Sukulentne biljke, za koje ste, verujemo sigurno čuli, su omiljene biljke za uzgajivače biljaka, iskusne i neiskusne. One su takozvane mesnatice, ali ne samo što su jako lake za uzgajanje, ove biljke skoro ništa ne može a uništi.
One lepo uspevaju i u eksterijeru i enterijeru, a savršene su u manjim vrtovima, mogu se kombinovati čak i jedne sa drugima.
Sukulenta biljka je ona koja ima veoma debeo, odnosno mesanti deo tj organ da bi skladištila vodu, a ova potreba se javlja kao posledica života u veoma sušnim krajevima.
Ova vrsta biljke su karakteristične po tome što čuvaju vodu u stablima, korenu u listovima. Kod njih je veoma interesantno da su se fenomenalno prilagodile životu u onim delovima sveta u kojima su uslovi za život jako loši, odnosno u njima nema vode.
To su dakle, biljke koje su se prilagodile da žive u uslovima koji su generalno opskurni, odnosno nemaju osnovne uslove, kao što je dovoljno vode.
To su prostori Afrike kao i Severne Amerike –ovde bukvalno govorimo o pustinjskim predelima. Ali ovakvi teški uslovi su omogućili sukulentima da se prilagode životu – jer oni su se itekako prilagodile i stvorile neverovatnu raznovrsnost u vrstama, bojama, oblicima, listovima, stablima, formama i strukturama.
Postoje džinovske sukulentne biljke, ali veoma patuljaste, koje deluju kao igračkica. Možemo slobodno reći da su sukulentne biljke, među sobom, toliko drugačije, ali postoji ta jedna nit koja ih svrstava u ovu kategoriju.
Mnogobrojne porodice biljaka u svojim članovima imaju sukulente – oni pripadaju u čak 25 porodica biljaka; a neki kažu i da je ovaj broj daleko veći.
Dakle tu ne govorimo samo o aloja veri i krasuli, za koju je većina nas čula, pa smo negde je i pročitali da su one poznate sukulentne biljke, ovde govorimo i o brojnim nepoznatim vrstama.
Takođe ovde spadaju i kaktusi kao posebna podgrupa sukulenata.
Mnoge od njih su lekovite, a takođe veliki broj njih je jako koristan za čišćenje vazduha.
Pre nego što kupite biljku
Pre nego što kupite vašu sukulentnu biljku, budite potpuno mirni, jer ni u kom slučaju nećete pogrešiti, izbor je zaista ogroman, ovo su biljke koje su kao stvorene da ih gaje svi oni koji nemaju ni malo iskustvo u gajenju cveća, a svesni su benefita ovih biljaka.
To su prve sobne biljke koje stručnjaci preporučuju da kupite i počnete da gajite u svom stanu, jer su neke od njih toliko male da staju na radni sto, a neke toliko velike i bez ikakve brige je možete „ćušnuti“ u ugao sobe, i maltene zaboraviti.
Toliko su laki za gajenje, da se retko koja druga biljka može porediti sa njima, a neki sukulentni i daju i divan cvet, u kome zaista možete da uživate.
Ukoliko ne želite nikakvo dodatno angažovanje, jednog ovakvog prijatelja možete da kupite, a možete lako uzgajati sami od semenke, jer proces zaista nije ni skup ni težak.
Treba napomenuti da postoji i generalna podela ovih biljaka na dve velike grupe, uslovljene načinom na koji skladište tečnost/vodu/hranljive materije.
- Prva grupa je ona koja ima mesnate listove, koje su okrugli i to im služi služi za čuvanje vode. Tu spadaju, gasterija, aloja, agava, havortija. Ove biljke se jako često koriste kao narodni lek.
- Druga grupa je ona čiji sukulenti čuvaju vodu u stablu a najčešće nemaju listove već npr. trnje, a tečnost mogu da uzmu ne samo sa površine već i iznutra, ona vlaga koja se nalazi pod zemljom.
Dodatna informacija ili zanimljivost vezana za sukulentne biljke je da postoje čak i oni koji jako liče na kamenje. Ovo su veoma egzotične biljke koje žive u pustinjama u Africi i doslovno liče na kamenje.
Pripadaju porodici Aizonovye, i u ovu grupu spadaju conophytum, lithops, fritias, fenestraria, dinteranthus, i titanopsis. Evo još fascinantnije informacije vezane za ove „kamene biljke“, a to je da one ponekad, u nekim situacijama, jednom tokom godine podare i divan cvet, koji je neverovatno lep.
