Došla je, i nadamo se prošla, pandemija korona virusa, kada smo svi puno vremena provodili u svojim kućama, mnogi su i radili u svojim domovima, a predviđa se da je ovo tek jedna od mnogobrojnih epidemija koja će u zadesiti svet.

Izgleda da je izvesno da ćemo i u bližoj ili daljoj budućnosti, puno vremena provoditi u svojim kućama.

Čini se kao da je to postalo gotovo sigurna budućnost većine nas. Jedna od stvari koju su ljudi na vreme shvatili, ili će tek, jeste da je poptuno neophodno da oplemenite prostor u kome boravite jako dugo, bilo da je to kancelarija ili dnevna ili spavaća soba.

Pored udobnog nameštaja, klime, prozora, dobra ideja je da u taj prostor, koliko god da je veliki ili mali, ubacite i sobne biljke, koje ne samo da imaju dekorativnu ulogu, već i mnogo zdravstvenih benefita. Neki su već poznati vekovima, a neki se tek sada otkrivaju.

Jedna od njih je i Šeflera, koja je poznata i pod mnogim drugim imenima, u zavisnosti u kojoj zemlji se nalazi, a omiljena je kao sobno bilje, jer je održavanje lako, a zauzvrat daje mnogo.

Neki kažu da je ovo feng shui bilje, jer donosi mir i harmoniju u dom u kome se nalazi. Naročito je kinezi koriste u ove svrhe.

Poreklo

Ovo je jedna lepa, tropska biljka koja raste u Australiji i Novom Zelandu; ona je zimzelena biljka, koja buja u suptropskih delovima ovih zemalja, i generalno je poznata po tome što joj odgovara toplija klima.

Iako dolazi „iz daleka“ ova biljka se jako lepo gaji u našoj zemlji kao sobna biljka, koja ulepšava svaki prostor, a njeno ime Šeflera možda vam nije toliko poznato, ali kišobran drvo (ovaj naziv se vezuje primarno za Englesku) verovatno budi neku bližu asocijaciju.

Ona pripada porodici Araliaceae, u pitanju su bršljeni. Ponekad raste u drvoredima, a još je interesantnije da se ona tokom rasta može povezati i sa drugim biljkama, čineći tako još kompleksniji svet.

Kažu i da ona nosi titulu najlepše saksijsko cveće koje postoji. Zbog mogućnosti da je obrezuje, Šeflera je savršena biljka da se od nje napravi minijaturno drvo – bonsai, ali različiti drugi oblici, da bude šira, ili viša, a na tržištu, posebno kod nas postoje i patuljaste verzije.

Drugo ime po kome je poznata je i medveđa šapa (na našim prostorima pre svega); pod ovim imenom je možete naći u cvećarama.

Njeno originalno ime Šefler dato joj je u čast botaničara koji se zvao Jakob Kristian Šefler.

Ukoliko se Šeflera nalazi u svom prirodnom staništu, u tropskim krajevima, gde su idealni uslovi za njen rast, ona može dostići impozantnu visinu – do zapanjujućih 30 metara.

U zatvorenom, odnosno ukoliko je u pitanju Šeflera koja se gaji kao sobno bilje, u tom slučaju, takođe može biti podosta visoka – i do dva metra visine. Redovnim obrezivanjem može ostati „manja“.

Ona je simbol progresa i sreće, pa je mnogi biraju kao dekorativnu biljku za kancelarije. Ona takođe neutrališe loše zračenje koje dolazi od električnih aparata kojih oko nas ima sve više i više.

Ukoliko joj posvetite dovoljno nege i pažnje, svake godine će biti lepša i bujnija.

Zašto je popularna?

Smatra se da je Šeflera biljka koja je savršena, doduše za malo veće prostorije, unosi svežinu, ali je i veoma korisna. Ona eliminiše toksine iz vazduha, kao što je ugljen-dioksid, ali i različite vrste virusa, kao i gljivica.

Smatra se da je ovo savršena biljka za domove pušača, ali i neke lokacije, kao što su kafići – u kojima se puši, jer je ona savršena u apsorpciji štetnih materija od duvana, kao što su katran i nikotin.

Smatra se da je Šeflera najsavršenija ekološka biljka, koja do te mere čisti prostor, da je vazduh u njoj potpuno čist. Veruje se da je ova biljka čak u stanju da toliko pročisti vazduh da se može koristiti kao lek za nesanicu, jer ćete u sobi gde je Šeflera spavati kao beba, u potpuno čistom vazduhu.

