Prve asocijacije na limun za veliku većinu od nas su – svežina, kiselost, leto, zdravlje, bezbrižnost, vitamin C, žuta boja, ukus, miris, citrus, hrana, limunada, kokteli, čajevi….

Limun ima toliko veliku primenu, da se jako puno gaji, i koristi. On ima bezbroj korisnih svojstava, i koristi se u brojnim industrijama – prehrambena, kozmetička, farmaceutska takođe ubira plodove „limuna“.

Ipak, mnogi ljudi imaju nedoumice oko voća generalno, ali i oko citrusa posebno kada ga kupuju u marketima ili prodavnicama – čujemo često da su jako skupi, da se uvoze „ko zna odakle“, a pritom su puni pesticida.

Onda se logično i zapitamo, koliki su zapravo stvari benefiti konzumiranja, odnosno korišćenja limuna ukoliko je prepun pesticida i nije organski limun.

Međutim, sve više ljudi, a i vi možete biti jedni od njih, ukoliko to želite, gaji limun kod svoje kuće, u saksiji, na terasi ili prozoru. I verujte, dovoljno je da pratite pravila i možete imati ovo predivno žuto voće u svom domu, bez pesticida, i sumnjivih uzgoja.

Iako je ono simbol tropskih krajeva, i na kraju krajeva egzotike, jako se lepo gaji svuda, čak i u zatvorenom prostoru. Iako moramo da napomenemo da uzgajanje limuna u zatvorenom, odnosno u saksiji, zahteva više nege, nego kada govorimo o uzgajanju limuna napolju.

Ipak, ovo žuto drvce zaista unosi zračak sunca i sreće u vaš dom, tu nema dileme.

Poreklo

Limun je biljka koja je prepoznatljiva po svojim divnim listovima, belim cvetovima i divnim žutim plodovima. Biljka limuna može da traje i preko 20 godina; i u zavisnosti od vrste, da daje raznovrsne plodove, u kontekstu ukusa, veličine, boje.

Njegovo latinsko ime je Citrus Limun, u pitanju je zimzeleno drvo, odnosno biljka, koja pripada porodici rutovki, na latinskom Rutaceae.

Citrus,sa druge strane potiče od grčkog korena reči „kedrons“, a sama reč limun se vezuje za arapske korene, i tu se odnosi na plod ove biljke. Na različitim jezicima ova biljka se zove Limone, Limonero, Zitrone, itd.

Poreklo limuna nas vodi na jugoistok Azije – a neke pretpostavke kažu da je nastao tako što su se ukrstili pomelo i dinja. Ovo je biljka koja traži suvo i plodno tlo, a veliki neprijatelj mu je jak vetar i niska temperatura.

Još u starim vremenima, ljudi shvatili da plodovi limuna imaju mnogo benefita po ljudski organizam – stimulišu apetit, i deluju kao osveženje za umoran organizam. Kada ga uzgajate sami, od zdravih plodova možete da napravite bilo šta.

U mnogim zemljama sveta pa tako i kod nas se gaji u saksijama kao ukrasno drvo, jer pojedine vrste imaju gorke plodove. Međutim, ova biljka spada u one osetiljivije, pa je stoga potrebno da obratite pažnju na njenu negu, i da joj se posvetite maksimalno jer limun ima određenu osetljivost na spoljne faktore.

Zašto je popularan?

Limun je veoma popularan jer nam daje dovoljno vitamina C koji je neophodan za dobar imunitet, a sem toga nas štiti od prehlada, gripa, posebno tokom zimskih meseci kada su virusi i bakterije u punom jeku.

Ljudskom organizmu potrebno je oko 80 miligrama ovog vitamina za normalno funkcionisanje, što je važno naročito tokom sezone bolesti. Puno limuna treba da konzumiraju i oni koji imaju srčane probleme. Jedna voćka ovog citrusa koja je teška oko 100 grama ima 51 miligram vitamina C. Naravno možete da pijete sa čajem za potpun efekat (i malo meda, kako se najčešće i pije).

Upravo je vitamin C i njegova dostupnost pomogla u eliminisanju mnogih bolesti, jer su ovu voćku mogli da dobiju svi kojima je potreban vitamin C. Recimo u Africi koriste limun u borbi protiv kolere.

