Sobne biljke koje su jako jednostavne za održavanje, koje su veoma korisne da budu u prostoriji u kojoj dugo vremena boravimo, jer su poznate kao čistači vazduha, kao biljke koje mnogo benefita daju ne samo dekorativne, vrede da se nađu u vašoj korpi prilikom sledećeg obilaska cvećare.

Zlatni puzavac je jedna od omiljenih, ako govorimo o ovoj kategoriji, u kontekstu da joj je uzgoj toliko lagan, da se retko koja biljka može porediti sa njom.

Ova biljka je neizostavna u domovima u kojima žive bolesni ljudi, od bilo koji bolesti, a posebno oni sa respiratornim problemima ili alergijama, jer Zlatni puzavac otklanja veliki broj, skoro sve toksine iz vazduha.

Nju veoma često vidimo po kancelarijama ili poslovnim prostorijama, ali i većim holovima po bolnicama, čekaonicama i slično.

Zlatni puzavac ima još jedno ime, a to je i ‘šareni puzavac’ koji ima karakteristične listove koji su ovalni i šiljati, izrazito zeleni, ponekad šareni, odnosno prošarani belom ili žutom bojom.

Poreklo

Njeno latinsko ime je Epipremnum aureum – ona je višegodišnja biljka, koja spada u penjače.

Zove se i Đavolji bršljan, a pripada porodici Araceae.

Karakterišu je sjajni listovi koji imaju srcast oblik, sa belim ili žutim flekicama, koje zaista lepo izgledaju.

Poreklo joj je iz Okeanije, skup nekoliko ostrva u Tihom okeanu, a takva klima nam odmah govori da ova biljka nije ljubitelj mraza, i niskih temperature. A uz sve ovo, Zlatni puzavac možemo naći i u Japanu, Kini, Australiji i Indiji.

U svom prirodnom staništu, dakle u zemaljama dalekog istoka, ona dostiže visinu i do 20 metara ali često više. U kućnim uslovima može da poraste oko 2 metra.

Interesantno je da pomenemo i podatak da je u pojedinim zemljama u svetu, zabranjeno gajenje ove biljke na otvorenom, iz razloga što je ova biljka viđena kao invazivna vrsta. Ona u divljini raste upravo tako što se kači na neke drug biljke, a onda se spušta i ukorenjuje u zemlji.

Listovi su u zatvorenom prostoru obično široki oko 45 centimetara i manje, ali u divljini dostižu i zapanjujućih jedan metra.

Možda će vas zanimati i ove sobne biljke: Kućna sreća | Hoya cveće

Zašto je popularna?

Popularna je jer veoma lako otklanja toksine iz vazduha, kao što su naprimer ksilen, formaldehid, trikloreten, i benzene, koji su svi jako štetni po zdravlje ljudi.

Postoje dva simbolička verovanja koja se vezuju za Đavolji bršljan. Prvo je prisutno u Paganskom  ranom hrišćanskom verovanju, gde je ova biljka povezana sa večnim životom i mladošću, zato što njeni listovi nikada ne blede.

Neki je zato zovu još jednim imenom, a to je Biljka novca. A drugo je, prema istočnjačkim verovanjima, ono koje povezuje Zlatnog puzavca sa novcem, srećom i blagostanjem. A takođe je povezuju i sa izdržljivošću, uprkos svim uslovima.

Ljudi je vole jer jako dobro uspeva u zatvorenom prostoru i ako se lepo gaji onda moze da poraste i do 30 centimetara u takvom zatvorenom prostoru, bez ikakvih problema, i bez obzira na to kako je gajite, jer je zapravo veoma otporna biljka. Njen izgled je takav da ova puzavica pravi predivan oblik koji veoma liči na vinovu lozu, tako savršeno obmotana, graciozno savijena, i dekorativna.

Prelepo izgleda kada se stavi na odnosno uza police, stubove, uz stepenice ili pored radnog stola. Nije prevelika, što je super i za manje prostore, zelena je i kao takva donosi dašak prirode u često sivu svakodnevicu.

Ljudi je vole jer se jako jednostavno gaji, a kada znamo da dokazano čisti prostoriju od štetnih materija, onda je situacija jos lepša. Još kada znamo da nije ni skupa, izbor zaista nije težak.

Koje sve vrste postoje?

Kod nas se mogu naći sledeće vrste: Sobni bršljan – Hedera helix, Engleski bršljan, zlatni bršljan i Đavolji bršljan.