Osnovni saveti
Pre svega moramo znati da nam sukulentne biljke dolaze iz zemalja gde je veoma toplo, odnosno gde je suša česta, mnogo češća od kiše, i to ih je nateralo da čuvaju svaku kap vode. Oni to čuvaju u mesantim listovima i debelim stablima, a ovo je zapravo način da prežive. Zato je zalivanje veoma važno – mora da bude taman, ni puno ni malo, jer obe situacije dovode do bolesti ili slabog rasta biljke.
Inače, reč sukulent ima latinski koren i u prevodu znači sok. I upravo ovo je osnova koja povezuje različite biljke, koje ne pripadaju istim porodicama, ali ih ovo povezuje to što čuvaju sok života, u različitom organu.
Velika je sreća što većina sukulenata nije toksična, pa ih bezbrižno možete držati na skoro svakom mestu u kući.
Zbog različitih veličina, u koje spadaju i manje biljke, ljudi se često odlučuju da drže biljku na radnom stolu, znajući da ima mnogo benefita po njihovo zdravlje.
I napokon ovo su najpopularnije sukulentne biljke – Top 10, prema našem izboru:
1. Sedum ili Sedumi
Eksperti kažu da je ovo idealna biljka za početnike, koje ima bezbroj vrsta, a poznata je po tome što joj ime potiče od reči sedeme, što se prevodi kao smiriti, umiriti, i ona se korisiti kod saniranja povreda ili rana, dakle ima lekovita svojstva.
Mogu da uspeju na suncu ali i u senci. Vodu čuvaju u svojim listovima. Fascinantno je da ova biljka uspeva na gotovo svakom tlu, pa je možete videti kako uspeva na stenama ili u šupljinama zidova.
2. Perla
Na latinskom njeno ime je Senecio rowleyanus. Ovaj sukulent je dolazi iz Jugozapadne Afrike, može da poraste skoro metar. Veoma je dekorativna biljka koja ima divne zelene listove, koji su malecki, gotovo kao zrna graška, što joj je i narodsko ime.
Ne voli direktno svetlo, već se lepo razvija u polu-senci. Daje i zanimljive cvetove koji podsećaju na belu bradu nekog starijeg čoveka.
3. Dracena
Laka za održavanje a uz to ovaj sukulent je i poznat prečišćavač vazduha. Prelepa i dekorativna biljka koja nam stiže sa Madagaskara, poznata i kao Zmajevo drvo.
Ima našiljene listove koji su malo spušteni ka dole. Voli dosta svetla, a može da podnese i malo suvlju zemlju.
4. Havortija
Ovo je jedna od omiljenih biljaka koje pripadaju sukulentima, smatra se idealnom sobnom biljkom po velikom borju parametara.
Pripada porodici ljiljana. Ima debele zelene listove. Ne voli direktno svetlo, dobro podnosi i niže i više temperature. Ima i divno belo roze cveće.
5. Čuvarkuća
Ova biljka je sukulent, a pre svega, za većinu nas, ona je poznata kao narodni lek za mnoge bolesti. Može da poraste od 10 do 60 centimetara, ima mesnate listove.
Veoma je laka za gajenje, ne traži puno vode, a mnogi kažu da je veoma slična kaktusu u smislu gajenja. Koristi se kao čaj, dobar je za bol u uhu, ili kao diuretik, za kožna oboljenja i mnoga druga stanja i bolesti.
6. Eševerija
Ovaj sukulent je omiljen jer se jako lepo uklapa sa drugim biljkama. Jako dobro izgleda i u manjem prostoru, jer joj je zgodan oblik.
Voli dosta svetla, a nikako ne voli mnogo zalivanja. Ima puno različitih vrsta. Nije problem da se gaji, odlična za početnike. Ima lepe listove, a neke vrste imaju i divne cvetove.
7. Kineski dolar
Feng šui biljka, otporna i laka za gajenje. Može da uspe i napolju, ali samo ako je sklonite od direktnog sunca. Leti se zaliva često, a zimi ređe.
8. Krasula
Biljka koja stiže iz Azije, sukulentna biljka koja ima mnogo imena između ostalog znamo je i kao Japansko drvo novca, jer se veruje da je to biljka koja donosi energiju novca. Ona cveta zimi i ima slatko malo belo cveće. Retko je napadaju bolesti i štetočine, što će reći veoma je otporna.