Preporuka je da se svaki dan pojede bar jedan limun, odnosno napravi limunada, poželjno bez šećera, a ima li lakšeg načina nego da uberete jedan limun iz vaše saksije. Inače uvek je bolje da se umesto suplemeneta koristi priroda, a tako je i kod vitamina C, odnosno limuna.

Limun je prepun fitohemikalijama flavonoidima koji si efikasni u borbi sa rakom, a takođe su dobre kao antioksidans i antibiotik, jer sprečavaju raznorazne infekcije. Limun je odličan, zbog tog vitamina C u borbi protiv slobodnih radikala koji uništavaju zdrave ćelije u našem organizmu. Podstiče proizvodnju kolagena, a dobar je i za holesterol.

Limun ima i kiselinu (limunska) koja je poznata kao čistač tela od svih toksina, a korisna je kod ljudi koji su na dijetama jer ona razgrađuje masti. Dobra je i za varenje, i za one koji imaju konstipaciju. U limunu ima i vitamina B, koji je dobar za nervni sistem, jer eliminiše stres. Ne preporučuje se da se korisiti tokom trudnoće jer izaziva pojačanu kiselinu.

Još jedna veoma važna stvar kod limuna koji se gaji u saksiji, jeste u tome što on ima pektin koji je dobar za creva – svako ujutro na prazan stomak popijte čašu toplog limunovog soka kako biste očistili organizam od bakterija.

On ima i puno kalijuma koji je važan za funkcionisanje mozga; a osim toga u njemu postoji i magnezijum, fosfor, kao i kalcijum. Dobar je za oči, jetru i za sve upalne procese, npr mišića. Savršen je u borbi protiv akni, starija i bora, generalno je super da se koristi za kožu, kosu i nokte.

Koje sve vrste postoje?

Postoji mnogo vrsta limuna za uzgajanje a ovo su neke od najčešćih koje se mogu gajiti u saksijama..

1. Limun Meyer– ovo je vrsta limuna koji se najčešće gaji kod nas, jer nije mnogo velika biljka, raste do negde oko jedan metar. A što je najbolje daje plod već posle prve godine. Ima i ljubičasto cveće.

2. Limun Mesečar ili Limun Lunario – ova biljka je obdarena velikom krošnjom koja je dosta bujnija nego kod nekih drugih vrsta. Ima veoma velike listove, a lepo se gaji u saksiji iako može dostići visinu i do tri metra.

3. Limun Pavlovsky – odlično se ponaša u zatvorenom prostoru, i dobro podnosi nedostatak svetla. Može mnogo da poraste. Mlađa stabla daju 20 plodova, dok starija mogu dati oko 50 i više.

4. Limun Maikop – može da se gaji u stanovima, a ova vrsta je nastala trudom uzgajivača kako bi napravili što kvalitetniji limun. Raste do dva metra visine. Daje puno plodova.

5. Limun Eureka – ovo je kalifornijski limun koji je „obdaren“ velikim plodovima lepog ukusa. Ova vrsta se koristi u pripremi slanih i slatkih jela, kao i u pripremi koktela.

6. Limun Genova – lepo se gaji u zatvorenom prostoru, a ukus ovog limuna je predivan. Ima zeleno-žutu boju.

7. Limun Mezensky – ovo je zapravo ukrasni limun, jer njegovi plodovi nemaju lep ukus, malo su gorkasti. Drveće nije veliko.

Odgovarajuća temperatura

Tokom  letnjih meseci vašu saksiju sa limunom držite napolju kako bi mogla lepo da se osunča i da bude na toplom, što joj veoma prija. Čim počne jesen i hladniji dani, sklonite je u kuću, da je ne bi oštetio mraz.

Ako nemate terasu niti odgovarajući prozor, biljku možete da držite unutra, ali u prostoriji koja ima svež vazduh. Možete i da merite temperaturu i neka ona zimi uvek bude oko 5-15 stepeni Celzijusa, a ne bi smela da pada ispod nule.

Možete, ako želite da koristite fluorescentne lampe snage 40 vati. Kada god možete merite temperaturu u prostoriji, kako ne bi pala ispod svog minimuma.

Koliko svetlosti je potrebno?

Pored vlage, i toplote, limunu je potrebno puno svetla – prema nekim podacima limun treba da bude na suncu od 6 do 8 sati svakoga dana.