Feng shui prepoznaje ovu biljku kao veoma značajnu, jer već znamo da prema ovoj nauci svaka biljka ima svoje značenje i mesto gde treba da se postavi u kući.

Šeflera je omiljena u ovom smislu, i primetićete da je u brojnim feng shui priručnicima izdvajaju kao favorita. Veruje se da je ova biljka predstavlja ili vrši akupunkturu prostora, pa tako lišće širi pozitivnu energiju, a sama biljka služi kao magnet za sreću i bogatstvo.

Služi i kao biljka koja štiti, što je donekle simbolizovanu u njenom obliku koji je poput kišobrana – isto kao što nas kišobran štiti od kiše, tako nas i Šeflera štiti od negativnih uticaja koji dolaze iz različitih izvora. Veruje se da je ova biljka u stanju da čuje osećanja ljudi i da uzvrati, odnosno da reaguje na njih.

Ako širimo sreću, radost, i pozitivne vibracije i biljka će, a ako smo tužni, nesrećni ili uplakani, ona će pojačati tu negativnost i pomalo će svenuti.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Dracena | Zamija

Koje sve vrste postoje?

Uglavnom se na našem tržištu kupuju dve vrste Šeflere, iako postoji oko 150 različitih vrsta, kako kažu cvećari. Neki kažu da ima više od 200 vrsta.

U literaturi pronalazimo podatak, da postoji mnogo veći broj biljaka iz reda Šeflera, čak osam stotina, a ovde se ubrajaju i žbunovi, lijane kao i drveće.

U našoj zemlji ona je najpopularnije saksijsko cveće, pored omiljene ljubičice. Kod nas su najpopularnije manje verzije, koje su široke oko 60 cm, i dostižu visinu oko 1,5 metara, jer su idealne da se smeste u većinu domova.

Šeflere koje se razlikuju po boji, a koje ljudi kod nas najviše kupuju se razliku po boji lista.

1. Prva je šeflera tamnozelenih listova

2. Druga je šeflera zeleno-žutih listova

Kod nas su dakle zastupljene:

1. Schefflera actinophylla (tzv. kišobran drvo)

2. Schefflera arboricola (patuljasto kišobran drvo)

Odgovarajuća temperatura

Idealna temperatura za Šefleru je između 15 i 24, u smislu da joj ne smeta, ali je idealna temperatura između 16 i 18 stepeni Celzijusa.

Poneki preporučuju i temperaturu koja može da se spusti i do 13 stepeni, ali ne nižu od toga. Ne sme se reskirati sa nižim temperaturama, naročito na duže staze.

Naravno, ovo je biljka koja potiče iz tropskih predela, tako da joj ekstremno niske temperature nikako ne prijaju; tako da je tokom zime nikako ne držite napolju.

Takođe, zimi je sklanjajte od izvora toplote, kao što su grejna tela, grejalice, peći, ili klime, jer joj to može upropastiti listove.

Kao i sve tropske biljke, i Šeflera traži umerenu do veću vlažnost, tako da vazduh u prostoriji u kojoj je držati ne sme biti suv. Neki ljudi vole da koriste i ovlaživač vazduha baš za biljke, pa možete da razmislite i o tome.

Koliko svetlosti je potrebno?

Kao i velika većina biljaka čije je poreklo u tropskim i suptropskih krajevima, i Šeflera traži puno svetlosti, ali uz oprez ne sme biti izglana direktnom svetlu; ukoliko to učinite možete joj spaliti njene tanke listove, koji će se opustiti, pasti, i požuteti.

Tako ćete i doznati da je previše bila izložena direktnoj svetlosti, kada joj listovi vise. Ali budite oprezni, i nedostatak svetlosti dovodi do slične situacije – tu nikako ne smete pogrešiti i držati svoj primerak u mraku.

Imajući u vidu da Šerlera može imati i tamnozelene listove, u tom slučaju najbolje mesto za nju je u polu-senci; a ona koja ima žute šare možblize da bude bliže izvoru svetla, ali nikako po ceo dan, na direktom suncu.

Ukoliko ste u mogućnosti, tokom leta je izbacite u, ukoliko imate, baštu (ili terasu), gde će moći da se sunča, doduše u hladovini, naročito tokom jutarnjih sati.

Ne podnosi promaju, zato njena pozicija nikako ne sme biti blizu vrata, ili u među prostoru gde može da „povuče promaja“.

Koliko zalivanja traži?

Šeflera je biljka koja voli vodu, i tu nema dileme.