9. Ledeni Cvet
Drugo ime za ovu biljku je Delosperma. Narodsko ime joj je Ledeni cvet. Ona je sukulent koji je patuljastog rasta, a stiže iz Afrike.
Ona raste tako da prekriva tlo i veoma dugo cveta. Ima mesnato lišće. Kažu da kada procveta liči na tepih od cveća. Cveta od proleća do kraja leta, a cveće je raznobojno. Traži dreniranu zemlju.
10. Aloja vera
Biljka koja je korišćena hiljadama godina, a i danas se mnogo korisiti u raznim industrijama, pre svega u farmaceutskoj i kozmetičkoj. Lek kakav nije nijedan drugi, za mnogobrojne bolesti i stanja.
Kod nje je krucijalan sastojak aloin koji se luči više kada je biljka na svetlu, ali to takođe ne znači da će je senka ubiti. Relativno dugo živi, oko 12 godina. Ne traži puno zalivanja, naprotiv, jednom nedeljno je sasvim dovoljno da bi Aloja kvalitetno rasla.
Kako održavati sukulentne biljke?
Veoma je važno da kvalitetno održavate vaše biljke, bez obzira što su sukulentne biljke otporne, one ipak traže negu, i nikada nemojte generalizovati negu, jer ove biljke ipak pripadaju drugim porodicama.
Pre svega, kada gajite neku sukulentnu biljku morate da obratite pažnju da joj date puno svetla, zato je za njih uvek dobar izbor da ih stavite na južni deo stana, kuće, ili gde je već držite, može da bude i poslovni prostor. Uvek ćete znati da li vaša biljka dobija dovoljno svetla po njenim listovima. Obratite pažnju, puno svetla ne znači i previše svetla.
Neki sukulenti će da loše reaguju na previše svetla, spaliće im se listovi, a biljka će da počne da propada i bledi. Neke druge vrste sukulenata kada ne dobijaju dovolno svetla koje im je potrebno, veoma brzo će da se deformišu, u smislu da će da se izduže i da razvijaju drugo stablo, da će listovi da im se neprirodno šire itd, a sve to u potrazi za još više sunca, koje ne mogu da dobiju. Ovo stanje ima i svoje ime u nauci – etiolacija odnosno izduženi rast.
Tako da je krucijalno da biljci date dovoljno svetla, ali ne malo ni previše. Treba dodati i da mnogi sukulenti vole da borave i napolju, i lepo se gaje na otvorenom.
Što se tiče temperature, sukulenti, iako je to možda neočekivano, mogu poprilično da podnesu hladnoću. To možda zvuči nelogično, ali zapravo nije. Nelogično vam možda zvuči jer su ovo biljke koje su potekle iz pustinje, ali, pustinja je noću ekstremno hladna, a danju ekstremno topla, tako da su one navikle na temperaturne razlike.
Uglavnom, podnose i temperature koje su i do 4 stepena Celzijusa, ali kada pričamo o idealnoj temperaturi, vole toplo, tu nema dileme, dakle govorimo o temperaturama koje su, kako kod koje biljke, između 21 i 29 stepeni Celzijusa, a idealno je da tokom noći održavate temperaturu između 10 i 13 stepeni, kako je ne bi izlagali prekomernom temperaturnom stresu u kratkom vremenskom periodu.
Zalivanje je svakako važna stavka, i pogrešna je ideja da sukulentima ne treba mnogo vode, naprotiv. One vole puno vode, ali uvek gledajte da se zemlja između dva zalivanja osuši. Takođe, ne smete ni da previše zalivate, ni nedovoljno.
Kada dođe hladnoća, i zimski meseci, tada je sukulentna biljka u mirovanju, tada ne treba mnogo da se zaliva, dovoljno je, kod nekih biljaka, kako kažu stručnjaci i jednom u mesec dva dana. Od vode dolazi i najveći broj bolesti kod sukulenta – prekomerno zalivanje dovodi do truljenja korena, koji se posle širi na celu biljku.
Preterano zalivanje videćete po svenulim biljkama koje su izgubile svoju boju. Ipak možete da oporavite svoju biljku, ako pokušate da je presadite… Mrtav koren se može odseći, onda presadite biljku… Premalo vode se na sukulentnim biljkama vidi po slabom rastu biljke i opadanju listova. Mogu se pojaviti i fleke braon boje po listovima.
