deblje u donjem delu, i ovo je razlog zašto za mnoge liči na slonovo stopalo ili slonovu šapu, kako je poznatija na našim prostorima.
Ukoliko se Nolina nalazi u svom prirodnom staništu, može dostići i visinu preko 10 metara (uobičajena visina je oko 5 metara, dok je prečnik stabla Slonovog stopala oko 3 metra, što je zaista ogromno), ali ako je gajimo kao sobnu biljku, njena visina biće znatno niža.
Slonovo stopalo gajeno u sobnim uslovima nikada neće biti preterano visoko, ali nije ni zanemarljive visine. Maksimalno može dostići visinu do oko jedan i po metar u kućnim uslovima.
Ona je tropska biljka, kojoj ne smeta ni jako sunce, i zahteva veoma malo vode, jer skaldišti vodu, pa je stoga veoma laka za održavanje.
Zašto je popularna?
Ova biljka je svoju popularnost stekla, ne samo zahvaljujući svom zanimljivom izgledu, lakom održavanju, već i zbog toga što, prema tumačenjima Feng šuia, svaka biljka, a ova posebno, ima svoje mesto u prostoru u kome živimo i radimo, i naposletku, svaka biljka kao i Nolina povezana je sa određenom energijom.
Pa je tako, energija Noline povezana sa energijom vode, koju feng šui povezuje sa energijom fleksibilnosti i dinamike, a tu je i veza ove biljke viđena preko njenog izgleda, ona liči na divnu, zelenu fontanu. Ta zelena fontana se nadvija nad nama i daje nam zaštitu i osećaj sigurnosti.
Slonova noga, potencira energiju vode, koja inače, po feng šuiu pripada severu; i stoga, ove biljke držite upravo na severnoj, zapadnoj i severno-zapadnoj strani prostorije; i nikako na jugu, jer se veruje da je ta strana povezana sa vatrom, koja je suprotnost vodi.
Ona je saksijsko cveće zanimljivog izgleda; ona je sukulentna biljka, a to znači da je u stanju da sačuva vodu, i to veće količine, tako da odlična za one koji zaboravljaju da zalivaju ili u vremenima velikih suša, kakve se i događaju veoma često u zemljama njenog porekla.
Od palmastog oblika, dok je mlada, Nolina vremenom veoma visoko raste i ume da zaliči na mini vrbu. Za ovako nešto su potrebne godine, jer Slonovo stopalo jako sporo raste, ali zato i dugo traje, ako se poštuje minimum nege.
Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Areka palma | Zamija
Koje sve vrste postoje?
Možda zvuči kontradiktorno, pošto je raširena svuda po svedu, ali zapravo nije prepoznato puno različitih vrsta Noline.
One koje postoje se uglavnom razlikuju po morfologiji lista – oblik i boja pre svega; kao i po veličini biljke. Pa tako prepoznajemo:
- Beaucarnea Recurvata – ovo je najdominantnija sorta Slonovog stopala, koja se može kupiti i kod nas. Ova vrsta je poznata po svom dugačkom listu, i svojoj impozantnoj veličini, iako se kako smo već rekli gaji kao sobna biljka, i može oblikovati, i orezivati po želji.
- Beaucarnea Variegated – ovo je veoma popularna vrsta, koja je prepoznatljiva po veoma retkim žutim šarama na lišću.
- Ponytail Palm „Zlatna zvezda“ – Ima veoma atraktivne listove, a inače je vrsta koja obožava svetlo, i može da podnese daleko više svetlosti nego neke druge vrste.
- Beaucarnea Gracilis – razlikuje se od drugih vrsta po svojim sivkasto-zeleno-plavim listovima, koji su veoma specifičnog izgleda.
- Beaucarnea Compacta – ovo je vrsta koja se razlikuje od drugih po svojoj visine. Ona je veoma mala biljka, u poređenju sa drugim vrstama.
