Postoje među nama, oni koji vole, imaju vremena i znanja da neguju kućne biljke; kojima sve uspeva, čija soba i terasa izgleda kao predivna zelena oaza, prepuna najrazličitijih sobnih biljaka, manjih i većih, šarenih i cvetnih.

Sa druge strane, postoji, i ne mali broj onih, koji nisu baš eksperti u gajenju i negovanju biljaka; ali ipak ih imaju u stanu ili kući, svesni njihovog fantastičnog uticaja na život. Upravo za njih, postoje biljke koje su veoma lake za održavanje, koje ne zahtevaju specijalne uslove niti negu.

Jedna od njih je i sanseverija. Ne zvuči vam poznato? Možda je poznajete po njenom „narodskom“ imenu – svekrvin jezik. Još jedno ime koje sanseverija nosi je i indijansko pero, ali i sabljica.

Asocijacije i razlog su očigledni, s obzirom da ova biljka ima izrazito šiljasto lišće, koje zaista podseća na pero, ali, za one koji vole drugačiju, šaljivu analogiju, na svekrvin jezik, dugačak, i šiljat (otrovan).

Šalu na stranu, kao što ćete imati prilike da pročitate, ovo je savršena biljka koja o kojoj je lako brinuti, nega je jednostavna, samo je potrebno da se stavi na prikladno mesto i zalije nekoliko puta mesečno. A benefiti su ogromni – ova biljka, za samo 5 do 7 sati, tokom noći, može da potpuno pročisti vazduh u prostoriji u kojoj boravite/spavate.

Poreklo

Dakle, svekrvin jezik je prepoznatljiv po svojim debelim, uspravnim tamnozelenim listovima, koji kako neki vole da kažu, jako podsećaju na isukani mač ili sablju.

Listovi mogu imati zeleno-žuto-sive šare, naročito po obodima lista. Postoje i vrste sanseverije u boji, kao što je naprimer ona sa crvenim listovima (Trava nosoroga).

Sanseverija ili na latinskom „Sansevieria trifasciata“ ili stari naziv „Dracaena trifasciata“, mnogi definišu kao kaktus zbog njenih trakastih listova; a zapravo pripada rodu Asparagaceae. Ne postoji vrsta ove biljke koja nije laka za održavanje ili ima manje lekovitih svojstava od drugih.

Vodi poreklo iz tropskih krajeva Afrike, i upravo njeno poreklo pokazuje koliko je uzgajanje lako, čak i u „nepovoljnim uslovima“, kao što je Afrika, gde je veoma toplo. Tamo je uzgajaju kao ukrasnu biljku, koja je laka za održavanje – leti je zalivaju nekoliko puta mesečno, a zimi vrlo retko.

Njen najveći „ neprijatelj“ može biti upravo voda, koja može da dovede, usled prekomernog zalivanja, do truljenja biljke.

Poreklo vodi i sa Madagaskara.

Zašto je popularna?

Ova sobna biljka je postala veoma popularna, i to ne samo zato što lepo izgleda, i traži veoma malo brige, već zato što je savršena za bilo koji zatvoren prostor.

Za kuću, stan ili kancelariju, posebno manje kancelarije u kojima boravi više ljudi. U njima ima malo kiseonika, a sanseverija je savršena za prečišćavanje vazduha.

Ona je u stanju da eliminiše toksine iz vazduha, i to formaldehid, toulen, azotne okside i ksilen; svi jako štetni za ljudski organizam. Ovo svojstvo potvrđuju mnogobrojne naučne studije, ali i NASA.

Potvrđeno je da sanseverija, kroz svoje sabljasto zeleno lišće apsorbuje štetne materije, a izbacuje čist kiseonik.

Evo i jedne potpuno iznenađujuće činjenice vezane za ovu biljku – da li ste znali da većina biljaka danju upija ugljen dioksid, a izbacuje kiseonik, za razliku od svekrvinog jezika koji tu radnju obavlja tokom noći.  Zbog ove činjenice, ona je idealna za spavaću sobu, jer će vam davati čist kiseonik noću, što je veoma dragoceno za naše zdravlje.

Sanseverija, kako je dokazano, proizvodi mnogo veću količinu kiseonika nego neke druge biljke.

NASA preporučuje gajenje ove biljke, jer ne samo da prečišćava vazduh, ona je fantastična za loše zračenje koje je svuda oko nas, jer je u stanju da oplemeni vazduh negativnim jonima, kojih nema dovoljno u vazduhu.

Inače, ovakvi joni su potrebni, jer i oni povoljno utiču na kvalitet vazduha koji je narušen zbog uticaja klima uređaja, elektronskih aparata koje držimo u kući i slično.

