Zanimljivo je to kako mnoge biljke koje se kod nas, ali isto tako i u svetu, koriste, imaju tzv narodska imena, koja su toliko simpatična i “od srca”, uglavnom predstavljaju asocijaciju na neku osobinu konkretne biljke, ili na neko njeno svojstvo.
Nije neobično ni kod nas, ali ni u svetu, da je jedna biljka poznata po više imena, ne samo po jednom, u zavisnosti od kraja u kome raste – pa tako jedna ista biljka u različitim krajevima iste zemlje može da ima različita imena.
Neretko su ta imena izuzetno duhovita ili kreativna, a mogu da budu vezana i za neku narodnu legendu ili uvreženo verovanje koje postoji vekovima, a vezano je baš za tu biljku.
Biljka-pauk ili Paukova biljka je jedna od njih – veoma interesantna tropska biljka, koja ima veoma zanimljivo lišće koje je poput paukovih udova, na taj način ona “pada”, tako da izgleda kao da je pauk u saksiji.
Njeni drugi nazivi su i Zeleni Ljiljan ali i Hlorofitum, a ona je je posebno znana po tome što je poznata kao prečišćavač vazduha, a idealno se uklapa u mnogobrojne prostore, i veće i manje, jer daje pravi egzotični šmek u svakom prostoru, makar to bio i neki mali kutak.
Smatra se i da je ovo biljka poznata i po tome da lako upija negativnu energiju koja se širi, zato je često viđamo na stresnim mestima, kao što su kancelarije, npr, gde je velika koncentracija ljudi na malom prostoru.
Dodatno, veoma je važno da pomenemo i informaciju koja nije zanemarljiva, a to je da stručnjaci preporučuju ovu biljku i za sve one koji tek počinju da se bave gajenjem biljaka, jer Biljka-pauk zapravo ne zahteva nikakvu dodatnu pažnju niti posebnu negu, samo praćenje osnovnih pravila.
Poreklo
Poreklo biljke Zeleni ljiljan vodi nas do daleke Južne Afrike gde raste u svom prirodnom staništu.
Njeno latinsko ime je Chlorophytum comosum, a postoji veliki broj različitih vrsta, a pre svega je važna podela na biljke koje imaju šareno lišće i koje imaju jednobojno.
Njena najpoznatija karakteristika su njeni listovi koji su dugački i tanki, a na njemu su interesantne boje, kao što su razne nijanse zelene i žute.
Inače ovo nije biljka koja raste mnogo, okvirno može da dostigne oko 60 centimetara u visinu, što je idealno kada govorimo o pozicioniranju biljke na manjim prostorima, kao što su npr radni stolovi.
Često ih možemo videti u visećim saksijama, jer listovi Pauk-biljke divno padaju preko njih, a sama biljka nije toliko velika da ne može da stane u neki prostor.
Ljudi često drže ovu biljku i u spavaćim sobama, ali i u kuhinji ili kupatilu, gde ima vlažnosti od kupanja ili kuvanja, a opet da ima makar malo svetlosti kako bi biljka mogla da raste kako treba.
Zašto je popularna?
Svoju popularnost pre svega duguje atraktivnim listovima koji zbog načina na koji padaju liče na pauka, pa je po tome i dobila ime Biljka-pauk ili Pauk biljka.
Popularan je Zeleni ljiljan, jer se može pazariti za mali novac, divno je dekorativna biljka, koja je laka za negu, poznata je kao prečišćavač vazduha, idealan za sve prostore, kao što su kancelarije, restorani ili stanovi, manje radne sobe, ili sobe za učenje.
Upravo tamo gde ima malo prostora, a opet vam je potrebno da imate dovoljno čistog vazduha da se koncentrišete.