U inostranstvu ova biljka se zove Pothos, a prema tome se deli na nekoliko vrsta, kako se može videti iz stručne literature, a svakako da je za nas najvažnija prva vrsta.

1. “Golden Pothos” –ovo je ona vrsta koja se veoma često moze kupiti kod nas, odnosno na vrsta koju mi kupujemo na našim prostorima jer znamo da je to vrsta koja nosi drugo ime Đavolji bršljan. Ima zeleno žućkaste listove(neki je opisuju kao boju senfa, što je kada pogledate njene slike, i više nego tačno), koji su izrazito srcastog oblika. Najotpornija je od svih drugih vrsta puzavac, i zato je veoma omiljena za kuću. Često je biraju oni koji tek počinju da sade biljke ili biraju prve primerke za svoju baštu. Jako dobro podnosi slabo svetlo, iako tada slabije raste, važno je znati da se ne uništava se na taj način.

2. “Jade Pothos” – ovo je originalna verzija biljke, dakle prva koja je nastala, ili otkrivena, kako god, koja ima mesnate zelene listove, a relativno uredno raste. Ipak, neki tvrde da je ovo biljka koja ima nešto običniji izgled od ostalih puzavaca, koji su daleko dekorativniji.

3. “Marble Queen Pothos” – ovo je vrsta koja se nešto češće može naći na tržištu, a ovaj puzavac je veoma specifičan po zelenom listu koji po sebi ima “mermerne” šare. Zahteva malo više pažnje od ostalih puzavaca, ne raste preterano visoko, pa je zgodan za manji prostor.

4. “Jessenia Pothos” – ova vrsta puzavca je veoma slična prethodnoj vrsti, ali su njeni listovi zeleniji i imaju manje mermera, odnosno mermernih šara po sebi.

5. “The Snow Queen Pothos” – još jedna vrsta koja ima mermerne, odnosno bele flekice, ali one su nešto belje nego kod Marble Queen vrste puzavca, pa je to jedna od razlika.

6. “N’Joy Pothos” – ova vrsta puzavca je manja, ona je elegantna biljka koja zanimljivo raste, listovi padaju preko saksije, i to divno izgleda. Listovi su karakteristično jarko zeleni sa malim delovima bele boje po njima. Ne raste brzo.

7. “Neon Pothos” – ova vrsta puzavice je stekla svoju popularnost poslednjih godina, I to zahvaljući društvenim mrežama. Ovo je ona vrsta koja je toliko fotogenična da je možemo videti na instagramu, kome duguje svoju popularnost – fenomenalno izgleda na fotografijama jer ima neverovatnu boju listova. Boje ovog lista su neon, odnosno žute pomešana sa limeta zelenom, tako upečatljivo i lepo. Što se tiče gajenja, ova vrsta može podneti dosta suvlje uslove nego neke druge vrste puzavca. Kada je locirana na slabijem svetlu, listovi nemaju više tako jarko zelenu boju, ali se vraćanjem na jače svetlo, boja potencijalno može povratiti.

“Manjula Pothos” – ovo je hibrid puzavca koji je napravljen 2010 godine, i on zapravo predstavlja miks vrsta Jade i N’Joy Pothos.

Odgovarajuća temperatura

Već smo napomenuli da je ovo biljka koja toleriše skoro sve uslove. Zlatni puzavac može sasvim lepo da raste i na temperaturama koje su oko 15-tak stepeni Celzijusa, ali je idealno ako je ta temperatura nesto viša, ako iznosi oko 21, 22 stepena Celzijusa.

Zlatni puzavac nije zahtevna biljka ali ne voli jako niske temperature niti mraz – u tom smisli se zimi sklanja sa terase i unosi u kuću; nemojte dozvoliti da se smrzne, jer će joj to narušiti lepotu, iako će potencijalno preživeti.

Koliko svetlosti je potrebno?

Svetlost je veoma bitna kada govorimo o gajenju Zlatnog puzavca, i upravo se tu krije možda jedan veoma važan savet.

Pošto je ovo puzavica, jako je važno da je postavite na takvu poziciju da može da se osunča svaki svoj list, što u određenim situacijama može biti izvestan izazov, imajući u vidu da ovo nije mala biljka, a uz to raste veoma bujno.

Dakle, svetlost mu je itekako potrebna. Ali da bi Zlatni puzavac rastao, makar i sporo, ne treba mu jako puno direktnog svetla. Može da raste i na slabijem svetlu, ali rast će biti sporiji.