Svekrvin jezik takođe apsorbuje elektromagnetno zračenje koje je jako štetno, a nalazi se u svim elektronskim uređajima, kao što je npr računar, i zato se preporučuje da se drži upravo pored računara, na radnom stolu. Za ovu svrhu najbolje je da uzmete mini sanseveriju, jer je idealna za poziciju na radnom stolu, da ne bude prevelika.

Ukoliko patite od alergija, sanseverija je upravo ta biljka koja će upiti štetne materije i gasove iz vazduha, i samim tim umanjiti broj i pojavu alergena koji su u vazduhu.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Spatifilum | Drvo novca

Koje sve vrste postoje?

Postoji 6 vrsta sanseverije:

1.Trava nosoroga, latinski naziv je „Dracaena pearsonii“. Nju karakterišu mesnati listovi crvene boje, a može da naraste oko 30 centimetara.

2.Dracaena trifasciata ‘Laurentii’. Ona je karakteristična po svojim žutim listovima; a takođe je specifična po načinu razmnožavanja – one se deli, ne razmnožava se iz lisnih reznica.

3.Sanseverija „Ptičije gnezdo“, ili latinski „Dracaena trifasciata ‘Hahnii’“. Ona je manja rastom, a listovi su tako raspoređeni da podsećaju na ptičije gnezdo.

4.Dracaena trifasciata „Bantel’s Sensation“. Ova vrsta je karakteristična po svojoj visini – viša je od klasičnih sanseverija, a takođe ima nešto uže listove koji su ispresecani belim prugicama.

5.Dracaena trifasciata „Twisted Sister“. Twisted – engleska reč za uvrnuto; a u njenom slučaju u pitanju su uvrnuti listovi, koji su uz to još i šareni. Ona je nešto niža, raste do 35 centimetara.

6.Cilindrična sanseverija ili latinski „Dracaena angolensi“. Sama reč je opisuje – ima cilindrast oblik, tvrde i okrugle listove, koji mogu biti jako dugački, izmedju jednog do dva metra.

Odgovarajuća temperatura

Već smo pomenuli da sanseverija može da opstane u raznim uslovima, ali da je za idealan rast nabolje da se gaji na umerenoj temperaturi sobe, negde oko 18, do 21 stepen Celzijusa.

Međutim, pojedini tvrde da sanseverija podnosi i daleko niže temperature, ali i daleko više (što je donekle i logično, jer uspeva i u vreloj Africi). Navodi se da uspeva i na temperaturama od 5 stepeni do čak skoro 30 stepeni Celzijusa.

Pa ipak, treba izbegavati da držite ovu biljku na temperaturama koje su konstantno jako niske, niže od 10 stepeni Celzijusa. Ono što je pogubno za ovu biljku je i zimski mraz.

Najbolje je da je čuvate u zatvorenom prostoru, gde nema mnogo vlage, i promaje, gde nije preterano hladno niti preterano vruće. Ali ako birate između jako hladnog prostora i jako toplog, odlučite se za drugu opciju, jer sanseverija bolje podnosi vrelinu.

Koliko svetlosti je potrebno?

Dijapazon svetlosti, na kojoj možete da izlažete sanseveriju zavisi od vrste biljke, i drugih faktora, kao što su zemljište, vazduh i vlaga.

Pored toga, što ovoj biljci ne treba preterano puno vode, ne treba joj ni mnogo svetlosti. Odlično uspeva u u polumraku, ali savet je da je ne držite u potpunom mraku, već u svetloj prostoriji, ali bez direktnog izlaganja suncu.

Međutim, pojedini smatraju da svekrvin jezik treba da se izlaže na direktno sunce, i to u pravce zapad, istok i sever, u svako doba godine. Ako vam biljka stoji na „južnoj strani“ onda je sklonite sa prozora, malo dalje od direktnog sunca.

Stručnjaci kažu i da ova biljka dobro podnosi fluorescentno svetlo, koje je sasvim dovoljno da bi ova biljka lepo rasla.

Takođe jedan od saveta,  je da okrećete saksiju po malo svaki dan, kako bi upijala dovoljno svetlosti, ali ne previše. Neki savetuju i korišćenje zavesa za filtriranje jake dnevne sunčeve svetlosti kako joj ne bi naštetila.

Koliko zalivanja traži?

Kada govorimo o zalivanju, treba reći da ova biljka treba da se zaliva, idealno, sa mlakom vodom, najbolje onom koja je malo odstajala; nikako hladna voda iz česme.

Za zalivanje možete da koristite kišnicu ili destilovanu vodu, a ukoliko baš morate da zalivate vodom sa česme, preporuka je da odstoji makar dva dana, da se neutrališu fluoridi i hlor. Idealno je da voda ostoji oko 7 dana dana.