Kada govorimo o zalivanju, veoma je važno da joj dajete dosta tečnosti, odnosno svaki put kada primetite da je zemlja u kojoj se nalazi suva – metoda provere prstom ovde je najbolja.

Leti u u prolećnim mesecima, to treba da bude i dva do tri puta tokom jedne nedelje. Zimi, Šeflera traži vodu jednom nedeljno, i ne više od toga.

Takođe se preporučuje orošavanje, koje možete raditi povremeno. Svakako nemojte preterivati sa zalivanjem, jer možete da je uništite od prekomerne količine vode.

Znak da ste je preterano zalili, videćete na njenim listovima, biće žuti, svenuće i počeće da opadaju.

Biljku možete sa vremena na vreme brisati vlažnom krpom, polako, list po list, od vrha prema unutrašnjoj strani biljke.

Da li cveta?

Izgled Šeflere je veoma interesantan –njeno stablo je tanko i povijeno, a krošnja je ovalnog oblika, odakle listovi izgledaju kao da su savijeni prema dole, liče na kišobran, odakle i ime kišobran drvo.

Kada je ova biljka mlada, ne izgleda baš zavidno, poprilično je neugledna, pre svega zbog toga što listovi „štrče“ , nema ih puno, niti su srazmerni sa peteljkama. Ali vremenom ona se pretvara u pravu lepoticu.

Kada pređe visinu od 50, 60 centimetara, onda se formiraju divni, karakteristični listovi i njihov prepoznatljiv oblik.

Kada govorimo o cvetovima, odgovor je da, Šeflera cveta, ali isključivo u prirodnom staništu, odnosno ukoliko je dobro gajena i iznosite je napolje, mogu se pojaviti i cvetovi u pojedinim slučajevima.

Ako porastu oni jako liče na pipke hobotnice, pa otuda i njeno drugo ime hobotnica biljka. Ovaj naziv je čest u Australiji, odakle i potiče, a kada je gajena napolju, zaista daje divan cvet.

Da li je potrebna prihrana?

Da, prihrana je apsolutna neophodna za ovu biljku, ali naravno ne bilo koja.

Ona voli bogato zemljište, pa se sugeriše da koristite laganije supstrate, a đubrenje se sugeriše da se obavlja dva puta sedmično, u periodu kada vegetira, i to je najbolje činiti tečnim đubrivom.

Kada su dani topliji, tokom kasnog proleća i leta, na nekoliko nedelja možete da joj dajete gnojivo u tečnom obliku koje je napravljeno baš za lisnate biljke.

Imajte u vidu da agresivna prihrana, u vidu neke jače hemije može štetiti njenom rastu.

Upamtite blaga prihrana i pravilno korišćenje.

Koliko često je potrebno presadjivanje?

Iako ova biljka može da poraste i do 2 metra, kada je niža, možete lakše da je oblikujete. To se čini tako da je režete kada krene da se širi.

Ukoliko, sa druge strane želite biljku koja je visoka, onda je tokom proleća odrezujte i presađujte jednom godišnje. Na ovaj način joj raste koren, i ona postaje sve veća i veća.

Idealna zemlja za Šefleru je malo suvlja zemlja, dakle nikako ne smete da je previše zalivate, bolje će podneti suvlju zemlju. Zemlja između dva zalivanja mora biti potpuno suva, na podmetač stavite kamenčiće ili šljunak zbog boljeg dreniranja.

Dakle zemlja koja je idealna je dobro izdrenirana da može da propušta vodu. Kada presađujete koristite miks šljunka i treseta ovo je savršeno za negu ove tropske biljke.

Kao i uvek pažljivo birajte svaku narednu saksiju, koja mora da bude taman. Ova biljka je veoma snažna, i uz pravilnu negu trajaće vam godinama.

Kako se vrši razmnožavanje?

Razmnožavanje Šeflere se vrši na dva jednostavna načina.

Prvi je razmnožavanjem reznica. Ovo je jeftina i laka metoda razmnožavanja, putem koje nećete dobiti biljke koje su mutirale, već iste.

Posle dezinfekcije noža, odsecite deo stabla donjeg dela biljke, a reznicu obrišite i ostavite u ubrusu. Presecite listove kako bi istekla voda. Pripremite saksiju u kojoj je mešavina treseta, peska i humusa. Ubacite reznicu i zalijte.

Stavite biljku na toplo mesto, bez direktnog izlaganja svetlosti. Kroz nekoliko nedelja, primetićete koren, a novu biljku očekujte za oko mesec dana, ponekad i do dva.