Ovo je biljka kojoj prija svetlo, i to dosta, zato je uvek stavljajte na terasu, leti je držite napolju, a ako nemate terasu, stavite je pored prozora. Biljku locirajte kod prozora ili vrata, da uhvati što više sunca – ako ne dobije dovoljno svetlosti, može da odbaci svoje lepe listove.

Najbolje lokacije za limun u saksiji su na jugu, zapadu i istoku. Nemojte da stavljate vašu biljku blizu grejnih tela, jer ne voli suv vazduh nikako. Leti mora da bude napolju na svežem vazduhu, jer joj ustajao vazduh ne prija.

Koliko zalivanja traži?

Zimi se limun zaliva na svake dve nedelje, dok leti češće, on traži vodu, ali je ovde jako važno da birate vodu sa kojom ćete ga zalivati. Voda kojom ga zalivate, u sebi, ni slučajno ne sme da ima kamenac, pa ako koristite vodu iz česme neka to bude voda koja je prokuvana prethodno.

Ne preporučuje se ni hladna voda, najbolje je zalivati limun u saksiji sa mlakom vodom. Veoma je važno da prostor u kome držite saksiju bude pomalo vlažan, a zimi kada su u funkciji grejna tela, tada na njih, npr na radijator stavite sudove sa vodom, da bi pravile paru, koja prija ovoj biljci.

Ukoliko ste baš rešeni da vašoj biljci pružite sve što joj je potrebno, možete da nabavite i ovlaživač vazduha. A tokom letnjih meseci, ova biljka zaista traži svakodnevno prskanje listova kako bi se sprečilo da oni uvenu. Mogu se koristiti i cevi za navodnjavanje, da bi biljka bila bolje hidrirana, jer joj je to neophodno da bi rasla.

Saksija se može staviti u plitak tanjirić sa vodom, a leti se zaliva obavezno na dva do tri dana. Ako vaš limun stagnira sa rastom, verovatno nema dovoljno hranljivih sastojaka – nemojte preterano da ga zalivate.

Da li cveta?

Da, drvo limuna cveta. I da njegovo cveće je mirisno, belo, i raste na kraju stabljiki. Cveće se stvara tokom proleća, ali u zavisnosti od vrste može i u drugim stadijumima.

Da li je potrebna prihrana?

Nakon boravka napolju u letnjem periodu, stablo je potrebno dobro očistiti, oprati i orezati. Optimalno vreme za đubrenje voćke je između aprila i avgusta meseca.

Najbolje je da se kombinuju organska i mineralna đubriva, kako bi limun dobio sve što mu je potrebno. Dodatno možete da stavite opiljke gvožđa kako bi zemlja dobila još nutritijenata.

Kada primetite da su listovi beli, onda je to možda signal da je vreme da malo pojačate prihranu. Limun inače brzo uzima prihranu iz zemlje, zato je važno da joj dajete više, odnosno češće.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Kod gajenja limuna zemlja se menja na dve godine, a presađivanje je najbolje vršiti na četiri godine. Uz to se krošnja limuna koja je veoma bujna orezuje jednom godišnje, da bi drvo lepo raslo i ne bi bilo neuredno. Kod starijih stabala menja se samo površinska zemlja.

Idealna zemlja za limun u saksiji je kombinacija peska, treseta i komposta. Kod presađivanja nije potrebno da koristite veću saksiju, osim ako presađujete mladicu, tada saksija može biti veća. Zemlja ne sme da bude mnogo vlažna, ali ni komplet suva.

Najidealnija saksija je ona od pečene gline sa rupicama kroz koje ulaze vazduh i voda, i tako se razvija koren. Veličina se menja u zavisnosti  od uzrasta limuna, uz glavni uput da se pomalo povećava veličina. Rupice na saksiji su važne da otiče višak vode.

Kako se vrši razmnožavanje?

Ona se razmnožava putem sadnje iz koštice – seme se drži u frižideru oko dve nedelje, na temperaturi koja je između 1 i 5 stepeni Celzijusa.

Zatim se seme stavi u zemlju, a za termin birajte sam početak marta, kraj zime i početka proleća. Zaliva se i čeka se da izraste.

Drugi način je da se semenke potope u vodu na samo nekoliko sati, da bi postale mekane i pustile opnu. Takvo seme, bez opne, se stavi u vodu, a zatim u saksiju, a zemlja mora da bude vlažna. Na to idu kamenčići kroz koje izlaze klice.

