Sve veći broj ljudi u našoj zemlji počinje da gaji pistaće, između ostalog zbog dobrog prinosa, i lakog gajenja, jer su shvatili da sadnice pistaća mogu da opstanu i preko zime, bez gotovo ikakve zaštite, niti nekakvog posebnog tretmana.

Po ovome se drvo pistaća veoma razlikuje od svih drugih drveća voćaka, i iako je poteklo iz tropskih zemalja, zima za nju nije problem.

To je sasvim dovoljan razlog za mnoge, da počnu da gaje pistaće.

Postoji dekorativni momenat kod gajenja pistaća (ovo je biljka koja lepo izgleda, posebno prvih nekoliko godina kada može da se gaji i u kontejneru, posle čega se presađuje), ali i ekonomski (ima odličan prinos, uz malo strpljenja) i zdravstveni (plod pistaća je izuzetno zdrav), svaki za sebe dovoljno jak da vas ubedi da bi trebalo da ga gajite.

Poreklo

Pistaći potiču sa prostora jugozapadne Azije, a odatle će svoje mesto da pronađu bukvalno svuda u svetu, na mestima koji ni ne liče na tople krajeve zemalja njenog porekla, koji imaju jake zime i sneg.

U Kini Pistaće zovu „Srećni orah“, što je asocijacija na mnogobrojne zdravstvene benefite koje ima.

U pitanju je drvenasta kultura koja pripada porodici Anacardiaceae.

Njegovo latinsko ime je Pistacia vera i ima mnogo vrsta, od kojih je omiljena ona koja dolazi iz Irana.

Ovo su listopadne biljke, osim što postoji jedna sorta koja je zimzelena.

Pistaći su poznati da rastu u formi žbuna, ili poput nego niskog drveta. Najbolje uspeva u toploj klimi, gde su tropski predeli, ali gde opet nije mnogo vlažno.

Kora biljke, odnosno drveta je sive boje (inače ta boja postaje sve tamnija, kako biljka stari, pa je to jedan od načina da prepoznate koliko je stara biljka), listovi su tamnozelene boje, rastu kao pera.

Grane, posebno one mlađe su braon boje, a na jednoj peteljci je oko 5 i manje listova. Koren je široko granat i može da bude jako duboko u zemlji, pa čak i do nekih 7 metara.

Dakle, kada govorimo sa morfološke tačke gledišta, možemo da kažemo da je Pistać voćna vrsta koja raste u formi žbuna, da može da poraste jako visoko, ovo se odnosi na mesta odakle potiče, gde raste u svom prirodnom staništu.

Ima i dugačak život – Pistaći mogu da žive i do jednog veka, što je zaista dugačak životni vek.

Naravno, treba napomenuti da kada se gaji u svakodnevnoj, odnosno komercijalnoj proizvodnji, da se tada biraju sorte koje su niže, kako bi berba bila lakša. Najkvalitetniji rod ove biljke je u njenoj 20. godini.

Zašto je popularan?

Ovo malo drvo koje se sada gaji svuda u svetu nekada se gajio samo u Jugozapadnoj Aziji, tamo gde je toplo, ali danas to više nije nikakav zahtev.

Danas se gaji bukvalno svuda, jer se tokom vremena pojavio veliki broj različitih vrsta drveta Pistaća.

Iran je zemlja koja je najprepoznatljivija po uzgajanju pistaća, koji su i dan danas tamo viđeni kao jedni od najkvalitetnijih koji postoje na tržištu.

Postoje i podaci da su se Pistaći gajili pre 9000 godina, a prema neki informacijama i mnogo ranije, i da to upravo prikazuje njihov značaj i privredni benefit.

Ono što je najpopularnije kod Pistaća je njegov plod – u pitanju je koštunica, dugačka od 1 do 2 centimetara i široka 2 centimetara.

Na sebi ima ljusku koja je krem boje, i kada plod postane zreo, ljuska puca. Jestiv deo je specifično zelena semenka, koja je jako ukusna i ima mnogo upotreba.

Prvo, seme ove biljke je jako nutritivno, ima čak 20 posto proteina, isto toliko ugljenih hidrata, 2 posto vlakana, i oko 50 posto zdrave masti.

Bogati je i mineralima, kao što su gvožđe kalijum, magnezijum i kalcijum. Svi koji su u riziku od srčanih bolesti, trebalo bi da jedu pistaće, jer je naučno dokazano da on štiti od oboljevanja od istih.