Drugi način razmnožavanja ove biljke je putem tehnike slojeva, a na ovaj način možete dobiti i dve biljke, jer je ideja da dobijete koren bez odsecanja pelcera. Pripremite saksiju u kojoj je mešavina treseta, peska i humusa.

Sterilnim nožem secnite deo korena stabla, onaj koji je ispod listova. To stablo savijte i stavite u saksiju. Deo na kome je odsečen koren zakopajte, a listove ostavite iznad zemlje

.Ukoliko je stablo nestabilno, pričvrstite ga žicom, ili nekim konopcem. Zemljište mora biti mokro, i očekujte da koren naraste. Posle toga secnite stablo, tako da ga odvojite od biljke. Kada je koren dovoljno porastao, odsecite mladicu od biljke, pa je prebacite u drugu saksiju.

Nega i održavanje biljke

Ova biljka spada u otrovne – zato je potreban dodatan oprez, u vidu rukovanja sa njom (operite ruke posle dodirivanja, sečenja, presađivanja ili brisanja), kao i lokacije gde ćete je staviti.

Ona može iritirati kožu ukoliko dirate njene listove. U slučajevima da se proguta neki njen deo, može izazvati disajne probleme.

Treba napomenuti da toksičnost nije prevelika, ali je oprez obavezan, jer u ekstremnim situacijama dovodi do povraćanja, peckanja na jeziku, utrnulosti usta, itd.

Ona je veoma laka za uzgoj – samo da nema promaje i direktnog sunca, može boraviti i u tamnijoj prostoriji.

Braon listovi se mogu pojaviti, i nisu uvek razlog za brigu, u smislu da donji listovi prirodno žute, i opadaju, a možete i sami da ih odsečete.

Takođe i kada premeštate biljku, mogu da joj opadaju listovi, to je samo znak da se prilagođava novom mestu i nije ništa alarmantno.

S obzirom na njenu impozantnu veličinu, ali i raskoš, ova biljka traži povremeno orezivanje – delovi koji su za seckanje lako ćete videti, a biljka je takva da se može oblikovati na razna načine.

Orezivanje joj ne šteti, naprotiv, od njega postaje bujnija i još lepša. Stručnjaci kažu da je potpuno normalno da ova biljka u nekim momentima nekontrolisano raste, kao i da nadomešćuje odsečene delove; zato je redovno održavanje važno.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Ova je jedna interesantna ali veoma otporna biljka, koju jako retko pogađaju bolesti, kao i štetočine. Šeflera je poprilično otporna na parazite, retko kada će je napasti gljivice.

Naravno, Šeflera nije svemoguća, nju ipak mogu „napasti“ neke bolesti, ali ukoliko ispratite proceduru za lečenje, i povedete računa možete je izlečiti.

Njeni veliki neprijatelji štetočine su bele vaši i pauci. Oba ova insekta prave probleme na listovima biljke, i ovaj problem možete rešiti tako što ćete isprati (u blažim slučajevima, ili tek začetku problema sa štetočinama) sapunom i vodom. U težim slučajevima možete koristiti adekvatan insekticid.

Što se tiče bolesti, usled prekomernog zalivanja, može istruliti koren, a ukoliko biljka nema dovoljno svetlosti, listovi će da se opuste.

U prvom slučaju kontrolišite zalivanje, a u drugom prebacite biljku na neko drugo mesto koje ima više svetla. Ipak, svetla ne sme biti preterano jer biljka može da dobije „opekotine“ na listovima, i u tom slučaju je prebacite na neko tamnije mesto (ne skroz tamno). Takođe loša drenaža zemljišta može biti uzrok truljenja korena ove biljke.

U retkim slučajevima ovu biljku napadaju gljivice, za rešenje je dovoljno da listove premažete odgovarajućim fungicidom.

Prodaja i cena

Šeflera daje puno, i izgled i zdravstvene benefite, a ne zahteva puno pažnje, kada govorimo o nezi. U većini cvećara ova biljka je pored bendžamina i ljubičice jedna od omiljenijih kada govorimo o sobnim biljkama za kancelarije ili kuće.

Što se tiče cene, nije skupa – manji primerci mogu se naći za oko 700 dinara; dok se neke malo ozbiljnije verzije prodaju po ceni od oko 2.000-3.000 dinara.

Mi uskoro planiramo otvoriti prodavnicu gde ćete moći da kupite šefleru. Dodajte se na našu email listu popunjavanjem forme ispod i obavestićemo vas čim krenemo sa prodajom i tom prilikom ćete dobiti specijalni povlašćeni popust.