Poslednjih godina sve više ljudi je zainteresovano za zelene zidove od mahovine i biljaka, jer ljudi sve više uviđaju koliko benefita donosi.
Sve ih češće možemo videti po kućama, stanovima, restoranima ili poslovnim prostorima, jer u svakom prostoru daju toplinu, laki su za održavanje, a fenomenalno apsorbuju buku i čiste vazduh.
Zeleni zidovi dodaju prelepu boju u npr lobijima hotela, sobama za konferencije, divno ukrašavaju hodnike ili recepcije.
Stručnjaci kažu da ne morate da brinete kada je u pitanju zid od mahovine i biljaka, jer se lako neguje, a tokom protoka vremena, ostaju mekani i elastični.
Jedini preduslov je da bude u prostoru gde je adekvatna vlažnost – nikada ispod 50 procenata vlažnosti.
Poreklo
Iako ste možda relativno skoro čuli za zeleni zid od mahovine i biljaka, ili je tek sada ova ideja stekla veliku popularnost, ali koncept zelenog zida počeo je još tridesetih godina prošlog veka.
Ova zamisao potiče od Stenlija H. Vajta, još od davne 1938 godine, ali je u industriji poznatije ime koje se vezuje za ovaj biljni dizajn je Patrik Blank. On je napravio prvi zeleni zid u Parizu, želevši da pokrene revoluciju u održivoj arhitekturi.
E sada, važno je da razlikujemo od biljaka koje tako spontano rastu, na recimo zgradi ili zidu, jer je ovo planska kolekcija biljaka, koja je tako dizajnirana da stoji na zidu.
Uslovi
Zid od mahovine i biljaka može se instalirati i napolju i unutra; i to će definisati koje biljke će biti na njemu, kao i kako će se održavati.
Poneki zovu zeleni zid, i zid biljka, fitozid, eko-zid, živi zid ili vertikalna bašta; i moramo da primetimo da je ovo svojevrstan novi trend, posebno u svetlu sve veće ekološke osvešćenosti i povratku prirodi. Stavljanje „parčeta prirode“ u urbanu sredinu je sve veći trend i kod nas i u svetu.
Stručna literatura navodi da je zeleni zid zapravo vegetacija koja raste na vertikalnoj površini.
Dakle to su vertikalne strukture različitih vrsta biljaka i zelenila koje je zakačeno po njima. To zelenilo se stavlja na podlogu od zemlje, vode i kamena.
Negde odlaze toliko daleko da je u njih inkorporirana i vrhunska tehnologija kojom se biljka pazi i proverava automatski. I ovo nije samo vezano za kompanije koje se bave arhitekturom, već za sve one koji žele da oplemene svoj prostor i da mu daju i dašak moderne tehnologije.
Već smo rekli da zid od mahovine ne zahteva nikakvu dodatnu pažnju, potrebno je da imate odgovarajući prostor koji je dovoljno veliki. Takođe, ovaj zid fenomenalno podnosi mrak, kao i veoma slabo osvetljenje, a u svemu tome dodatno olakšava i informacija da nema potrebe za nikakvom dodatnom foto-stimulacijom.
Ne morate da vodite čak računa ni o poziciji klime, peći, radijatora, bilo kog grejnog tela, kao ni izvora direktne svetlosti. Zapravo, zid od mahovine i biljaka može opstati u uslovima u kojima retko koja druga biljka može da opstane.
Što se tiče vode, potrebno je da ga jednom mesečno orošavate, odnosno prskate vodom. U slučajevima da ostali uslovi nisu kako treba, onda je potrebno da se biljka orošava na svakih nedelju i više dana.
Vrste
Postoje različite vrste zelenog zida:
- Imamo one koje već zasađene unapred na panele, i mogu da se stavljaju i napolju i unutra, i prilagodljive su za bilo koju klimu. Ali kod njih nema toliko mogućnosti da se promeni lokacija, niti da se menja dizajn biljaka.
- Zidovi koji samostalno stoje, gde se biljke menjaju i rotiraju posle instaliranja– najčešće se koriste unutra, i veoma lako menjaju, mogu da promene lokaciju ili same biljke se mogu vaditi i menjati.