Veruje se da ova biljka pored toga što je poznata da uklanja štetne materije iz vazduha, pa ga čini čistijim i prepunim kiseonikom, takođe i biljka koja uklanja negativnu energiju iz svakog prostora, pa je upravo zato mnogi ljudi biraju kao najbolju sobnu biljku. I Feng šui prepoznaje Zeleni Ljiljan kao korisnu biljku, koja vraća pozitivne impulse u organizam.
Kažu da je i ova biljka u izboru NASA kao jedna od najboljih za prečišćavanje vazduha od raznih toksina, a savršena je ua početnike u gajenju
Cveća, jer nije problem ako se ne zalije, ili ako se temperatura promeni iz tople u hladnu ili obrnuto.
Još jedna veoma važna stavka je to da ova biljka nije ni najmanje otrovna, ni za ljude ali ni za životinje, neki čak tvrde da je lišće Zelenog Ljiljana toliko ukusno za mace, tako da ih neretko grickaju, i apsolutno im ne smeta.
Koje sve vrste postoje?
Postoji veliki broj vrsta ove biljke, u literaturi se pronalazi podatak da ih ima više od dve stotine, a pre svega treba da pomenemo dve primarne grupe Zelenog Ljiljana, a ta podela je nastala na osnovu boje njenog lišća, na jednobojne ili šarene. Tu izdvajamo:
- Zeleni Liljan koji ima šareno lišće – ovo je vrsta koja je veoma atraktivna, ali je to takođe vrsta, ukoliko se odlučite za nju, koja zahteva da dobija na dnevnom nivou više svetlosti, nego druga vrsta. Svetlost je ta koja podstiče listove da menjaju boju, tj da budu šareni.
- Zeleni Liljan sa jednobojnim, odnosno zelenim lišćem – ovo je isto jako lepa biljka, a za neke je mnogo prihvatljivija varijanta jer ne zahteva toliko svetlosti, kao „šarena verzija“ Hlorofituma.
Ovo su najpoznatije vrste Biljke pauk koje se gaje veoma uspešno u sobnim uslovima, i izuzetno su dekorativne:
- Avion biljka, ili Pauk-biljka, ili na latinskom Chlorophytum comosum – Ova vrsta Zelenog Liljana je ona koju možemo najčešće da sretnemo, u sobama širom sveta. Laka je za negu, lepa, ima zelene listove na kojima su bele šare. Ovo je ono za šta se kaže da je original iz koga su nastale sve ostale verzije biljke.
- Chlorophytum comosum ,,Vittatum”- ova sorta Hlorofituma ima interesantne listove koji su šareni, a posebna je i po tome što se jako lako gaji. Srećemo je svuda u svetu.
- Limun vrsta Hlorofituma – Chlorophytum comosum ,,Lemon” – ova sorta Zelenog Liljana je karakteristična po listovima koji nisu šareni, već su jednobojni, ali ništa manje atraktivni. Lako se gaji, pa je veoma često nalazimo kao sobnu biljku, svuda u svetu.
Odgovarajuća temperatura
Postoji nešto veoma zanimljivo kod Zelenog Ljiljana kada govorimo o temperaturi – ovo je biljka, koja na zaprepašćenje može da podnese niske temperature, iako je tropska biljka koja nam stiže iz jako toplih područja.
Opet ovo ne znači da treba da eksperimentišete sa jako niskom temperaturama, iako ona može da podnese variranja u stepenima.
Dakle, vodite uslovom da je ovo biljka koja voli da je na umerenim temperaturama, koje su od 15 do 24 stepena Celzijusovih.
Ukoliko je zima, ili je u prostoriji u kojoj je držite nešto hladnije, gledajte da temperatura nikada ne padne niže od 6 stepeni Celzijusa, jer je to ipak temperatura koja joj može oštetiti listove, ali i njene ostale delove, koren, stablo, itd. Ipak, imajući u vidu njeno tropsko poreklo, ipak je ovo biljka koja dosta dobro podnosi i niske i visoke temperature.