Takođe, osim preporuke da ne koristite hladnu vodu, nemojte ni da zalivate sam centar biljke, jer bi mogla da propadne.

Jedna od nedoumica kada je u pitanju svekrvin jezik je i taj kako da proverite da li ima dovoljno vode, imajući i vidu da ona ne traži previše tečnosti, ali da svakako ne sme ostati žedna.

Pre svega, preporuka je da se, ako ste u mogućnosti, koristi hidrometar, da bi se proverila tačna vlažnost zemljišta – ukoliko aparat očitava nulu, hitno je zalivanje, da se biljka ne bi osušila ili u krajnjem slučaju da koren ne istruli.

Ukoliko nemate hidrometar, vlažnost zemljišta možete proveriti i dodirom ruke – koliko je zemlja vlažna ili suva.

Pre zalivanja uvek proverite da li je saksija u kojoj je svekrvin jezik potpuno suvo, jer je tada pravi trenutak da je zalijete; najbolje je da to činite i kada primetite da su se listovi opustili i da je zemljište u kojoj je biljka suvo, poput peska.

Zemljište uvek treba da bude više suvo nego vlažno. Kada dođe zima, svekrvin jezik miruje, i tada ne raste –tada zaliva samo jednom na 6 nedelja. Leti je dovoljno da je zalivate na tri do četiri nedelje.

Da li cveta?

Sanseverija naprosto nije biljka koja je poznata po svom cvetu, iako, ima lepe cvetove, kada porastu. Njeni cvetovi su mlečno beli, cevastog oblika, i mnogi kažu da podsećaju na ljiljane.

Ono što je interesantno jeste da njeno cveće raste samo kada su uslovi idealni, kada su potrebe za vodom i suncem idealne. Ovo se odnosi na senseveriju koja raste napolju, međutim, kada govorimo o zatvorenom prostoru, svekrvin jezik jako retko daje cvetove.

Ono što je još interesantnije jeste da ova biljka cveta u proleće, kada se sve budi i podstiče njen rast, a cvetanje se dešava tokom noći. Sanseverijino cveće ima lep miris.

Da li je potrebna prihrana?

Ova sobna biljka može da se prihranjuje – idealno vreme je u proleće sa đubrivom 20-20-20, koje je pomešano u sudu za zalivanje. Tek kada ste završili presađivanje, onda je je lepo zalijte.

Alternativno, preporučuje se prihrana blažim đubrivom za kaktuse, ili tečno đubrivo 10-10-10, koje ima sporije oslobađanje, a koje ste prethodno razblažili. Nema đubrenja sanseverije zimi.

U slučaju da niste u mogućnosti da je prihranite, sanseverija vam to neće zameriti, jer će uglavnom sasvim dobro da napreduje i bez prihrane.

Koliko često je potrebno presađivanje?

U slučaju da imate mladu sanseveriju, ne brinite, presađivanje nije potrebno. Kada malo poraste i saksija u kojoj se nalazi postane mala, tada je možete presaditi. Nabolji termin za tako nešto je na proleće.

Takođe se preporučuje da se presadi kada korenje počne da izlazi iz saksije, ili kada saksije pukne(što se takođe ponekada dešava, jer kao što smo rekli, neke vrste mogu da porastu i više od metar).

Informacija da sobne biljke obično žive od 5 do 10 godina, ovde pada u vodu; sanseverija može da živi i preko 25 godina upravo zahvaljujući svojoj izdržljivosti i rezistentnosti na ekstremne uslove.

Kako se vrši razmnožavanje?

Najbolji preporučeni metod za razmnožavanje sanseverije, i to se pritom misli na sve vrste sanseverija, jeste putem deljenja bokora.

Novu biljku je najbolje zasaditi u saksiju odgovarajuće veličine u kojoj je već pripremljena mešavina peska ili šljunka sa humusom. Ovakva mešavina se naziva supstrat i najbolje je da se pripremi pre deljenja bokora.

Razmnožavanje putem reznica – nove izdanke ili pelcere možete posaditi odvojeno, tako što ćete izvući  klupko korena iz saksije, pronaći koren izdanaka, odsecite onaj koji ćete posle posaditi u novu saksiju.

Razmnožavanje putem deobe korena – izvucite koren, oštrim nožem odsecite delove, tako da koren ostane netaknut, pa ga presadite.

Razmnožavanje sečenjem listova – odsecite zdrav list, stavite ga u vodu, na sunčano mesto i pratite rast korena.

Dolivajte vodu, a prosipajte staru da bi ste sprečili razvoj algi i bakterija. Kada koreni porastu oko 2 cm, posadite kraj korena u saksiju, zalivajte (ne previše i ostavite na suncu).