Odgovarajuća temperatura
Nolina je veoma izdržljiva kada govorimo o odgovarajućoj temperaturi – ona može podneti gotovo sve, i više i niže temperature. Iako je tropska biljka, ona će izdržati i temperature koje padaju ispod 0 stepeni Celzijusa.
Naravno, ovo nikako ne sme biti praksa, ali ako se dogodi, u tom slučaju je sklonite na toplije, postepeno povećajte temperaturu, kako biljka ne bi doživela stres.
Idealno bi bilo da je ne držite tamo gde je temperatura niža od 7 stepeni, savršena bi bila oko 21 stepen Celzijusa, kako bi dala svoj maksimum.
Koliko svetlosti je potrebno?
Svetlo je potrebno Slonovom stopalu, da bi brže raslo, i ona je naravno biljka koja voli svetlo, neke vrste, kao što smo rekli, vole malo više od drugih.
Ona će uspeti i tamo gde je senka, tu nema dileme, možda neće biti tako idealno lepa, ili visoka, ali ako želite veliku, bujnu i dugovečnu Nolinu, nemojte joj uskraćivati svetlost. Pravilo kod Noline je – više Sunca, više listova, više zelenila.
Iako joj prija svetlo, morate je sklanjati sa direktnog sunca, naročito leti, tokom popodnevnih sata, kada je sunce najjače. Nema potrebe da je izlažete mogućim opekotinama, koje ruku na srce, nisu česte.
Zimi, pokušajte da joj nadoknadite svetlo, korišćenjem adekvatnih svetiljki.
Koliko zalivanja traži?
Ako znamo da je uvreženo ime za ovu biljku Slonovo stopalo, pitamo se odakle joj to ime, i ima li nekog dubljeg razloga za njega.
Dakle, donji deo stabla koji je zadebljan i zbog koga nosi naziv Slonovo stopalo je zapravo skriveni magacin vode – u vremenima suša, odatle crpi vodu. Zato ne treba da je preterano zalivate ni leti ni zimi, jer se napaja iz sopstvenog vodenog rezervoara.
Tokom leta dovoljno je jednom tokom nedelje i da pripazite da ne preterate. Ukoliko ste i zaboravili da je zalijete, to nije nikakav problem jer ima svoje zalihe, tako da je uvek bolje kada se preskoči neko zalivanje, nego kada se zalije više.
Obratite i pažnju na vlažnost vazduha – ona mora biti visoka, da bi lišće bilo lepo, a drugih problema nema ukoliko vazduh nije idealno vlažan. Zapravo, ukoliko je niža vlažnost, ivice listova će biti braon boje, što nije lepo estetski, ali biljci ništa ne fali.
Zalivanje nije stavka kod Noline, jer je ona sukulentna tropska biljka, koja u svom poprilično velikom stablu čuva veliku količinu vode.
Sasvim je u redu da je zalivate odstajalom vodom, a pošto ste se uverili da zemlja potpuno suva, jednom u dve nedelje tokom zime. Svakako, tokom letnjih meseci, zalivanje može da se obavlja jednom sedmično.
Zalivanje bi trebalo da se odloži za nekoliko dana ukoliko zemljište nije potpuno suvo. Takođe, iz tacne na kojoj je saksija, obavezno uklonite vodu, jer ako to ne učinite, biljka će istruliti potpuno.
Ukoliko gajite Nolinu na otvorenom, zalivanje se isto radi, kao i prihrana koju obavljate za biljku u zatvorenom, a posebno obratite pažnju na suve listove.
Na otvorenom će je pre napasti bube i bolesti, pa možete da koristite crevo da je okupate i skloniti nakupljenu prljavštinu i insekte. Naprosto, na otvorenom, ova biljka može biti zaista velika, tako da brisanje krpom nije opcija.
Orošavanje biljke takođe treba da bude svedeno na minimum.
Da li cveta?
Da, Nolina može da cveta, ali ne tako često. Naprotiv, smatra se da je cvetanje Noline veoma retko i na otvorenom i zatvorenom.