Već znamo da postoji više vrsta zida od mahovine i biljaka, jer se mogu kombinovati različite vrste mahovine i biljaka. Takođe, razlikuju se i površine na koje se postavlja zid. To može da bude vertikalna površina, ali i različiti ukrasni ramovi.
Ponekad se zid od mahovine i biljaka kombinuje sa svetlom – npr LED svetlo, koje je odlično za ovu svrhu jer ne greje (ne isušuje mahovinu).
Svaki zid je specifično dizajniran, baš kao umetnička slika, tako što se slažu različite vrste biljaka, koje se razlikuju u boji, rastu, listovima i naravno cvetu.
Koje biljke mogu da se koriste za Zeleni zid od mahovine i biljaka
Za unutrašnje zidove najviše se koriste biljke iz tropskih krajeva, dok se za spoljašnje biraju one koje mogu opstati na klimi koja je u tom mestu.
Npr kod nas nećete staviti neku nežnu biljku koja ne podnosi zimu i niske temperature, jer je naša klima takva da imamo i sneg, i mraz i temperature u minusu. To moraju onda biti biljke koje podnose hladno vreme i koje mogu da opstanu duže vreme bez vode.
Postoje, dodatno, i zidovi koji su baš napravljeni da gaje samo začinske biljke ili samo povrće, pa je negde ideja da se ovako uzgaja zdravo bilje, kao u sopstvenoj bašti, i da se ne zauzima previše prostora.
Ipak, ne preporučuje se da se prave ovakvi zidovi u restoranima, jer kada otpadne neki plod, izgleda kao da nešto fali (baš poput rupe na zidu), što nije estetski prihvatljivo, savetuju stručnjaci.
Za fitozid se uvek biraju biljke koje imaju dobar i jak koren jer one mogu da izdrže težinu lišća, što nije slučaj sa svim dekorativnim biljkama.
Takođe biraju se biljke koje imaju kratko stablo, a pogodni su i raskošni žbunovi, koji imaju manje lišće. Pa se, za potrebe zelenog zida može korisiti:
- Naravno, mahovina, koja je i osnov svega, idealna za one koje tek počinju sa ovom idejom, ili žele sami da naprave jedan. Njemu ne treba ništa, ni đubrivo, ni svetlo. Idealan je da se instalira kod stanova koji imaju tanke zidove, jer pruža savršenu izolaciju. Postoje razne vrste mahovine, a može da se koristi i obična šumska mahovina
- Dobre su i sve one biljke koje brzo rastu, i u visinu i širinu
- Za kuhinje, ljudi mogu da uzimaju ukrasno grožđe, jer neke sorte daju plodove, a neke su čisto dekorativne
- Spatifilum, kalanhoja, begonije ili zeleni liljan, ljubičice, božićni kaktus, kao i njima srodne biljke
- Dobro se uklapaju i male sukulentne biljke
- Zeleni zid voli sve biljke koje su cvetne, jer se kombinacijom boja, pravi pravo umetničko dela.
- Postoje i oni ljudi koji su alergični na biljke, ili neki njihov deo. Za njih se posebno prave zeleni zidovi od veštačkih biljaka, koji takođe može da izgleda savršeno, jedino nema tu mogućnost da stvara mikrolklimu, ali je bezbedan, siguran, nema miris, a nema ni nege. Svakako da mu je trajanje dugo.
- Još jedna ideja kod zelenog zida je da na njega stavite začinsko bilje, idealan zid za kuhinju npr. Tu se mogu naći vlašac, nana, bosiljak, kim, ruzmarin i žalfija.
- Možete da koristite samo jednu vrstu biljke ili kombinaciju više drugih.
Benefiti
Apsorbuje buku – ovo je biljka, odnosno zid koji je akustičan i na taj način apsorbuje buku iz okruženje, idealan za gradske sredine
Čisti vazduh – mahovina je inače poznata kao biljka koja nadomešćuje popriličnu količinu ugljenika, i zato je neophodna svuda gde je zagađen vazduh, naročito u većim gradovima, gde je stopa zagađenja ogromna. Ovo se postiže zahvaljujući mikrobima koji dolaze iz korena biljaka. Biljke prirodno uzimaju ugljen dioskid i druge zagađivače a daju nam čist, svež kiseonik. Zašto su zeleni zidovi efektniji u čišćenju vazduha, od samostalnih biljaka, leži u činjenici da je ovih biljaka mnogo više na jednom mestu.