Inače, presađivanje ovih biljaka se savetuje da se obavi tokom marta i aprila, kako bi je spremili za sezonu. Mladice možete da presađujete na dve tri godine.
Sukulentne biljke vole mešavinu zemlje koja je dobro drenirana, i napravljena baš za sukulente i kaktuse – ona treba da liči na zemlju kakva je u krajevima odakle su potekle, a to su kamenita ili peskovita zemljišta. Ovakva mešavina se kupuje gotova, a ukoliko je nemate, možete da dodate u običnu zemlju za saksiju naprimer perlit.
Koren ovih biljaka je plitak i formira mrežu ispod površine tla. Tokom leta sukulenti traže prihranu, dok se tokom zimskih meseci, kada su ove biljke uglavnom u mirovanju, ne daje prihrana.
Upamtite da je još jedna stvar koju sukulentne biljke nikako ne vole promaja, tako da ih poštedite ovog stresa, i sklonite od vrata, prozora, svuda gde protiče vazduh i šteti.
Da li postoje neke mane kod sukulentnih biljaka?
Problem kod gajenja sukulenata nije ništa drugo nego doslednost i prilagođavanje uslovima.
U tom kontekstu, kod nas npr omogućiti im da imaju dovoljno svetla znači da je od oktobra pa maltene do maja, držite na nekoj tački u stanu koji ima dovoljno svetla, kako bi makar malo zaličilo na zemlju porekla, što je jako teško, jer kod nas zime mogu jako dugo da traju.
Ovo su takođe biljke, koje u našim uslovima jako retko cvetaju, ali ipak to nadoknađuju predivnim listovima.
Takođe, treba reći i da je relativno teško da cela biljka bude izložena svetlosti, jer su neretko jako guste krošnje na sukulentima, pa je i nemoguće da baš svaka liska dobije sunce. Ovo možete rešiti okretanjem biljke sa vremena na vreme prema suncu.
I iako su uglavnom jako otporne, ni sukulenti ne vole kada su izloženi naglim promenama, bilo temperature, promene mesta boravka, itd.
Iako nisu toksične, uglavnom, neke od njih mogu da izazovu alergije.
Dodatni saveti
Dodatni savet jeste i da ne uzimate savete za gajenje zdravo za gotovo. Ne može se ni u kom slučaju generalizovati gajenje biljaka, ma koliko, kao sukulenti bili otporni. Oni ne pripadaju istim porodicama, ne potiču iz istih zemalja…
Dakle, postoje uvek određene finese kod gajenja, u zavisnosti od vrste sukulentne biljke koju gajite.
Pa tako, naprimer neke vrste sukulenata ne vole da rastu na jako visokim temperaturama, kao što je to primera radi biljka Dioscorea. Ona najbolje raste kada je temperatura u radijusu između 18 i 20 stepeni. U njenom slučaju savet da se seme sadi leti nije dobar, već to treba činiti tokom zime.
Pa tako neki sukulenti traže unapred spremu zemlju, neki zemlju sa peskom…I količina vode varira, neke se mnogo više zalivaju nego neke druge.
Ovo su biljke koje mnogi sade u jednoj saksiji, i tako kombinuju sa drugim, pa tako čine zajedno jako lep dizajn. Ideja je da se poređaju na prozor, ili terasu.
Kada zalivate vašu sukulentnu biljku, morate da birate i kojom vodom zalivate i koja je temperatura u pitanju – voda mora biti mlaka, i nikako iz česme, neka odstoji malo, ili koristite kišnicu ili destilovanu vodu.
Pažljivo rukujte sa ovim biljkama, kod nekih vrsta listovi i cvetovi su jako delikatni.
Ne zaboravite da tokom redovne nege, posebno ovde govorimo o onima koji drže sukulentnu biljku unutra, da ih brišete pamučnom krpom, kako bi ste sklonili prašinu da upadne u pore listova, pre svega.
Ove biljke se uglavnom mogu pazariti za razuman novac, osim ako niste ljubitelj nekih ređih vrsta, pa ste tako i spremni da za njih izdvojite i i više novca – kao što je recimo neka retka vrsta kaktusa, kao što je Peyote (Lophophora williamsii).