Nega i održavanje biljke

Ono što mnogi ističu da je jako važno kada govorimo o ovoj sobnoj biljci jeste da je laka za održavanje, ali je jako važno da kada je sadite koristite kvalitetan supstrat, a ne vrtno zemljište.

Presađuje se samo kada „preraste saksiju“. Svekrvin jezik je biljka koja dugo živi, ali sporije raste od nekih drugih biljaka; ako želite da ubrzate njen rast, najbolje je da boravi napolju tokom leta.

Lišće najbolje brišite nežnom krpom ako primetite prašinu ili bubice.

U zavisnosti od vrste može narasti od desetak centimetra, pa čak do preko 3 metra.  Zemljište je idealno da bude peščano, drenirano, blago kiselo do blago alkalno.

Kada govorimo zemljištu, treset može biti dobro rešenje, ali mogu se javiti problemi sa hidriranjem i dreniranjem. Dobro rešenje moglo bi biti višenamensko zemljište za kaktuse u saksijama.

Za kontrolu visine biljke, uklanjajte sterilnim makazama ili nožem najviše listove, a takođe sklonite listove koje su oštećeni, truli ili suvi. Na taj način ćete podstaći rast novih listova. Orezivanje je najbolje raditi u proleće i leto, u periodu vegetacije.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Sanseverija je veoma izdržljiva biljka, koja se lako održava, jednostavno razmnožava, i ne trebate da budete ekspert da je čuvate godinama, ali kao što ste mogli da vidite, njen najveći problem jeste zalivanje, odnosno „prava količina vode“.

Iako ne mora da se mnogo zaliva, niti redovno, veoma je važan način na koji to radite. Jer prekomerno zalivanje dovodi to truljenja korena biljke ali i raznih gljivičnih infekcija.

Kao i svaka sobna biljka, i sanseverija traži pažnju da bi bila zdrava i da je ne bi napadale štetočine. Lisne uši, komarci, bele mušice, paukove grinje i brašnaste bube napašće sanseveriju onda kada je „bolesna“, ili kako stručnjaci to vole da kažu, kada ima ekoloških problema.

Insekti će je rado napasti kada ima problem sa vodom, kada je vlažnost u disbalansu ili ako vazduh ne cirkuliše kako treba u prostoriji gde se biljka nalazi.

U ovim situacijama, ukoliko primetite štetočine, blago je poprskajte vodom, ili uljem čajevca. Takođe regulišite vlažnost, i vazduh u prostoriji u kojoj je biljka.

Dodatni problemi koji se mogu javiti kod sanseverije:

Ukoliko zemljište ima neprijatan miris, ukoliko se oseti trulež, ova biljka najverovatnije ima truo koren. Pregledajte koren detaljno, ako ga je zahvatila trulež onda otklonite sve ono što je smeđe i trulo, a zdravi deo korena presadite u svežu zemlju. Ukoliko su listovi žuti ili smeđi – to može biti indikacija da je biljka preterano zalivena, da joj je koren truo, ili da su ga napale štetočine.

Savet je da ne zalivate preterano ovu biljku, jer je bolje da je suvlje, nego vlažnije. Štetočine koje napadaju svekrvin jezik mogu napraviti uvijene listove – oni koji su jako uvijeni odsecite, ili poprskajte biljnim šamponom ili uljem čajevca. Ukoliko opadaju listovi – razlog za to je mnogo vode, malo svetla i nezdrava zemlja. Regulišite ovaj odnos.

Prodaja i cena

Sanseveriju ćete uskoro moći da kupite u našoj prodavnici koju otvaramo. Možete ostaviti svoju email adresu u polju ispod i obavestićemo Vas čim krenemo sa prodajom, a Vi ćete tom prilikom dobiti specijalne popuste koje nećete naći na drugom mestu.

Nema razloga da uskoro ne počnete da gajite ovo sobno cveće, bilo u vašoj kući, ali i na radnom mestu, u kancelariji; ona je lepa dekorativna biljka, a pored toga i zaista pozitivno deluje na stanje organizma.

Dokazano čisti vazduh i „radi“ kao efikasan anti-alergen. Feng shui govori o tome da ako stavite ovu biljku na odgovarajuće mesto, ono širi energiju zaštite i daje zauzvrat pročišćenu energiju.

Inače, treba napomenuti da sve biljke, prema Feng shuiu, koje imaju šiljate listove čiste negativnu energiju.

Cena se kreće od oko 200 dinara za mladice, oko 1.000 dinara za biljke osrednje veličine pa sve do oko 5.000 dinara za one raskošnije primerke. Imajući u vidu njen dug život, minimalno održavanje, uz ogromne zdravstvene benefite, nema dileme da je cena i više nego razumna.