Najbolje je da ga jedete u svežem obliku, a zbog lepog i specifičnog ukusa pistaći se koriste u proizvodnji sladoleda, raznih slatkiša, kao dodatak jelima, ili u proizvodnji maslaca.

Sadrži i vitamin B6 koji je važan za nervni sistem, kao i vitamin B12, koji je esencijalan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Ukoliko ste primetili njegovu zeleno ljubičastu boju, tj onu koju ima plod, to je znak da u njemu ima antioksidanata, koji su jako značajni za prevenciju mnogih bolesti.

Ubrzava metabolizam, usporava starenje, dobar je za dijete, za ubrzavanje metabolizma, za libido, bolesti očiju, ali i anemiju, kao i kožu.

Ipak, on je veoma popularan i zato što je jako dekorativan, i raste kao žbun.

Istina je i da se ovo drveće u prvih tri do pet godina lako može gajiti u kontejnerima, a posle toga se biljka presađuje u baštu, kako bi biljka imala mesta da sazri.

Ovo je ključno da uradite, inače nikada ne možete da očekujete plod ukoliko Pistać ostavite u kontejneru.

Koje sve vrste postoje?

Kod nas se najčešće gaje sledeće sorte:

1. Fandoghi – ovo je sorta Pistaća koja dolazi iz Irana i jedna je od prodavanijih. Plod ove sorte je oblog oblika.
2. Aegina – Aegina je sorta pistaća koja se veoma često gaji, a ona je inače predviđena za uzgajanje na primorju.
3. Kerman – Na ovu sortu smo mislili kada smo govorili o Iranu, i tome koliko je on dominantan proizvođač pistaća. Dakle, ovo je iranska sorta, i ona je prisutna na oko 70 odsto zasada u svetu, jer se jako dobro prilagodila kontinentalnoj klimi.
4. Peters – Peters je sorta pistaća koja je zapravo oprašivač, i to je vrsta koja ne daje plodove

Odgovarajuća temperatura

Kada govorimo o adekvatnoj temperaturi za Pistaće, uvek imajte u vidu da je to biljka koja dolazi iz toplih područja, i da kada se i gaji i negde drugde uslovima moraju da liče na mediteransku klimu.

Opet to ne znači da će i vaše drvce da umre ako je na hladnom.

Naprotiv, kada govorimo o Pistaću, treba napomenuti da ovo nije biljka koja je nešto specijalno osetljiva na niske temperature.

Ona će lepo da raste i na temperaturama koje su u minusu, pa i do 30 stepeni ispod nule, ali i temperature koje su ekstremno visoke, i preko 40 stepeni Celzijusa.

Nema dileme da je ovo olakšavajuća okolnost kod gajenja Pistaća. Ali, ovde mora da bude mesta za oprez, zato što ovo drvo ne voli kada je zemlja u kojoj se nalazi smrznuta.

Koliko svetlosti je potrebno?

Pistać je takva kultura koja je sposobna da izdrži jako toplo vreme, ali ono što jako voli jeste da bude na suncu. Traži da boravi na suncu, i to joj se mora omogućiti.

Jako i direktno svetlo im je potrebno tokom leta, kako bi biljka mogla da da dovoljno ploda.

Svetlo joj je potrebno radi fotosinteze, kako bi mogla da proizvodi svoje dragocene plodove.

Koliko zalivanja traži?

Dakle, voli i sunce i toplinu, i može da izdrži sušu, sve ovo zahvaljujući jako dubokom korenu.

On je takav da je dubok i da omogućava uzimanje vode sa velikih dubina u zemlji. Važno je zato da se biljka drži na zemljištu koje je jako dobro drenirano, jer joj višak vode veoma šteti.

Ali, to ne znači da se ova biljka nikada ne zaliva – ona će najbolje da reaguje kada je zalivate ne redovno, nego sa vremena na vreme, i tada kada to budete činili, to neka bude obilno zalivanje, ali ne sme da bude često. Ovo je zlatno pravilo.

Zemljište mora da bude suvo kako biste ga ponovo zalili, i ovo je definitvno pravil broj dva kod zalivanja.

Da li cveta?

Da, pistać je biljka koja cveta. Ima sitne cvetove koji su u cvastima koje su metlastog oblika.