Svetlo je jako važno kada govorimo o boji listova, jer na slabijem svetlu, one šarene varijante listova (marble vrsta) mogu izbledeti. Prebacivanjem saksije na svetlo ovaj proces se zaustavlja, i listovi ponovo postaju šareni.

Tako da za pravilan rast potrebno mu je ipak više svetla, ali indirektnog. Odgovara mu i fluorescentno svetlo, i ovo je razlog zašto je ova biljka idealna za kancelarije, gde je upravo neonsko svetlo, koje Zlatnom puzavcu potpuno odgovara.

Još jedan scenario je moguć, kada govorimo o svetlosti. Ukoliko je vaša biljka previše vremena na suncu, onda se može dogoditi da listovi prebrzo izblede, odnosno da se ovaj proces dogodi bukvalno naglo, “preko noći”.

Zlatni puzavac, odnosno njegovi listovi, vole direktno dnevno sunce, tj da dodiruju svo lišće, ali bi ipak trebalo da izbegavate izlaganje biljke direktnoj svetlosti, tako da mesto po ceo dan, na prozoru, na direktnom suncu nije dobra lokacija za njega.

Koliko zalivanja traži?

Zlatni puzavac je onaj tip biljke koji uspeva u gotovo svim uslovima, ali ipak postoji nešto što neće oprostiti tokom nege, a tiče se zalivanja.

Ovaj tip puzavice ne voli prekomerno zalivanje, i ako je pitanje da li da joj date manje ili više vode, uvek se odlučite za manje vode. Lakše će podneti manje vode.

Čak i u situacijama kada listovi puzavca počnu da venu, i to je relativno u redu, neka i malo svene lišće, nije ogromna šteta, pa joj tek onda dajte vodu.

Naravno, nikako nemojte dozvoliti da se listovi skroz smežuraju i svenu. Kada se to dogodi, ili se možda malo smežuraju, to je trenutak da je zalijete.

Takođe, veoma je važno da se Zlatni puzavac zaliva onda kada je zemlja potpuno suva, a takođe češće zalivanje je potrebno kada se ova biljka previše vremena nalazila na direktnom svetlu.

Preporučuje se da se prskaju i njeni listovi prskalicom sa ostajalom vodom, kako bi imali dovoljno vlage.

Prekomerno zalivanje je pogubno po listove i stablo i koren, koji u tom slučaju trule, dok premalo vode uzrokuje smeđe fleke po listovima.

Ovo je biljka koja voli vlažnost, jer je njeno prirodno stanište tropsko. Prosečna visina vlage je u redu, osim ako biljka nije previše na direktnom suncu. Tada definitivno traži više vlage.

Da li cveta?

Ne, ova biljka ne daje cvetove, a to se naročito nikada ne događa kada je gajimo kao sobnu biljku.

U njenom prirodnom, tropskom staništu, zrela biljka Zlatnog puzavca daje nekakav cvetak koje je blago žuto purpuran, ali nema nikakvu dekorativnu upotrebu.

Ukoliko se i nekim čudom dogodi da primetite pupoljke na biljci, obavezno ih skinite, jer su potpuno nepotrebni, cvet je nikakav, a ceo proces pupljenja samo troši biljku, uzimajući hranljive materije od nje, zbog čega posledično, propadaju njeni listovi, ili ne ostaju više onako lepi i zeleni.

Da li je potrebna prihrana?

S obzirom da je ovo biljka koja ne traži puno hrane, ne treba je ni prihranjivati previše ili sa preterano snažnom prihranom – dovoljno je da to učinite jednom u mesec dana, ili čak jednom u dva meseca. Tada, ako primetite da malo slabije napreduje, možete da joj dodate u supstrat sobno đubrivo. Ovaj proces se obavlja isključivo tokom jesenjih i prolećnih meseci.

Puno prihrane dovodi do skupljanja viška soli u samom zemljištu, što za posledicu ima spržene listove, kojima posle toga nema baš puno pomoći.

Inače, Đavolji bršljan uspeva na skoro svakom zemljištu u koje ga posadite, tako da se prihranjuje ako joj zemlja nikako ne odgovara.

Koliko često je potrebno presađivanje?

Pre svega treba da pomenemo da je ovo upravo ona biljka koja će da vam uspe u skoro svim dobro propusnim zemljama, čak i one koje su unapred spremljene za ovaj tip biljke.

Možete da koristite i zemlju koja je napravljena za kaktuse, a biljka traži dobro drenirano zemljište, tako da možete da dodate šljunka ili kamenčiće na površinsko sloju zemlje.