Druga veoma važna stvar je da kod gajenja Pauk-biljke povede računa o vlažnosti vazduha, i ovo je veoma važno da se ispuni.
Dakle, ne sme da bude na jako toplom vazduhu koji je uz to i suv, ovakva kombinacija će da uništiti njegove lepe listove, tj da ih osuši. Biljka mora da se orošava redovno kako bi ste izbegli ovaj scenario, koji je verovatan i leti ali i zimi kada su uključena brojna grejna tela, koja suše vazduh.
Koliko svetlosti je potrebno?
Konkretno, kada govorimo o svetlosti, ovo je biljka koja, baš kao i većina tropskih biljaka, nije ljubitelj direktnog svetla, ali svakako da joj prija kada je na svetlu, tj, na dobro osvetljenim mestima, jer je upravo količina svetla koju Zeleni Ljiljan dobije krucijalan za rast listova, i posebno za njihovu boju.
Stoga, preporuka je da se kao idealna pozicija za ovu biljku biraju sledeće pozicije – bilo koji kutak u vašem prostoru gde će biljka da ima indirektnu svetlost, ovo zavisi od vašeg stana i količine svetlosti, zatim to mogu biti svi prozori osim onog na južnoj strani.
Može da stoji i na terasi ili balkonu, ali samo pod uslovima da je biljka sklonjena od direktne svetlosti, kako joj direktno sunce ne bi uništilo listove.
Osim svega ovog navedenog, alternativno, možete da ga držite i u kuhinji ili kupatilu, ali tamo morate da vodite računa o svetlosti, jer iako u ovim prostorijama vlažnost jeste dobra, poneka kupatila ili kuhinje nemaju prozore, pa se stoga ne preporučuje da ih tamo držite, ali ako imate izvor svetla, Zeleni Ljiljan će jako lepo da se se održi u ove dve prostorije.
Koliko zalivanja traži?
Ovo je biljka koja traži puno vode, i tu nema dileme, ona traži dovoljno vlažnosti ne samo u zemljištu nego uopšte.
Dakle, Pauk biljka mora redovno da se zaliva i u tom smislu je veoma bitno da zemlja u kojoj se nalazi bude konstantna vlažna, ne sme se dozvoliti da se zemljište potpuno osuši između dva zalivanja, jer to dovodi do propadanja biljke.
Ipak, i ovde mora da postoji mera, ne sme nikako da bude preterano zalivena, jer joj to može veoma naškoditi, pre svega dovesti do truljenja korena, što ako se ne sanira može da dovede do propadanja cele biljke.
Zeleni ljiljan je bez dileme, biljka koja ima mesnato korenje, sočno i veoma debelo – ovo su dobre vesti za sve one koji zaboravljaju da zalivaju biljke, ovo je jedan od razloga zašto ne traži puno zalivanja, određene količine vode Pauk biljka čuva u svom korenu, i odatle uzima kada je suša.
Svakako da je dozvoljeno da ponekad možemo da preskočimo da se zalijemo Zeleni ljiljan, i budite bez brige ako se to dogodi, to nije ništa strašno zato što ova biljka može da skladišti vodu u svom korenu i odatle da je povuče momentima kad je potrebno.
Apsolutno nema nikakve potrebe da se sekirate ukoliko nekada zaboravite da je zalijete – i ovde važi zlatno pravilo bolje i preskočiti neko zalivanje, nego prekomerno zalivati Hlorofitum.
Tempo zalivanja je sledeći – tokom leta potrebno je da je zalivate svakoga dana (ne sa mnogo vode), a tokom zime jednom nedeljno, ili malo ređe, sve zavisi, kakvi su ostali uslovi rasta.
Kod Pauk biljke voda za zalivanje je važna, svakako da se savetuje da izbegavate da je zalivate sa vodom direktno iz česme.
Idealno je da voda za zalivanje, orošavanje ili tuširanje bude kišnica ili eventualno ostajala voda iz česme, iz koje su izašle sve nepotrebne materije.