Nega i održavanje biljke

Ovo je biljka kojoj je potrebno kalemljenje, i to daje najbolju biljku, kada se kaleme dve ili više sorti limuna. Gajenje ovog citrusa u saksiji je najbolje početi u maju mesecu.

Uzmite drvo domaćin koje ima odsečen vrh, a nožem napravite vertikalni rez koji ćete napraviti ka vrhu stabla, ne dublji od 5 centimetara. Kora treba da se odvoji od drveta da bi ostala rupa, kalem se iseče ukoso, a listovi se skinu, a ostavi se samo jedan.

U prethodno napravljenom rezu stavite kalem. Sve se zatvara voskom i preko stavlja najlonska kesica, koja se skida posle 3 nedelje. Grančicu (kalem) koso isečemo ne dirajući rez.

Listovi se seku svi sem jednog. Kalem se odrezuje tokom zime i čuva na 10 stepeni i vlažnoj zemlji. Ukoliko ste posadili limun u saksiju, morate da bude strpljivi dok ne dobijete plod.

Četiri godine je čekanje da dobijete žute plodove citrusa. Posle toga svake zime imaćete nove plodove. Cvetanje počinje na proleće a plodovi se beru od novembra do maja. U zemljama u kojima je uvek toplo, tamo se limun bere i leti, to je takozvana druga berba, ali to nije opcija na našim prostorima jer mi imamo oštru zimu, kada temperature mogu da budu veoma niske.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

Da napadaju je, i zato morate da obratite posebnu pažnju. Limun koji se gaji u saksiji ima velikog prirodnog neprijatelja – to je insekt štitaste uši, koji napada mnoge biljke.

Znak da je vaš limun pod napadnut od strane ove štetočine videćete na listovima biljke, koji će krenuti da se uvijaju, i da se menjaju. Ovaj problem ćete rešiti uz pomoć odgovarajućeg pesticida, a možete i da čistite listove pamučnom krpom koji ste natopili metil alkoholom.

Ovo brisanje se preporučuje kada listovi nisu potpuno uništeni insektom. Obratite pažnju posebno krajem januara meseca jer je to tajming kada ove bube napadaju svom snagom. Može biti i na meti brašnastih vaši čije ćete „delo“ da vidite takođe po listovima limuna.

Može je napasti i Citrus Cinker, inače česta bolest kod svih citrusa, koja je uzrokovana bakterijom koja često napade limunove, i zove se Xanthomonas citri. Loša vest je da za nju nema leka, kada je već u poodmaklom stadijumu bolesti, dok je najbolje rešenje preventiva.

Ova bolest napada celu biljku, sve njene delove – počinje da daje malo plodova, da vene. Zato održavajte vaš limun i dajte mu svu pažnju koju možete, negujte njegove listove, i plod.

Limun može napasti i čađava plesan, a lek za ovu gljivicu je odgovarajući fungicid. Dakle ono što je najvažnije jeste da gledate u listove limuna, pre svega po njihovoj boji videćete da li je biljka zdrava ili nije.

Ukoliko je list braon boje, onda je biljka dugo bila na vetru, a ukoliko su beli, onda je biljka slabo nahranjena, i potrebno je dodati nešto u njenu prehranu.

Prodaja i cena

Ukoliko želite da pojednostavite stvari, najlakše je da kupite sadnice, koje se mogu naći po ceni, u zavisnosti od vrste limuna po ceni od oko 1,000 dinara za manje pa sve do oko 5,000 do 10,000 dinara za neke osrednje i veće primerke koji već rađaju. Ukoliko želite možete pazariti i organski limun, koji je dosta skuplji ali je i ređi.

Na tržištu može da kupi u takozvani sibirski limun, koje je savršen za hladniju klimu, jer može tolerisati i temperature koje idu i do – 30 stepeni celzijusa. Njega ima puno na našem tržištu, pa se može naći jeftino – male sadnice za samo 500 dinara.

Za one koji isključivo žele da gaje limun u saksiji onda je najbolja vrsta „mesečar“ koja je veoma dekorativna, ima veliku krošnju. Sadnice se mogu naručiti i onlajn, osim što se mogu kupiti u rasadniku.

Uskoro ćete sadnice limuna u saksiji moći da nabavite i preko nas, pa se možete prijaviti na našu e-mail listu ispod i obavestićemo vas čim ga budemo imali za prodaju da tom prilikom dobijete najbolju cenu.