Biljka cveta pre nego što će da prolista a to je tokom marta meseca.

Da li je potrebna prihrana?

Prihrana je potreba, ali pre dodavanja bilo kog đubriva, veoma je važno da znate kakvo je zemljište u kome je drvo pistaća, da li ima nečega više ili manje.

Ukoliko mu fali azot, fosfor ili kalijum prihrana treba da bude bogata sa ovim elementima.

Pistać se dohranjuje u kasnu zimu i u kasno proleće kako biste se osigurali da biljka daje dobru berbu.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Ne, presađivanje nije neophodno, evo i zašto.

Pre svega, kao što smo rekli ovo je biljka koja ima veoma dubok koren, pa nema neke uslove kod odgovarajućeg zemljišta.

Imajte u vidu da je ovo kultura koja dugo živi i zato ne zahteva nikakvo presađivanje.

On se odmah sadi na poziciju na kojoj je i predviđeno da raste i da se gaji.

Voli zemljište koje je glineno i veoma duboko, gde Pistać može da pusti svoje dugo korenje.

Kako se vrši razmnožavanje?

Pistać se uglavnom razmnožava semenom. A kako bi vaše drvo pistaća imale najbolje moguće osobine, onda se sadi kalemljenjem, i to se obavlja najbolje tokom jeseni.

Na ovaj način bi do proleća mlada biljka sprema da razvije koren.

Obratite pažnju da se uvek u redu sa ženskim cvetovima nađu i muški kako bi se omogućilo oprašivanje, jer je ovde u pitanju dvodoma vrsta.

Stabla pistaća se razlikuju po obliku lista, pa tako muški imaju tamnozelenu boju, a ženski su svetliji i veliki.

Treba napomenuti da samo ženska stabla imaju plodove, dok muški nemaju, a muško drveće je i nešto veće i robusnije nego žensko.

Nega i održavanje biljke

Voli sunčane prostore, podnosi i nisku i visoku temperaturu, izdržava sušu, jer ima dubok koren koji uzima vodu iz zemlje, a zato je najbolje da se sadi u dobro drenirano zemljište.

Ovo je biljka koja donosi plod u njenoj 10 godini, i ovo se odnosi na biljku koja je uzgojena putem semena.

A biljka koja je bila kalemljena će dati prinos za upola kraće vremena, dakle za 5 godina.

Pistać rađa svake godine, ali veoma obilan rod se očekuje između treće i pete godine starosti.

Pa tako recimo starija stabla pistaća mogu dati 50 kilograma ploda s ljuskom, odnosno 30 kilograma ploda koji je bez ljuske.

Potrebno je i orezivanje ovog voća, ovo ćete najbolje uraditi tako što ćete detektovati koja su glavna stabla, a zatim ćete odsecati grane koje su ispod glavne grane, dok se ostale skraćuju samo malo.

Ukoliko se biljka orezuje tokom leta, stručnjaci kažu da tako možete da učinite da biljka buja i da raste još raskošnije nego pre.

Kako biste se osigurali da biljka nastavlja da buja, ovo možete da ponavljate nekoliko puta godišnje.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da, mogu da je napadnu dve bolesti, iako su Pistaći veoma otporna vrsta voća. U pitanju su Alternaria i Botryosphaeria.

Ove dve boljke se jako lako rešavaju prskanjem. Suština je da ovu biljku nikada ne držite u preterano vlažnim uslovima, jer joj to nikako ne prija, a i tada je mnogo sklonija bolestima.

Alternaria  se manifestuje po crnim tačkama po listovima, dok se Botrytis javlja posebno kod muškog drveća i posebno kada je proleće a vreme jako vlažno.

Verticillium dahliae je jedna od bolesti koja je može napasti, ali tu zapravo nema pomoći ukoliko je baš zahvatila infekcija.

Pistaći nemaju nikakvih problema sa insektima jer ih štetočine ne vole, smeta im snažna aroma koja podseća na onu koju ispušta smola četinara.

Prodaja i Cena

Kao što smo već rekli, sve veći broj ljudi uviđa koliko je lako da se uzgajaju Pistaći.

Po rasadnicima sadnice pistaća se mogu naći po ceni od oko 1500 dinara.

U jednom rasadniku može se pazariti i drvo Pistaća, vrste  Pistacia lentiscus visine oko 80 cm može se kupiti za oko 4,000 dinara.