Alternativno se savetuje korišćenje vode u kojoj ste prethodno skuvali/prokuvali povrće – ovakva voda takođe ima sve što je potrebno za biljke.
Ukoliko imate pri ruci, možete da koristite i destilovanu vode.
Da li cveta?
Da, ovo je biljka koja daje cvet, a u pitanju je cvet u obliku zvezde, koji se javljaju na vrhu stabla u obliku grozda.
Cvetovi su jako sitni i bele boje. Inače ovi cvetovi, nemaju nikakvu drugu ulogu, ne privlače insekte niti ih oni oprašuju.
Čak i kada se desi da se formira cvet u zatvorenom prostoru, što je, odmah da napomenemo jako teško, veoma kratko traju, tako da ih nećete ni primetiti.
Da li je potrebna prihrana?
Da, prihrana je jako važna kod Zelenog Liljana, i ovo je svakako korak koji nikako ne smete da shvatite olako.
Prihrana je korak koji nikako ne sme da se preskoči, a važno je da se sprovodi baš kako je propisano. Prihrana se Pauk biljci daje neprekidno tokom prolećnih letnjih meseci, konkretnije od meseca marta pa sve do septembra, kada je biljka u najvećem trošenju, u energetskom smislu, pa mu treba pomoć.
Uvek se za prihranu koristi od đubrivo koje je u tečnom obliku namenjeno baš za lisnate biljke.
Zeleni ljiljan se prihranjuje jednom nedeljno, onda kada zalivate biljku, tada joj date i prihranu.
Od oktobra pa sve do februara meseca, takođe može da se prihranjuje, ali tada to treba da se čini veoma obazrivo, i tada se prihrana daje samo jednom tokom meseca, a nekad se svakog druga, i to je sasvim dovoljno.
Koliko često je potrebno presađivanje?
Presađivanje potrebno kod Pauk biljke – presađivanje se sprovodi onda kada jasno primetite da koren Ljiljana izlazi iz rupica za drenažu koje se nalaze na dnu saksije, što jasno govori da je biljka prerasla saksiju u kojoj se do tada nalazila.
Presađivanje se uvek obavlja tokom proleća i za tu svrhu birajte saksiju koja je samo malo veća od prethodne, dakle nekoliko centimetara, ili narodski“ za broj veća“ saksija.
Kada presađujete Biljku pauk, uvek birajte kvalitetno zemljište. Odaberite humus u kombinaciji sa malo baštenske zemlje jer je to najidealnija zemlja za ovu biljku.
Kako se vrši razmnožavanje?
Razmnožavanje Pauk-biljke je lako, i obavlja se na dva načina. Prvi je preko pelcera, i veoma je lagana procedura.
Sama biljka pravi vreže, odnosno svoje izdanke, a one imaju svoj maleni koren.
Kada se obavlja razmnožavanje, ovaj izdanak sa sve korenom se stavi u vodu, posle čega se biljka sadi, i nastavlja se dalje sa redovnom negom.
Alternativno, kao drugi način, Zeleni Ljiljan se može razmnožavati deljenjem korena – i ova procedura gajenja je veoma lagana, i može se obaviti relativno brzo.
Proces ide ovako – cela biljka se izvuče, sa sve korenom, a zatim se otkloni bilo kakav višak zemlje.
Koren se deli sa listovima na dva ili eventualno tri dela. Kada to činite, obratite pažnju da svaki novi deo koji se odvojili ima deo u kome skladišti vodu i hranu.
Kada ste se uverili da postoje svi uslovi, onda se biljka sadi u bogato zemljište, idealno je da to bude humusno zemljište.
Nega i održavanje biljke
Već smo napomenuli da je ovo biljka koja se veoma lako gaji, ali naravno kao i svako živo biće, i Biljka-pauk ima svoje potrebe koje joj morate ispuniti kako bi opstala i bila atraktivna.