Pre svega, treba reći da mlade Noline imaju samo jedno stablo, ali vremenom, razvijaju više grana i na njima lisnate rozete, koje su na samim vrhovima.
Stariji primerci, koji imaju idealne uslove, kao što su dobar vazduh i puno svetla, mogu dati cvetove. Oni su beli i veoma sitni, zanimljivog oblika.
Proverite vašu Nolinu, jer da dešava se, ali veoma retko, da i u kućnim uslovima podari cvet – možda ima neke mikro-cvetiće koje niste ni primetili.
Da li je potrebna prihrana?
Prihrana nije neka važna stavka kada govorimo o ovoj biljci. Pre nego što se odlučite na prihranu, da bi biljka ostala ili postala bujnija, možete da seckate spoljašnje listove, tako što ćete ih otkinuti, jer i ovo samo po sebi može da napravi razliku, bez korišćenja ikakve hemije.
Svakako da oni koji žele, i smatraju da biljci treba malo „dopinga“, davanje prihrane se savetuje tokom leta, počev od maja pa sve do septembra. Prihrana zapravo blagotvorno utiče na njene listove.
Prečesto prihranjivanje Noline stvara braon fleke po lišću biljke, zato izbegavajte korišćenje, naročito jake hemije.
Za prihranu možete da slobodno koristite đubrivo opšte namene, a stručnjaci takođe predlažu da koristite samo polovinu od preporučene doze na uputstvu.
Koliko često je potrebno presađivanje?
Presađivanje nije neka naročita stavka kada je u pitanju Slonovo stopalo, jer ovde imamo biljku koja veoma sporo raste, s obzirom da je ovo biljka koja je prirodno iz tropskih krajeva, ona mora imati dobro drenirano zemljište u kome se nalazi i raste, ma koliko sporo to bilo.
Znajući sve ovo, sasvim je u redu da je presađujete na dve do čak tri godine.
Drenaža je jako bitna kod Noline, upravo zbog lakšeg sušenja zemlje, koje je neophodno između dva zalivanja. Idealna zemlja može biti i pesak, ilovača i treset, ili najjednostavnija varijanta – jednostavna zemlja za kaktuse.
Ovoj biljci prija široka saksija koja je plića; kada primetite korenje koje viri, to je siguran znak da je vreme da presadite vašu mezimicu Nolinu.
Zašto je važno da saksija bude uvek malo veća – zato što, u slučaju da se Nolina presadi u mnogo veću saksiju, koren će da se širi, i onda će biljka dobijati mnogo više vode nego što je potrebno, a ovo je itekako pogubno za rast biljke.
Odrasle i starije biljke, naprimer one koje su stare deset ili više godina, ne zahtevaju presađivanje, jer su one dostigle neki svoj maksimum. Takođe, ovde se savetuje da se uradi zamena samo površinskog sloja zemlje; da bi biljka nastavila svoj rast i razvoj.
Vreme za presađivanje je i momenat, ako se iz nekog razloga dogodilo da listovi požute, a da stabljika postane mekana. Potrebna vam je suva zemlja, a Nolini odsecite deo koji je mekan i truo, i premažite voskom koju ste kupili u poljoprivrednoj apoteci. Novi listovi će niknuti veoma brzo posle toga.
Kako se vrši razmnožavanje?
Kod Noline je razmnožavanje veoma jednostavno – uz pomoć semena, a čitav proces je vrlo lagan i ne zahteva ni puno znanja ni puno vremena.
Ukoliko se pitate zašto ne postoji drugi adekvatan način za razmnožavanje Slonove šape, odgovor je sledeći – Nolina se gotovo nemoguće razmnožava izdancima, jer to kod nje izaziva razne bolesti.
Ako se njeni izdanci otkinu, u tom slučaju dolazi do gljivičnih oboljenja, propadanja, ne samo kod matične biljke, već i kod njenih mladica.