Smatra se da Zlatni puzavac ne traži često presađivanje, dakle dovoljno je da to učinite samo jednom godišnje, tokom proleća, u saksiji koja je za jedna broj veća, a koja ima propuste za isticanje vode na svom dnu.

Obavezno se biljka mora presaditi ukoliko je toliko puno porasla da kreće da se hvata za okolne biljke ili predmete ili ako saksija kreće da se lomi.

Inače znak da je krajnje vreme da je presadite je upravo onda kada primetite da su joj listovi beživotni, iako znate da ste biljku redovno zalivali. To je vreme kada bi trebalo da je presadite u veću saksiju, kako bi imala dovoljno mesta.

Kako se vrši razmnožavanje?

Veoma lako se vrši i to razmnožavanjem reznicama. Odaberite one koje su dugačke između 10 centimetara do maksimalno 15 centimetara. Reznicu stavite u vodu, to može da bukvalno bude malo veća čaša.

Sačekajte da pusti svoj koren i kada se to dogodi, stavite odnosno posadite u adekvatan supstrat.

Nega i održavanje biljke

Zlatni puzavac se dobro gaji u solidno dreniranom i hranljivom supstratu. Odgovara joj toplo vreme, koje je oko 20 stepeni Celzijusa, moze i da ide koji stepen više ili niže, bez ikakvog problema.

S obzirom da može da poraste i do 3 metra, iako je obično ta visina oko jedan i po metar, što takođe nije zanemarljivo, treba joj dati dovoljno prostora. I to kada je nameštate da biljka mora da stoji tako da što više listova stoji na suncu, da bi lepo i ravnomerno rasli.

Da se ne bi dogodilo da biljka neumereno raste, to ćete najbolje kontrolisati tako što ćete da otkidate listove koji su svenuli ili koji su požuteli. U ovom smislu obavezno orezujte vašu biljku, kako bi zadržala lep oblik.

Takođe ih redovno brišite vlažnom pamučnom krpom, kako bi sklonili nakupljenu prašinu.

Uvek obratite pažnju da svi listovi budu osunčani, ali da biljka nije mnogo vremena provela na direktnom svetlu.

Uvek zalivajte biljku kada osetite da je zemlja potpuno suva između dva zalivanja – leti je ovo površinski sloj, dok zimi i na jesen govorimo o poptuno suvoj zemlji.

Da li je napadaju neke bolesti i štetočine?

U suštini ne napadaju je, ovo je jedna veoma otporna biljka – i možemo slobodno da kažemo da se većina nastalih problema, koji su uzrokovani nekom bolešću ili kao posledica napada štetočina, lako rešivi.

Ovo je još jedan dodatan razlog zašto je ovo omiljena biljka za početnike koji se tek počinju baviti cveće.

Najčešće ga napadaju lisne vaši kao i crveni pauk, ali se to relativno lako rešava.

Što se tiče bolesti, prema literaturi postoji jedna bolest koja je specifična baš za ovu vrstu puzavice. U pitanju je gljivica Phytophthora, a ona izaziva truljenje korena. Infekcija obično počinje od korena a posle se šiti prema celoj biljci, odnosno prema listovima.

Smeđi listovi nam govore da je vazduh u prostoriji jako suv, a ako lišće žuto tokom jesenjih meseci, uzrok je prevelika količina vode. Obe stvari se jako lako rešavaju. Opušteni listovi mogu da upućuju na niske temperature, u ovom slučaju samo prebacite biljku na toplije mesto.

Obratite pažnju gde vaš puzavac raste – ova biljka je toksična. Sami njeni listovi imaju u sebi kalcijumove oksalate, koji su opasni za decu i kućne ljubimce.

Pa tako naprimer ako se progutaju listovi, može doći do povraćanja ili jače dijareje. Inače, nisu samo listovi toksični, tako da obratite pažnju na sve ostale delove biljke koji takođe mogu da naprave problem zbog svoje toksičnosti, tako da obratite pažnju.

Prodaja i cena

Svi oni koji hoće da gaje neku biljku, a plaše se da će da je unište, ovo je biljka za njih, penjačica koju ćete teško uništiti, čak i kada preskočite neke korake za njeno gajenje.

Cena je zaista niska, kreće se od oko 300 dinara pa na više zavisno od veličine i stanja biljke. Ovo je i idealan poklon za useljenje ali i kancelarije.

Ovu biljku ćete moći da nabavite preko nas po najpovoljnijoj ceni. Dodajte svoj mail ispod i javićemo vam čim krene prodaja.