Mora da dobije, kao što ste videli, odgovarajuću količinu svetla, adekvatnu temperaturu i vlažnost, kao i zalivanje, prihranu i pravilno čišćenje njegovih listova, a ovo poslednje je jako važno i nažalost je korak koji mnogi zaobilaze ili zaboravljaju a zapravo je jako važan.
Sa listova mora da se uklanja prašina, jer su zvog svoje „građe“ poprilično nezgodni, i skupljaju prašinu vrlo lako.
Nikada nemojte da je stavljate na direktno sunce, jer ova čupavica neće dobro da raste na ovakvim uslovima. Ipak, kako bi listovi bili šareni, ipak traži dosta (indirektnog) svetla.
Dobra nega Zelenog ljiljana u svojoj rutini podrazumeva i tuširanje biljke, a to znači da se sa biljke uklanja prašina, prljavština, i na taj način biljka može da diše.
Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?
Nema dileme da je Zeleni Ljiljan biljka koja se veoma lako gaji, koja je otporna, i nije podložna bolestima, ipak štetu možete da napravite kada „omašite“ sa negom biljke.
To da ste „omašili“, biljka će jasno da vam stavi do znanja, i to preko svojih listova, koji će da ili promene boju, ili strukturu, a u nekim situacijama biljka će da propadne, počev od opadanja listova, i promene boje, a u ekstremnim situacijama, listovi će da postanu „rupičasti.“
Dakle, ukoliko je sam vrh lista izgubio svoju boju, i postao braon, biljci fali vode, a ukoliko je donji deo lista crn, onda ste biljku prekomerno zalili.
U ovom slučaju morate da otklonite taman deo biljke, pa onda da smanjite zalivanje.
Kada primetite da čitav list braon boje, onda se Zeleni Liljan nalazi na vlažnosti vazduha koji mu ne odgovora, i u ovom slučaju promenite mesto biljci, možete da probate mesto u kuhinji, gde je malo veća vlažnost od kuvanja.
A, kada se pojave bele fleke na listovima, onda ona nije dobila dovoljno svetla, tako da je prebacite na mesto gde će dobiti dovoljnu količinu svetla.
Neke mnogo opasne bolesti se retko javljaju kod Hlorofituma, ali se može desiti da usled prekomernog zalivanja koren počne da truli.
Tada, dolazi i dodatna nevolja a to je napad bakterija na ionako oslabljen koren, zato je važno da biljku zalivate malo a često.
Tada se biljka jako teško leči, a važno je da sklonite od ostalih biljaka, kako se ne bi i one zarazile.
Od insekata i štetočina mogu da je napadnu tripsi – i ovo ćete da primetite po listovima biljke, oni će da budu žuti i da venu.
Zbog ovog možda morate da koristite insekticid, ali ne samo to, preventivno uvek redovno tuširajte biljku i pregledajte listove, ne samo vezano za ove štetočine, već za sve.
Mogu da je napadnu i crveni pauk, čije ćete „nedelo“ da vidite po žutim listovima, i paučini koja je stvorena sa donje strane lista.
Biljka mora da se očisti i da se koristi insekticid. Zelene vaši mogu takođe da napadnu Zeleni Liljan, a to ćete da primetite po lepljivim listovima.
Brišite listove i koristite insekticid. Kada se javljaju Lisni mineri onda se na listovima pojavljuju žute ili bele linije, a listovi jako brzo propadaju.
Tada se listovi odstranjuju, tj oni koji su napadnuti a koristi se po potrebi i insekticid.
Prodaja i cena
Kada govorimo o ceni Biljke Pauk, ona je oko 150 dinara, u pitanju je šarena biljka koja se može lako pronaći u našim cvećarama.
Skuplje varijante su oko 500 dinara, dok se mogu preko oglasa naći i za 200, a krupniji i očuvaniji primerci za oko 450 dinara.