Nega i održavanje biljke
Ona je dekorativna i savršeno laka za negu.
Već znamo da je ovo tropska biljka koja voli puno sunca i toplote. Najbolje je da je stavite blizu prozora, ali kada je jako vruće, biljku sklonite od direktnog sunca, jer joj može štetiti.
Zimi, saksiju sa Nolinom sklonite na terasu ako je zastakljena (važno je da je ne izložite na temperature niže od 10 stepeni Celzijusa u dužem trajanju), a ako nije držite je unutra. Birajte lokacije za saksiju koja je na severu ili zapadu.
Uvek se setite, ako je Nolina napolju da je uneste tokom pljuskova i padavina; jer je ovo biljka kojoj šteti kiša, kao i visoka vlažnost vazduha.
Ovo je biljka koje će uvek bolje rasti ukoliko su uslovi polu-suvi, umesto veoma vlažni. Zemljište neka bude kao za kaktus.
Uvek birajte keramičku posudu za Nolinu, a što se tiče zemlje neka to bude mešavina treseta, peska i ilovače u razmeri 1-2-2.
Zbog činjenice da nikada ne možete sa sigurnošću znati koliko će ova biljka da poraste, najbolje da stavite saksiju na pod, pre nego na prozorsku dasku.
Takođe, neki kažu da Nolina nije baš ljubitelj promaje, tako da obratite pažnju, kada je iznosite napolje, gde je stavljate.
Cvećari obično savetuju da se napravi pejzaž sa biljkama sanseverijom i dracenom, jer čine zaista savršeni vizuelni prikaz u vašem domu ili bašti.
Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?
Jedan od detektovanih problema kod Noline je spor rast – iako je ovo negde uslovljeno biologijom same biljke, uzrok može biti i loše svetlo, ili potpuno ne zalivanje biljke.
Dakle preskakanje i polumrak je jedno, a potpuno odsustvo svetla, i ni trunka vode, označava još sporiji rast i na kraju, smrt biljke.
Još jedna od „bolesti“ koje mogu pogoditi Nolinu je žutilo lišća; i mekanost stabla. Ovo su najverovatnije posledice prekomernog zalivanja.
Rešenje je presađivanje u novu zemlju, koja je potpuno suva. Ustajala vlaga u zemljištu može prouzrokovati pojavu gljivica, koje se uspešno leče adekvatnim fungicidom.
Od štetočina, mogu je napasti tripse, grinje i pauci, a možete da ih otarasite tako što ćete na listove koji su zahvaćeni naneti nimovo ulje, ili insekticidni sapun.
Pauci se, konkretno, pojavljuju na biljkama koje su napolju, zato što ih privlači suva i topla klima.
S vremena na vreme detaljno prekontrolišite sve listove, kao i stablo, da bi ste, eventualno, prevenirali pojavu štetočina.
Nemojte brinuti, Nolina nije ni malo toksična, ni za ljude, ni za kućne ljubimce.
Prodaja i cena
Kao što smo već govorili, ova biljka nije ni malo jeftina, pa se tako najčešće kupuju mladice ove biljke. U prodavnicama se može naći Nolina visine oko 70 centimetara, po ceni od 5,000 dinara.
Oni odrasli primerci biljke, koji su zaista impozantni, i predstavljaju savršen ukras za stanove, i kancelarije, mogu koštati i oko 20,000 dinara ili više.
Između ostalog, s obzirom da veoma sporo raste, Nolina je skuplja u odnosu na neke druge sobne biljke. Dodatni razlog visoke cene koju Nolina konstantno održava kod nas je i uvoz – cvećare i rasadnici je uvoze i zemalja Srednje Amerike.
Ono što će vas sigurno posebno obradovati je informacija da ćete uskoro preko našeg sajta moći da poručite ovu biljku. Dodajte svoj e-mail u formi ispod i mi ćemo vas obavestiti čim krene prodaja da dobijete specijalan popust.