Dekorativna biljka – Ovo su zaista prelepi dizajni koji se savršeno uklapaju u urbanu sredinu gde vlada beton i cigla.
Reguliše temperaturu u prostoriji – tokom toplih meseci, ova biljka reguliše temperaturu, dok zimi čine prostoriju ušuškanom
Posebno se preporučuju da se drže u prostorijama u zgradama, jer daju protekciju zgradama koje vremenom brže propadaju, tako što naprimer uzimaju vodu od jakih kiša, koja bi inače ušla u zgradu, a takođe štite od štetnog UV zračenja.
Istraživanja pokazuju da ovi zidovi pozitivno utiču na raspoloženje; čine nas srećnijim i produktivnijim, čine nas budnijim. Puno naučnih studija pokazuje da priroda koju u ovom obliku imamo u svom prostoru, smanjuje negativna ponašanja, agresiju ali i anksioznost i stres, koje su definitivno bolesti modernog doba. Ovo je dokazano time da ljudski mozak ima automatsku reakciju kada vidimo prirodu. Odmah se relaksiramo i smirimo.
Zeleni zid od mahovine može čak i da vam smanji račune za struju odnosno grejanje – jer on fizički štiti od direktnog sunca, tako da su idealne za leto, kada pružaju prirodan hlad i apsorbuju sunčevu toplotu. Zimi, suprotno greju unutrašnje prostorije baš onoliko koliko treba.
Održavanje
Održavanje zida od mahovine i biljaka je jako jednostavno – ne treba apsolutno ništa drugo osim prskalice u koju ste sipali destilovanu vodu, sa kojom ćete povremeno osvežavati vaš zid. Ukoliko to činite, biljka će godinama imati isti prelepo dekorativan izgled.
Generalno se zeleni zid postavlja tako da zauzima što manje horizontalnog prostora. Struktura izgleda kao i bilo koja struktura koja treba da stoji podignuta i na njoj su aranžirane biljke.
Ipak, ovo ne znači da svoj zeleni zid možete da pustite bez ikakve nege, vode, orezivanja itd. Pre svega ovo se odnosi na sam početak „instaliranja“ zelenog zida, kada morate da obratite pažnju da li biljke dobijaju sve što im treba.
Neki imaju instalirane skrivene cevi koje zalivaju zid, tako da biljke ostaju zdrave i hidrirane. Neke druge moraju da se zalivaju manuelno.
Ukoliko sami vodite računa o fito-zidu, savetuje se da birate biljke koje su veoma otporne i ne traže zalivanje niti mnogo sunca.
U zavisnosti koje biljke ste stavljali, obratite pažnju da ne budu na dohvat deci i kućnih biljaka, jer su neke biljke koje se koriste za zeleni zid – toksične.
Kada ih napadnu neke infekcije, što se može dogoditi, obavezno sklonite zaraženu biljku da se infekcija ne proširi na ostatak.
Zanimljivosti
U svetu, alternativni umetnici koji prave grafite, ponekad koriste mahovinu da prave eko grafita, jer se koristi ekološka podloga za grafite. Pa tako, npr, u Japanu toliko obožavaju ovu biljku, da su od nje napravili svojevrsni fetiš od njega.
Zeleni zid od mahovine i biljaka dakle zauzima, relativno malo prostora horizontalno, i upravo što idu ka gore, imaju maksimalni benefit, jer oslobađaju pod koji bi inače bio zauzet saksijama biljaka.
Stručnjaci kažu da mogu trajati, uz pristojno održavanje i po 25 godina.
Cena
Neki tvrde da nove tehnologije koje se koriste kod ovih zidova nisu ni mako jeftine, ali za one sa plićim džepom, može da se koriste biljke koje se sade na licu mesta, umesto da se unapred uzgajaju na zidu, što je svakako skuplje.
U zavisnosti od toga šta želite, koliki zid želite, kao i koje biljke želite da stavite tj dizajna, od firme koja ih ugrađuje, i cena varira. Pojedine nude oko 350 do 400 evra po metru kvadratnom, u zavisnosti dakle od veličine zida, ali i ekskluzivnosti biljaka koje su na njemu. Neke druge nude za oko 300 evra.
Zeleni zid možete dosta povoljnije napraviti i sami, ukoliko volite takve „avanture“.